Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vijesti
Evropske rezerve litijuma najveće u Portugalu, Njemačkoj, Austriji i Finskoj - Da li postaje važniji od nafte?
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay/2427999)
S obzirom na to da EU želi zabraniti prodaju vozila s motorima s unutarašnjim sagorevanjem od 2035. godine, Francuska pokušava postepeno da ukine automobile na fosilna goriva. Iako se ovaj potez smatra ključnim korakom na putu prema energetskoj tranziciji, on takođe predstavlja ozbiljan problem. Zahtijevaće ogromne količine metala potrebnih za proizvodnju baterija, posebno litijuma.
Brojke govore same za sebe. Od 2015. godine, obim proizvodnje litijuma, poznatog i kao "bijelo zlato", utrostručio se širom svijeta, dostigavši 100.000 tona godišnje do 2021, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.
Količina bi mogla biti povećana sedam puta do 2030. Na evropskom nivou, 2050. će biti potrebno oko 35 puta više litijuma nego danas, prema aprilskoj studiji KU Leuven, katoličkog univerziteta u Belgiji.
- Mi smo u fazi u kojoj sve zemlje počinju svoju energetsku tranziciju manje-više u isto vrijeme i to stvara veoma značajne potrebe za metalom - rekao je Olivier Vidal, geolog i direktor istraživanja u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS).
- To će sigurno stvoriti tenzije u narednim godinama, uz očekivana povećanja troškova i, moguće, teškoće u snabdijevanju. Dakle, postoji stvarno strateško pitanje i pitanje suvereniteta za države - dodao je.
Evropska komisija je svjesna ovih zabrinutosti i uključila je litijum na listu kritičnih sirovina sa rizikom od nestašice još 2020.
Litijum će "uskoro biti još važniji od nafte i gasa", rekla je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u septembru, prenosi Politika.
Projekti eksploatacije u razvoju
Proizvodnjom litijuma danas dominira samo nekoliko zemalja, Australiji, koja ima 20% svjetskih rezervi "bijelog zlata", te Argentini, Čileu i Boliviji, koje imaju 60%. Kina je, s druge strane, bila prvi investitor u rafiniranju i kontroliše 17% svjetske proizvodnje litijuma. Sa samo pet zemalja koje kontrolišu 90% svjetske proizvodnje, Međunarodna agencija za energiju to naziva "kvazimonopolskom" situacijom.
Evropa se nada da će maksimalno iskoristiti novu groznicu "bijelog zlata" eksploatacijom vlastitih rudnika. Glavne rezerve kontinenta nalaze se u Portugalu, Njemačkoj, Austriji i Finskoj. U Francuskoj, Francuski biro za geološka i rudarska istraživanja (BRGM) je 2018. godine napravio inventar ističući rezerve u Alzasu, centralnom regionu masiva, kao i na području Armorikanskog masiva u Bretanji.
Evropske projekte vađenja i proizvodnje litijuma uglavnom su preuzele male i srednje kompanije širom kontinenta.
- Najuspješniji su u Finskoj. Proizvodnja litijuma mogla bi početi 2024. zahvaljujući eksploataciji malog rudnika koji se nalazi oko 600 km sjeverno od Helsinkija - objasnio je Kristijan Hokjard, geolog-ekonomista i koautor knjige o litijumu.
- U Češkoj, australijska kompanija Juropian Metals (European Metals) želi da eksploatiše stare rudnike kalaja koji se nalaze severno od Praga. Slični projekti postoje u Nemačkoj i Austriji - napomenuo je on.
Dodao je da su ovo uglavnom manji projekti koje provode male kompanije, a velike radije ulažu u Australiju ili Latinsku Ameriku.
- Malo njih će ugledati svjetlo dana, blokirane teškoćama sa dobijanjem dozvola, ali prije svega otporom lokalnih zajednica - rekao je Hocquard.
Ekološke posljedice
Rudarski projekti često su se suočavali sa nezadovoljstvom javnosti. U Portugalu, otvoreni rudnik, najveći u Zapadnoj Evropi, trebalo je da bude izgrađen 2026. godine u selu Kovas do Baroso. Radovi su, međutim, trenutno obustavljeni nakon brojnih protesta, prenosi sajt Politika.
Ekstrakcija litijuma "proizvodi značajne količine otpada koji se zatim mora skladištiti. Otpad takođe može dovesti do zagađenja vode ili vazduha", objasnio je Vidal.
Iako Vidal smatra da je negodovanje "potpuno razumljivo", on ipak podržava ove projekte.
- Bilo bi mnogo etičnije. Mi svakodnevno konzumiramo litijum, bilo bi normalno da trpimo posljedice koji se odnose na našu upotrebu. Danas ovo zagađenje već postoji, ali u drugim zemljama, daleko od naših očiju. To bi podiglo svijest među korisnika, koji bi bili suočeni sa posljedicama svoje potrošnje - rekao je.
Francuska traži "zeleni litijum"
Francuska, sa svoje strane, proučava alternativu, nazvanu ekstrakcija "zelenog litijuma". Za razliku od vađenja iz kamenja ili slanih pustinja, koji funkcionišu kao tradicionalni rudnici, "zeleni litijijum" se proizvodi iz geotermalnih izvora, metodom vađenja sličnim onoj u bušotini.
U francuskom regionu Alzasa, evropski projekat EuGeLi (za evropski geotermalni litijum) je pionir u ovoj oblasti. Nedavno je uspio izvući prve kilograme litijuma ovom tehnikom.
- Međutim, za sada, tehnika ostaje preskupa da bi se razmatrala na industrijskom nivou - primetio je Hokjard.
Reciklaža baterija
Vidal upozorava da čak i ako se svi ovi projekti ostvare, oni i dalje ne bi mogli konkurirati slanim pustinjama Južne Amerike ili australijskoj proizvodnji.
- S druge strane, gdje bi Evropska unija zaista mogla da ostavi svoj trag u narednim godinama je reciklaža baterija. Trenutno su količine metala za recikliranje još uvijek ograničene jer litijumske baterije nisu postojale pre deset godina. Ali do 2035. imaćemo baterije za električna vozila na kraju njihovog vijeka trajanja, a time i zalihe koje se mogu reciklirati - objasnio je.
Prema Univerzitetu u Leuvenu, 40 do 75% potreba EU za metalom moglo bi se podmiriti recikliranjem do 2050. To bi garantovalo sigurnost snabdevanja i smanjilo uticaj na prirodu.
- Da bi se to dogodilo, moramo delovati odmah - rekao je Vidal.
- Moramo dizajnirati proizvode koji će se lako reciklirati, po nižoj cijeni, kako bismo uverili investitore - dodao je.
Tagovi:
Međunarodna agencija za energiju
katolički istraživački univerzitet u Belgiji
KU Leuven
Francuski nacionalni centar za naučna istraživanja
CNRS
European Metals
Emanuel Makron
Emmanuel Macron
Olivier Vidal
zabrana automobila na fosilna goriva
energetska tranzicija
eksploatacija litijuma
proizvodnja baterija
ekstrakcija litijuma
zeleni litijum
EuGeLi
reciklaža baterija
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vijesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izvještaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.