Evropska centralna banka sprema veliko povećanje kamata u borbi protiv inflacije

Pod pritiskom rekordne inflacije u evrozoni, Evropska centralna banka (ECB) se sprema da ove nedelje značajno poveća referentne kamate, pošto je strah od sve većih troškova života nadjačao bojazni oko moguće recesije, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svjetskih medija.

Investitori na tržištima novca procjenjuju da se ECB sprema da ove nedelje krene u najveće pooštravanje monetarne politike, jačajući borbu protiv inflacije, ukazuje Tajms.

Nakon što su podaci o inflaciji ukazali da se pritisak na cijene povećava u 19 članica evrozone, očekuje se da će ECB povećati kamate za 75 baznih poena, što je njeno najveće pojedinačno povećanje kamatnih stopa.

ECB je u julu prvi put u 11 godina podigla kamate za 50 baznih poena, čime je jedna od njenih glavnih stopa povećana na 0% pošto je 8 godina bila negativna.

Investitori se, kako navodi londonski list, sada klade da će banka sa sjedištem u Frankfurtu morati da ubrza svoje napore pošto je inflacija dostigla rekordnih 9,1%, a cijene energije su skočile poslednjih nedelja.

Glavni ekonomista za Evropu u banci Goldman Saks Sven Jari Šten nakon poslednjih podataka o inflaciji u evrozoni podigao je svoju prognozu za kamatne stope ECB-a, predviđajući rast od 75 baznih poena u septembru, a zatim još 50 baznih poena sljedećeg meseca.

Osjećaj urgentnosti u borbi protiv inflacije prevladao je zabrinutost u ECB-u zbog štete koju agresivno podizanje kamata može nanijeti ekonomiji evrozone, piše Fajnenšel tajms.

Nekoliko zvaničnika u ECB koji određuju kamatne stope reklo je da se sada više fokusiraju na trenutne rekordne nivoe inflacije, udaljavajući se od prethodnog pristupa koji je uglavnom zavisio od očekivanja gdje će cijene biti za dvije godine.

Promjena je navela mnoge ekonomiste da prognoziraju da će ECB u četvrtak, 9. septembra, povećati kamate za 0,75%, što je, kako piše britanski list, tek drugi put u istoriji centralne banke evrozone.

ECB je u julu već prevazišla očekivanja kada je podigla svoju depozitnu stopu za 0,5 procentnih poena na trenutnih 0%. To je takođe bilo više nego što su nagovjestili predsjednica ECB-a Kristin Lagard i njen glavni ekonomista Filip Lejn.

Posljednji zaokret naznačila je članica izvršnog odbora ECB-a Izabel Šnabel, koja je na skupu centralnih bankara u SAD prošle nedelje naglasila da bi ta banka bila voljna da zarad borbe protiv inflacije podigne troškove zaduživanja na nivo koji bi doveo do veće nezaposlenosti i moguće recesije.

S druge strane, Lejn je nastavio da upozorava na opasnost od pretjerano agresivnog podizanja stopa. On je na skupu u Barseloni prošle nedelje rekao da "ne postoje prečice" u analizi inflatornih ciklusa i izrazio uvjerenje da će inflacija uskoro pasti s "ekstremno visokog nivoa".

Pozivi da se ECB pridruži američkim Federalnim rezervama u agresivnijem podizanju kamatnih stopa pojačali su podaci iz evrozone koji pokazuju da je inflacija u avgustu porasla na rekordnih 9,1%, dok je nezaposlenost pala na rekordno niskih 6,6%.

Međutim, i prije toga, kako ukazuje Fajnenšl tajms, nekoliko faktora je guralo zvaničnike u ECB-u ka agresivnijem pristupu. Veleprodajne cijene energenata su prošlog mjeseca skočile na najviši nivo u Evropi usljed straha da će Rusija nastaviti da ograničava isporuke gasa. S druge strane, ekonomski rast je odolijevao energetskoj krizi, potpomognut fiskalnom politikom i ukidanjem ograničenja zbog korona virusa.

Dok se očekuje da ECB podigne referentne kamate za 0,75%, akcije na evropskim berzama su pale šesti put za sedam dana, a evro potonuo na 20-godišnji minimum, nakon što je Rusija eskalirala energetsku krizu zatvaranjem ključnog gasovoda, ukazuje Blumberg.

Evropske zemlje predvođene Njemačkom najavile su tokom vikenda mjere za rješavanje krize s rastom troškova života i cijjena energenata, pošto je ruska državna kompanija Gazprom nedavno saopštila da će na neodređeno vrijeme obustaviti snabdijevanje Sjevernim tokom.

Zajednička evropska valuta je u ponedjeljak, 5. septembra, oslabila za čak 0,8% na 98,78 američkih centi, što je njen najniži nivo od 2002. godine. Analitičari Goldman Saksa spustili su svoje prognoze vrijednosti evra u naredna tri mjeseca na 97 s prethodnih 99 centi.

Glavni strateg Danske bank Pit Filip Kristijansen rekao je da će evro u bliskoj budućnosti nastaviti da bude slab usljed udarca koji je evropskoj ekonomiji nanijelo zaustavljanje gasa, dok će paket podsticaja u Njemačkoj otežati predviđanje inflacije i zakomplikovati posao ECB-u.

To može dovesti do dodatnog zatezanja monetarne politike zbog povećanih inflatornih pritisaka, dodao je on.

Produbljivanje energetske krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu koja je podigla cijene robe, bilo je značajan faktor koji je doveo prošlog mjeseca do pariteta evra i dolara, prvi put u dvije decenije, ukazuje Blumberg i navodi da nova ograničenja u snabdijevanju energentima uoči zime prijete da dodatno opterete evropsku privredu kada rast potrošačkih cijena primorava ECB da pooštri monetarnu politiku.