Uskoro novi "private equity" fond - Šansa za kompanije u BiH da dođu do svježeg kapitala i poboljšaju korporativno upravljanje
- U BiH trenutno nema fondova koji ulažu u male i srednje kompanije, tako da će ovaj fond dati nešto novo. Fondove koji su do sada bili prisutni u BiH interesovala su ulaganja koja nisu manja od 3 mil EUR, što je za mnoge firme u BiH nedostižno, tako da smatram da ćemo imati dovoljno zanimljivih kompanija na "radaru" - kaže za "eKapiju" Branko Kecman, direktor konsultantske kompanije "Advantis broker", koja je lokalni partner za razvoj korporativnog upravljanja IFC-a u BiH.
Novi fond nastaje upravo iz želje da se targetiraju oni investitori koji žele niži rizik i niži zahtjevani prinos, a to se može ostvariti kroz unapređenje korporativnog upravljanja u svakoj kompaniji u koju bi ulagali.
- Ono što je bitno naglasiti je da fond neće ulagati u kompanije koje nemaju razvijene sisteme korporativnog upravljanja. Upravo loš sistem korporativnog upravljanja je uticao da su mnoge porodične kompanije došle u nezavidnu situaciju i velika dugovanja što je u konačnici dovelo do njihovih propasti i gubitka poslova, kao i traumatičnih situacija za same porodice osnivača - dodao je Kecamn.
Sagovornik "eKapije" kaže da u početnom periodu mogu identifikovati desetak zanimljivih kompanija iz BiH koje će biti predmet dubinske analize, kako pravne tako i finansijske, sa posebnom analizom korporativnog upravljanja.
- Ulaganja fonda u pojedinačnu kompaniju u prvom periodu će se kretati od 200.000 do million evra - ističe Kecman.
Vladimir Pavlović, direktor konsultantske kompanije "WM Equty Partners" iz Beograda kaže da fond koji bi napravili u ovom regionu ne bi investirao novac u kompanije sve dok ne budu na zadovoljavajući način strukturirale nadzorni odbor, dok se nisu pozabavile pitanjima interne kontrole, transparentnosti poslovanja, zaštitom manjinskih akcionara i svime onim što je potrebno obezbjediti da bi se investicija isplatila.
- Kada pitate nekog uspješnog vlasnika preduzeća u Srbiji da li želi da mu se obezbjedi kapital za dodatni razvoj poslovanja, on kaže "kako da ne". A kada dođe do vrednovanja, on obično svoju kompaniju cijeni nekoliko puta više, nego što tržište vrednuje istu takvu kompaniju na berzi - kaže direktor "WM Equty Partners"-a.
Međutim, kompanije u Srbiji sve više shvataju da ne mogu da se oslone samo na kredite i banke, već da im treba neko ko će im dati kapital.
Sektori
Pavlović kaže da je naš region prilično mali, pa se ne bi ograničavali na ulaganje u neke određene sektore. Sa druge strane, znaju da ne bi voljeli da investiraju u bilo kojoj industriji gdje "na kraju lanca postoji neki veliki igrač". To je, primjera radi, slučaj kod trgovinskih lanaca, koji su finansijski nadmoćni u odnosu na svoje dobavljače koji su prinuđeni da sarađuju sa njima, najčešće uz gubitak u poslovanju.
"Private equity" fondovi obično vole da su većinski partneri, ali novosnovani regionalni fond, prema riječima našeg sagovornika, ne bi imao to ograničenje, već bi mogao da bude i manjinski vlasnik u kompaniji.
- Cilj nam je da veličina fonda, u početnoj fazi, ne bude ispod 10-20 mil EUR. Kako bismo željeli da imamo investicije u bar 10 do 20 kompanija. Bićemo fokusirani na male i srednje kompanije, koje imaju od 1 do 10 mil EUR prihoda - kaže direktor i partner kompanije"WM Equity Partners".
Osnivački kapital fonda
Kada je u pitanju testiranje ovog koncepcta, Pavlović prije svega pominje da po sličnom principu posluje i zatvoreni investicioni fond "Fima Activist". Naime, nakon drastičnog pada kamatnih stopa na štednju građana, veliki broj klijenata je koji žele da dio novca iz bankarskog sektora investiraju u ovakav jedan finansijski proizvod.
Kako je ovo regionalna priča, očekuje se da će svi partneri IFC-a na projektu unapređenja korporativnog upravljanja doprinjeti sa svojim već postojećim pulom klijenata.
- Nekoliko međunarodnih finansijskih institucija je, takođe, izrazilo želju da participiraju u takvom fondu, ali prethodni uslov jeste da selektujemo perspektivne kompanije koje žele da unaprede svoje korporativno upravljanje - objašnjava Pavlović.
Sagovornik našeg portala vjeruje da će u svim zemljama partnerima selektovati kandidate do kraja godine, te da će tada i krenuti u prikupljanje sredstava (fundraising).
Najčešće greške korporativnog upravljanja
S obzirom na iskustvo koje imaju u savjetovanju kompanija, Pavlović kaže da je jedna od najčešćih grešaka koje na polju korporativnog upravljanja imaju kompanije u Srbiji ta što dominantni vlasnik ne može da odoli draži da o svemu odlučuje. Tako, čak i ako u kompanijama postoji nadzorni odbor, to je češće samo formalno tijelo. Kada kompanija ima mišljenje samo jednog čovjeka, gotovo po pravilu lakše dolazi do strateških grešaka: da li ostati u jednoj djelatnosti, da li širiti proizvodnju kroz "povoljne" akvizicije... Tu su i želje da se posjeduju luksuzne nekretnine, da sjedište kompanije bude u "mermeru i staklu", što često bude praćeno zaduživanjem koje nije održivo.
Vlasnici preduzeća obično ne žale da kupe luksuzne automobile, ali kada treba dati više novca za privlačenje odgovarajućih kadrova u sektoru finansija, računovodstva, za internu kontrolu, odgovarajući ERP sistem, onda štede.
- Kada nemate odgovarajući Nadzorni odbor da strateški koordinira razvoj kompanije i internu kontrolu da pazi na operativne rizike, lako dođete u situacije koje na kraju dovode do NPL-a u bankama - poručuje Pavlović.