EU bez dogovora o ograničenju cijene gasa - Vojni brodovi nadgledaju gasnu i naftnu infrastrukturu

Ministri energetike Evropske unije ni juče nisu postigli dogovor o ograničenju cijene gasa. Iz Lukseburga su potvrdili da razmatraju više opcija, a konačan dogovor najavljuju krajem novembra. Brisel istovremeno traži i alternativne dobavljače za ruski gas. I dok Moskva i Ankara od Turske prave novo gasno čvorište za ruski gas Evropska unija se bori da obezbjedi što više gasa iz Azerbejdžana.

Evropska unija traži model ograničenja cijene gasa koji je prihvatljiv za sve članice i neće ugroziti snabdijevanje. Jedni smatraju da bi velikim kupovinama obuzdali skokove, a druga opcija je takozvani "iberijski model" koji su primjenile Portugalija i Španija. Podrazumijeva privremeno ograničenje cijene gasa koji se koristi za proizvodnju struje u skladu sa tržišnim kretanjima.

- Kao što znate, Pirinejsko poluostrvo nedovoljno je povezano sa ostatkom Evrope, pa smo tu opciju testirali i ovde. Dobili smo zadatak da naprvimo analizu i to proširimo na način da ne izazove veću potrošnju gasa - navodi Kadri Simson, komesarka za energetiku Evropske unije.

Robert Habek, ministar za ekonomiju i energetiku Njemačke navodi da ukoliko veliki igrači budu u stanju da formiraju zajednice kupaca, tada bi tržišna moć Evrope imala uticaj.

- Oni se više ne bi takmičili i dizali cijene, već bi ih snižavali. To je, vjerujem, najefikasniji instrument za održavanje cijena na niskom nivou - ocenjuje Habek.

Uz napore da snizi cijenu gasa, Brisel na sve načine pokušava da što prihe nadomjesti nedostatak ruskih isporuka.

U crnomorskim i kaspijskim vodama sve je veća gužva, jer se velike sile bore ne samo za nalazišta gasa i nafte, već i nove dotoke sa Istoka. Moskva i Ankara već su ušle u aktivnosti da Tusku osposobe kao gasni čvor za ruski gas, a Rumunija je objavila da će biti gasni hab za Evropu. Sa Azerbejdžanom su se dogovorili da u Crnom moru grade LNG terminal za tečni gas.

- Postavljamo temelje za novi energetski transportni koridor između Kaspijskog i Crnog mora. Prakrtično, drugog energetskog koridora od Rumunije do ostatka Evrope. Rumunija postaje važan čvor, energetska tačka za prirodni gas iz Azerbejdžana, želimo da doprinesemo energetskoj bezbjednosti ovog regiona i Evrope - navodi Virgil Popesku, ministar energetike Rumunije, prenosi RTS.

Mikail Džabarov, ministar ekonomije Azerbejdžana navodi da ta zemlja već sada doprinosi energetskoj bezbjednosti susjednih zemalja i nekih od evropskih zemalja.

- Memorandum koji su potpisali predsjednik Azerbejdžana i predsjednica Evropske komisije predviđa da naše isporuke u Evropsku uniju do 2027. udvostručimo - dodaje Džabarov.

Istovremeno, sve je veći tjesnac u Crnom, Kaspijskom, Severnom i Baltičkom moru, jer je sve više i vojnih brodova. Posle nedavne sabotaže na gasovodima Sjeverni tok 1 i 2 i pokušaja diverzije na Tuskom toku, njihov zadatak je da nadgledaju gasnu i naftnu infrastrukturu.

Norveška, koja je sada prvi dobavljač gasa Unije, kao i sve baltičke zemlje, tu bezbjednost digla je na najviši nivo.

- Tražimo nepoznata plovila koja nisu registrovana, ponekad neka plovila iznenadimo. Današnja misija je na neki način drugačija, s obzirom na to da uključuje i novu vrstu tehnologije kao što su dronovi i instalacije oko morskih platformi - navodi Leif Oterholm, norveški major.