Hercegovački vinogradari u borbi da sačuvaju dobar rod grožđa - Berba ranih sorti u drugoj polovini avgusta
Komentari
Hercegovački vinogradari bore se da sačuvaju dobar rod grožđa. Česte proljećne kiše i nagle temperaturne oscilacije, zahtijevale su stalnu zaštitu vinograda od biljnih bolesti. Kvalitet grožđa, osim intenzivnih radova, zavisiće i od vremenskih uslova u naredna dva mjeseca.
Česta prevencija biljnih bolesti, stalna borba sa korovom i skidanje viška zelene mase sa čokota, zahtijevali su od vinogradara neuobičajeno više rada i novca. Tretiranje loze hemijskim preparatima još traje.
- Vrlo teško, jer je bilo dosta kiše, vlage, porosica i grada. Moralo se više puta prskati - rekao je vinogradar Velimir Ćuk iz sela Veličani.
- Često smo radili zaštitu, skraćivali na 7-8 dana. Problem bio intenzivan porast korova i porast loze je intenzivan - istakao je rukovodilac vinogradarske proizvodnje u preduzeću Popovo polje Radenko Ilić.
Grozdovi pojedinih sorti počeli su mijenjati boju već prvih dana jula.
- To nije bio slučaj sa prethodnim godinama. To bi bilo oko desetog-dvanaestog , ali, evo, izgleda da ova godina, onako, ide bržim korakom - izjavio je inženjer iz Agrofina Branko Anđelić.
Za razliku od prethodnih, ove godine vinogradari nisu koristili sisteme za navodnjavanje. Usljed intenzivnog porasta, skidali su višak zelene mase i po nekoliko puta, kako bi poboljšali kvalitet grozda.
- Ima parcela gdje smo radili po tri puta, sada će biti i četvrti, jer je ova godina donijela bujnu vegetaciju - dodao je Anđelić.
Berba ranih vinskih sorti, ako je suditi po trenutnom stanju vinograda, očekuje se već u drugoj polovini avgusta. Vinogradari su očuvali dobar rod, ali strahuju od novih kiša.
- To za vinogradare ne bi bilo dobro. Bolje bi bilo da je sunce - poručio je Ilić.
Procjenjuje se da bi rod grožđa, sa oko petsto hektara trebinjskih vinograda, trebalo da bude oko tri i po hiljade tona.
Česta prevencija biljnih bolesti, stalna borba sa korovom i skidanje viška zelene mase sa čokota, zahtijevali su od vinogradara neuobičajeno više rada i novca. Tretiranje loze hemijskim preparatima još traje.
- Vrlo teško, jer je bilo dosta kiše, vlage, porosica i grada. Moralo se više puta prskati - rekao je vinogradar Velimir Ćuk iz sela Veličani.
- Često smo radili zaštitu, skraćivali na 7-8 dana. Problem bio intenzivan porast korova i porast loze je intenzivan - istakao je rukovodilac vinogradarske proizvodnje u preduzeću Popovo polje Radenko Ilić.
Grozdovi pojedinih sorti počeli su mijenjati boju već prvih dana jula.
- To nije bio slučaj sa prethodnim godinama. To bi bilo oko desetog-dvanaestog , ali, evo, izgleda da ova godina, onako, ide bržim korakom - izjavio je inženjer iz Agrofina Branko Anđelić.
Za razliku od prethodnih, ove godine vinogradari nisu koristili sisteme za navodnjavanje. Usljed intenzivnog porasta, skidali su višak zelene mase i po nekoliko puta, kako bi poboljšali kvalitet grozda.
- Ima parcela gdje smo radili po tri puta, sada će biti i četvrti, jer je ova godina donijela bujnu vegetaciju - dodao je Anđelić.
Berba ranih vinskih sorti, ako je suditi po trenutnom stanju vinograda, očekuje se već u drugoj polovini avgusta. Vinogradari su očuvali dobar rod, ali strahuju od novih kiša.
- To za vinogradare ne bi bilo dobro. Bolje bi bilo da je sunce - poručio je Ilić.
Procjenjuje se da bi rod grožđa, sa oko petsto hektara trebinjskih vinograda, trebalo da bude oko tri i po hiljade tona.
Tagovi:
Radenko Ilić
Branko Anđelić
Velimir Ćuk
vinogradi u Hercegovini
berba grožđa u Hercegovini
rod grožđa u Hercegovini
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vijesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izvještaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.