Prednosti i izazovi porodičnih biznisa - Kako ohrabriti početnike, opstati u sistemu i prenijeti posao na drugu generaciju

(Panelisti druge Regionalne konferencije o porodičnom preduzetništvu) Za preduzetništvo je potreban talenat. Preduzetnici se ne stvaraju, već rađaju - jedna je od poruka poslatih sa druge Regionalne konferencije o porodičnom preduzetništvu Srbije, BiH i Crne Gore, održane 29. i 30. novembra na Jahorini. Kakvo je trenutno stanje u sektoru porodičnih biznisa u regionu, sa kojim problemima se susreću preduzetnici i kako prenijeti započeti biznis na buduće generacije, bile su centralne teme ovogodišnjih panela.

Ćorić kaže da je sada već dovoljno razvijena svijest o značaju porodičnih firmi u zemljama regiona, te da su one nosilac razvoja privrede.

- Oko 96% privrednih subjekata su po kategoriji mala i srednja preduzeća i ovo je vrijeme kada oni moraju da naprave značajanije iskorake, da osvoje nove tehnologije, daju nove proizvode i zaposle nove radnike. Moramo da shvatimo sa su takve firme nosioci razvoja, te da porodičnim firmama treba dati podršku i ohrabriti ih u daljem razvoju. Strane investicije jesu bitne, ali naročito treba da podržimo domaće investicije i porodične biznise.

Slavenko Grgurević, predsjednik savjeta Unije poslodavaca Srbije, ističe moć koja leži u malim i srednjim preduzećima, navodeći da su upravo takve firme podigle svjetske ekonomije u njihovim najvećim krizama i padovima. Međutim, Grgurević smatra da su male firme zavisne od velikih, te da su "velike kompanije i industrija tržišta za male biznise".

- Ako mala preduzeća imaju industriju, onda će raditi kao male industrijske firme, ako ne budu imali industriju, radiće za građane, a to je zanatstvo i to nema veze sa privredom – ističe Grgurević.

S tim je saglasan i Adnan Smailbegović, član Nazdornog odbora ASA Prevent group i predsjednik Udruženja poslodavaca FBiH. Smailbegović kaže da su generatori razvoja društva i države velike kompanije, a to pokazuje i i grupacija u vlasništvu porodice Hastor - Prevent.

- Porodični biznisi nisu samo mala i srednja preduzeća. Grupacija Prevent je 100 odsto porodično vlasništvo, ima 12.000 zaposlenih i promet od 2,5 mlrd KM. Porodične firme možda nastaju kao male, ali vrlo brzo se razvijaju i postaju velike. Mala i srednja preduzeća su sateliti koji se kače za velika i smatram da je najveći gubitak koji se desio na ovim prostorima to što su uništena velika preduzeća.

Smailbegović preduzetništvo vidi kao strast, pa ga slikovito poredi sa osvajanjem planinskih vrhova.

- Svako penjanje zahtijeva pripremu, ulaganje i nosi rizike. Kada osvojite jedan planinski vrh, razmišaljete o drugom, većem, i tako dođete do najvećeg - Mont Everesta. Statistički gledano, svaki sedmi planinar se ne vrati sa te planine, a velike su investicije. Ljudi štede čitav život da bi se popeli na najvećih vrh na Zemlji, a kada ga osvoje, vrate se srećni što su živi. To su preduzetnici, ljudi koji rade taj posao zato što ga vole, zato što to žele i oni stvaraju. Novac je posljedica, pravi preduzetnici ne prave posao zbog novca.

Porodica i preduzetništvo

Saša Aćić, direktor Unije poslodavaca RS, ističe da se u sintagmi "porodično preduzetništvo" ne smije potisnuti "porodica", jer u njoj leži osnova svega.

- Da bi se neko popeo na planinu, mora da bude stvoren. Postavlja se pitanje gdje je danas naša porodica, jer na našim prostorima postoje problemi u samoj organizaciji porodice, ali i njenom zasnivanju. Uzimajući u obzir statistiku u RS, prvi novac se zarađuje prosječno u 27 godini, u 29 godini se u prosjeku rađa prvo dijete u našoj porodici, a onda imamo veliki problem kako da dovedemo djecu u poziciju da imaju određene radne navike. Ako ne postoje radne navike onda ni porodica ne može ući u preduzetništvo.

Jedan od problema sa kojim se suočavaju preduzetnici u porodičnom biznisu je kako prenijeti posao na mlađe generacije. Smatra se da najveći broj biznisa propadne u drugoj generaciji, jer "prva generacija stvara, a druga troši". Na Regionalnoj konferenciji o porodičnom preduzetništvu zaključeno je, između ostalog, da je potrebno edukovati i roditelje i djecu kako da razvijaju biznis, te da se mladima da sloboda da uđu u posao.

- Roditelji često ne mogu da steknu povjerenje da njihovo dijete može nastaviti taj biznis, a djeca se opiru autoritetu – istaknuto je tokom panela.

Pero Ćorić, direktor sektora granskih udruženja u Privrednoj komori RS, kaže da je neophodno sugerisati mladima da jedino realni sektor može biti motor razvoja društva, a da je sve drugo nadogradnja.

- Došli smo u poziciju da imamo mnogo školovanih mladih ljudi, a nemaju dovoljno mogućnosti za zaposlenje. Za razliku od javnog sektora, koji je prebukiran, realni sektor daje šansu da se iskažu sposobnosti, vještine i kreativnost. On možda jeste neizvjesniji, ali je ujedno i atraktivniji.

Veliki je izazov prenijeti firmu na drugu generaciju, kaže preduzetnik Adnan Smailbegović. Tvrdi da je najčešći slučaj da djeca imaju potpuno drugačije ambicije od svojih roditelja, i da ne žele da se bave istim poslom.

- To sam iskusio i na sopstvenom primjeru. Nije u redu da od svoje djece očekujemo da rade ono što mi želimo. Moja majka je plakala kada sam napustio Energoinvest i počeo da se bavim nekim svojim biznisom. Da sam je poslušao, vjerovatno danas ne bih bio ovdje gdje jesam.

Osloboditi privredu nameta

Predstavnici privrednog sektora na ovogodišnjoj regionalnoj konferenciji o porodičnom preduzetništvu su saglasni da glavni problem u razvoju privrede, kako početnih tako i već formiranih biznisa, predstavljaju nameti. Privreda se mora osloboditi visokih fiskalnih i parafiskalnih nameta na svim nivoima, od lokalnog do državnog, poručili su panelisti i učesnici konferencije.

- Da bismo napravili posao na domaćem terenu, država nam ne mora ništa dati, neka nas samo oslobodi nameta i pusti da radimo. Govorio sam to i ranije, pustite ljude da nabubre, pa onda uzmite onoliko koliko oni objektivno mogu da daju. Prvo treba da se dođe do konkretne dobiti da bi na nju plaćali porez – kaže Slavenko Grgurević, predsjednik savjeta Unije poslodavaca Srbije.

S njim dijeli mišljenje i Smailbegović. Naglašava da privredu treba stimulisati, ali treba definisati i na koji način.

- Mislim da je najbolji način da nekome pomognete da mu ne uzimate pare. Država ne treba da uzima pare, pa onda da daje drugim privrednicima i investitorima. Nezarađene pare se najlakše troše. Potrebno je smanjiti poreze, naročito za početne biznise. Nekada je to funkcionislao, jer firme u prvih pet godina poslovanja nisu imale porez na dobit, a na zaposlenje radnika u prvoj godini država je plaćala doprinose.

Inače, Republika Srpska je kreirala registar fiskalnih i parafikalanih nameta kojih trenutno ima 365, a sljedeći korak je analiza strukture nameta kako bi se izvršila dodatna eliminacija. U Federaciji BiH je ipak složenija situacija, jer još nije usvojen takav registar, a trenutni broj nameta koji opterećuju privredu je 4.500.

Podsticaji - kako ohrabriti početnike

Preduzetnike treba pomagati u početnim koracima, baš kao i malo dijete koje se uči da prohoda, kaže Pero Ćorić, direktor sektora granskih udruženja u Privrednoj komori RS. Ako ne postoji stabilan početak, preduzetnik se kasnije teško formira.

- Takođe, treba prepoznati koji su to dobri i zdravi poslovni biznisi, sa potencijalom. Stotine fudbalera počne da trenira, a nekoliko postigne određeni uspjeh. Ja sam za to da se "otkače" oni koji nisu za biznis, ali svakako treba pomoći one koji idu u pravom smjeru.

Saša Aćić, direktor Unije poslodavaca RS, smatra da se države Zapadnog Balkana moraju usredsrediti na stvaranje jedne nove generacije poslodavaca, odnosno, biznis anđela.

- Ali to mora biti jedan planski projekat. Moramo pokušati zajednički obezbijediti takve uslove da mladi mogu uraditi nešto u zemljama u kojima su se rodili, a ne u tuđim. Sada imamo sigurno 200-300 ljudi u Americi koji su počeli sa osnivanjem svojih kompanija. Imajući u vidu statistiku u EU da u treću generaciju dospije svega 3% porodičnih kompanija, u našem slučaju nećemo imati ni drugu, a kamoli treću generaciju.

Aćić dodaje da treba voditi računa o tome da se preduzetnici umjereno pomažu, kako se ne bi stvorila zavisnost od subvencija.

Pojedinac ne može bez sistema

Zaključak ovogodišnje konferencije o porodičnom preduzetništvu u regionu je i da država mora uspostaviti jasna pravila i predvidivost poslovanja, jednak tretman svih učesnika na tržištu, kao i efikasniju administraciju na svim nivoima.

Na kraju, kako kaže preduzetnik Adnan Smailbegović citirajući misao - ništa ne nastaje bez pojedinca, ništa ne opstaje bez sistema.

Slavenko Grgurević, predsjednik savjeta Unije poslodavaca Srbije, kaže da je glavni problem ovog područja koji traje dugo autoritarna vlast umjesto vlasti institucija.

- Zato je jasno zbog čega naši ljudi idu na Zapad i tamo naprave bogatstvo. Tamo postoji država, postoje institucije. Kada kažem institucije, ljudi obično pričaju o regulativi, a institucije su zaštita privatnog vlasništva, nezavisno sudstvo i treća ključna stvar – jednak tretman građana prema javnom dobru, bez partijskih i državnih privilegija.

Grgurević dodaje da Balkanci na Zapadu uspijevaju jer ima viziju, inicijativu i talenat, a sistem je tu da to podrži.

- Ljudi će se vratiti. Balkan ima fantastične mogućnosti, prekrasan socijalni pejzaž i ogromno bogatstvo. Zato su tu i došle strane kompanije i uzele 70% tržišta.

Vedrana Džudža