BiH godišnje uveze GMO soju vrijednu 80 mil KM - Stručnjaci kažu da imamo potencijal da sami uzgajamo genetski nemodifikovanu soju
Komentari
Republika Srpska ima potencijal i povoljne klimatske uslove za proizvodnju soje. Međutim, u Srpskoj je prošle godine ova uljarica zauzimala samo 4.000 hektara što ne zadovoljava ni 10% domaćih potreba.
Godišnje se u Srpsku i BiH uveze više od 80 mil KM soje koja je 90% genetski modifikovana. Proteklih godina nekoliko domaćih proizvođača je sijalo GMO soju u Semberiji i Posavini, iako je zakonom zabranjeno. Povećati proizvodnju genetički nemodifikovane soje i zaštititi stanovništvo od eventualnih posljedica po zdravlje, osnovni cilj je Asocijacije "Dunav soja" u kojoj je 15 država podunavskog regiona, Republika Srpska i Federacija BiH.
Prestavnik Asocijacije Radomir Prodanović smatra da BiH ima mogućnosti za proizvodnju dovoljnih količina genetički nemodifikovane soje i da ne mora da izdvaja 80 mil KM za uvoz.
- Imamo površine na kojima možemo proizvesti tih 100.000 tona soje. To je nekih 40.000 hektara - kaže Prodanović.
EU želi da prekine zavisnost od uvoza soje iz Brazila i Argentine i da otkloni loše posljedice po zdravlje ljudi i životne sredine, što je i cilj ovog projekta.
Evropska unija uvozi 35 miliona tona soje.
- Oni su prepoznali da ovaj dunavski region to može izbalansirati, a mi jednostavno u tome treba da nađemo svoju šansu - kaže Nebojša Šekuljica, predstavnik Njemačke organizacije za tehničku saradnju - GIZ-a.
Soja je nezaobilazna komponenta u proizvodnji stočne hrane, zbog visokog procenta proteina, ali je proizvodnja ove uljarice zahtjevna, prinosi mali, a otkupna cijena niska. Poljoprivrednici koji soju proizvode za vlastite potrebe imaju računicu. Zbog jeftinije i lakše proizvodnje, prošle godine više poljoprivrednika u Srpskoj je sijalo GMO soju iako je zakonom zabranjena. Od 272 analizirana uzorka, 123 su bila sa genetskim modifikacijama. Usjevi su uništeni, a ratari na čijim parcelama je uzgajana genetski modifikovana soja novčano su kažnjeni.
Godišnje se u Srpsku i BiH uveze više od 80 mil KM soje koja je 90% genetski modifikovana. Proteklih godina nekoliko domaćih proizvođača je sijalo GMO soju u Semberiji i Posavini, iako je zakonom zabranjeno. Povećati proizvodnju genetički nemodifikovane soje i zaštititi stanovništvo od eventualnih posljedica po zdravlje, osnovni cilj je Asocijacije "Dunav soja" u kojoj je 15 država podunavskog regiona, Republika Srpska i Federacija BiH.
Prestavnik Asocijacije Radomir Prodanović smatra da BiH ima mogućnosti za proizvodnju dovoljnih količina genetički nemodifikovane soje i da ne mora da izdvaja 80 mil KM za uvoz.
- Imamo površine na kojima možemo proizvesti tih 100.000 tona soje. To je nekih 40.000 hektara - kaže Prodanović.
EU želi da prekine zavisnost od uvoza soje iz Brazila i Argentine i da otkloni loše posljedice po zdravlje ljudi i životne sredine, što je i cilj ovog projekta.
Evropska unija uvozi 35 miliona tona soje.
- Oni su prepoznali da ovaj dunavski region to može izbalansirati, a mi jednostavno u tome treba da nađemo svoju šansu - kaže Nebojša Šekuljica, predstavnik Njemačke organizacije za tehničku saradnju - GIZ-a.
Soja je nezaobilazna komponenta u proizvodnji stočne hrane, zbog visokog procenta proteina, ali je proizvodnja ove uljarice zahtjevna, prinosi mali, a otkupna cijena niska. Poljoprivrednici koji soju proizvode za vlastite potrebe imaju računicu. Zbog jeftinije i lakše proizvodnje, prošle godine više poljoprivrednika u Srpskoj je sijalo GMO soju iako je zakonom zabranjena. Od 272 analizirana uzorka, 123 su bila sa genetskim modifikacijama. Usjevi su uništeni, a ratari na čijim parcelama je uzgajana genetski modifikovana soja novčano su kažnjeni.
Tagovi:
Asocijacija Dunav soja
GIZ
Radomir Prodanović
GMO soja
proizvodnja GMO soje
genetski nemodifikovana soja
Nebojša Šekuljica
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vijesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izvještaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.