NavMenu

Uskoro novi "private equity" fond - Šansa za kompanije u BiH da dođu do svježeg kapitala i poboljšaju korporativno upravljanje

Izvor: eKapija Četvrtak, 02.06.2016. 12:41
Komentari
Podeli

(Foto: isak55/shutterstock.com)
Kompanije iz BiH, Srbije, Makedonije i Albanije, koje su lokalni partneri IFC-a (International Finance Corporation) za razvoj korporativnog upravljanja, odlučile su da udruže snage i osnuju regionalni "private equity" fond. Ovaj fond bi investirao, kako u kompanije koje su se našle u finansijskim problemima, a imaju dobar potencijal za rast, tako i u porodična i druga mala i srednja preduzeća sa godišnjim prihodom od 1 do 10 mil EUR.

- U BiH trenutno nema fondova koji ulažu u male i srednje kompanije, tako da će ovaj fond dati nešto novo. Fondove koji su do sada bili prisutni u BiH interesovala su ulaganja koja nisu manja od 3 mil EUR, što je za mnoge firme u BiH nedostižno, tako da smatram da ćemo imati dovoljno zanimljivih kompanija na "radaru" - kaže za "eKapiju" Branko Kecman, direktor konsultantske kompanije "Advantis broker", koja je lokalni partner za razvoj korporativnog upravljanja IFC-a u BiH.

Novi fond nastaje upravo iz želje da se targetiraju oni investitori koji žele niži rizik i niži zahtjevani prinos, a to se može ostvariti kroz unapređenje korporativnog upravljanja u svakoj kompaniji u koju bi ulagali.

- Ono što je bitno naglasiti je da fond neće ulagati u kompanije koje nemaju razvijene sisteme korporativnog upravljanja. Upravo loš sistem korporativnog upravljanja je uticao da su mnoge porodične kompanije došle u nezavidnu situaciju i velika dugovanja što je u konačnici dovelo do njihovih propasti i gubitka poslova, kao i traumatičnih situacija za same porodice osnivača - dodao je Kecamn.

Sagovornik "eKapije" kaže da u početnom periodu mogu identifikovati desetak zanimljivih kompanija iz BiH koje će biti predmet dubinske analize, kako pravne tako i finansijske, sa posebnom analizom korporativnog upravljanja.

- Ulaganja fonda u pojedinačnu kompaniju u prvom periodu će se kretati od 200.000 do million evra - ističe Kecman.

Vladimir Pavlović, direktor konsultantske kompanije "WM Equty Partners" iz Beograda kaže da fond koji bi napravili u ovom regionu ne bi investirao novac u kompanije sve dok ne budu na zadovoljavajući način strukturirale nadzorni odbor, dok se nisu pozabavile pitanjima interne kontrole, transparentnosti poslovanja, zaštitom manjinskih akcionara i svime onim što je potrebno obezbjediti da bi se investicija isplatila.

(Foto: Pressmaster/shutterstock.com)
- Sa jedne strane ima mnogo kompanija koje žele da budu predmet kreditiranja, a sa druge strane su banke koje nikad nisu bile likvidnije. Veliki jaz između ove dvije grupe nastaje, jer banke ne žele da finansiraju kompanije koje su visoko rizične. Dodatna kapitalizacija ovih kompanija i poboljšano korporativno upravljanje bi sigurno smanjilo ovaj dizbalans - smatra Pavlović.

- Kada pitate nekog uspješnog vlasnika preduzeća u Srbiji da li želi da mu se obezbjedi kapital za dodatni razvoj poslovanja, on kaže "kako da ne". A kada dođe do vrednovanja, on obično svoju kompaniju cijeni nekoliko puta više, nego što tržište vrednuje istu takvu kompaniju na berzi - kaže direktor "WM Equty Partners"-a.

Međutim, kompanije u Srbiji sve više shvataju da ne mogu da se oslone samo na kredite i banke, već da im treba neko ko će im dati kapital.

Sektori

Pavlović kaže da je naš region prilično mali, pa se ne bi ograničavali na ulaganje u neke određene sektore. Sa druge strane, znaju da ne bi voljeli da investiraju u bilo kojoj industriji gdje "na kraju lanca postoji neki veliki igrač". To je, primjera radi, slučaj kod trgovinskih lanaca, koji su finansijski nadmoćni u odnosu na svoje dobavljače koji su prinuđeni da sarađuju sa njima, najčešće uz gubitak u poslovanju.

"Private equity" fondovi obično vole da su većinski partneri, ali novosnovani regionalni fond, prema riječima našeg sagovornika, ne bi imao to ograničenje, već bi mogao da bude i manjinski vlasnik u kompaniji.

- Cilj nam je da veličina fonda, u početnoj fazi, ne bude ispod 10-20 mil EUR. Kako bismo željeli da imamo investicije u bar 10 do 20 kompanija. Bićemo fokusirani na male i srednje kompanije, koje imaju od 1 do 10 mil EUR prihoda - kaže direktor i partner kompanije"WM Equity Partners".

Osnivački kapital fonda

Kada je u pitanju testiranje ovog koncepcta, Pavlović prije svega pominje da po sličnom principu posluje i zatvoreni investicioni fond "Fima Activist". Naime, nakon drastičnog pada kamatnih stopa na štednju građana, veliki broj klijenata je koji žele da dio novca iz bankarskog sektora investiraju u ovakav jedan finansijski proizvod.

Kako je ovo regionalna priča, očekuje se da će svi partneri IFC-a na projektu unapređenja korporativnog upravljanja doprinjeti sa svojim već postojećim pulom klijenata.

- Nekoliko međunarodnih finansijskih institucija je, takođe, izrazilo želju da participiraju u takvom fondu, ali prethodni uslov jeste da selektujemo perspektivne kompanije koje žele da unaprede svoje korporativno upravljanje - objašnjava Pavlović.

Sagovornik našeg portala vjeruje da će u svim zemljama partnerima selektovati kandidate do kraja godine, te da će tada i krenuti u prikupljanje sredstava (fundraising).

Najčešće greške korporativnog upravljanja

S obzirom na iskustvo koje imaju u savjetovanju kompanija, Pavlović kaže da je jedna od najčešćih grešaka koje na polju korporativnog upravljanja imaju kompanije u Srbiji ta što dominantni vlasnik ne može da odoli draži da o svemu odlučuje. Tako, čak i ako u kompanijama postoji nadzorni odbor, to je češće samo formalno tijelo. Kada kompanija ima mišljenje samo jednog čovjeka, gotovo po pravilu lakše dolazi do strateških grešaka: da li ostati u jednoj djelatnosti, da li širiti proizvodnju kroz "povoljne" akvizicije... Tu su i želje da se posjeduju luksuzne nekretnine, da sjedište kompanije bude u "mermeru i staklu", što često bude praćeno zaduživanjem koje nije održivo.

Vlasnici preduzeća obično ne žale da kupe luksuzne automobile, ali kada treba dati više novca za privlačenje odgovarajućih kadrova u sektoru finansija, računovodstva, za internu kontrolu, odgovarajući ERP sistem, onda štede.

- Kada nemate odgovarajući Nadzorni odbor da strateški koordinira razvoj kompanije i internu kontrolu da pazi na operativne rizike, lako dođete u situacije koje na kraju dovode do NPL-a u bankama - poručuje Pavlović.


Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE

Pratite na našem portalu vijesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izvještaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.