Prednosti i mane automobila na vodonik

Iako je iz dana u dan, električnih automobila na našim ulicama sve više, neki stručnjaci predviđaju da bi vodonik mogao biti gorivo budućnosti. Međutim, nedostatak dostupnosti stanica za punjenje i ograničena ponuda automobila na vodonik, ukazuju na to da ovoj tehnologiji predstoji dug put pre nego što postane standard. A da li je vredno uložiti u ovakav auto, analizirao je sajt rentacarmms.rs.

Vodonik je jedan od najjednostavnijih hemijskih elemenata, koji je uključen u sastav mnogih jedinjenja, a posebno vode. Njegova količina je skoro neograničena, za razliku od na primer kobalta ili nikla, čije su rezerve relativno male. Štaviše, vodonik, kao gorivo visoke energetske vrednosti omogućava prelazak na mnogo veće udaljenosti od sistema koji se napaja samo na struju.

Međutim, uprkos činjenici da je element veoma rasprostranjen u prirodi, i da se može izdvojiti na mnogo načina, stvaranje visokoenergetskog goriva od njega, koje se može koristiti za pogon automobila, zahteva potrošnju dodatne energije. Drugo pitanje je efikasnost i sigurnost korišćenja vodoničnog goriva. Ovde dolazi u pomoć lagana i izdržljiva EPP penasta plastika, omogućavajući ekonomičnu proizvodnju delova koji obezbeđuju odlična svojstva prigušenja i toplotne izolacije.

Vodonik koji se u velikim razmerama koristi u industriji, nije pogodan za upotrebu u električnim motorima i nema dobra energetska svojstva. Jer, vodonik kao gorivo za automobile se proizvodi odgovarajućom obradom, kao što je elektroliza vode. Uključuje razlaganje vode na čiste jone vodonika i kiseonika, pod uticajem napona koji teče kroz nju. Iako danas postoji mnogo tehnologija elektrolize, i one se i dalje usavršavaju, ova metoda se ne smatra savršenom.

Pre svega, tu je potrošnja električne energije, koja nije uvek "zelena". Štaviše, energija potrebna za proizvodnju, kompresiju i kasnije transport i skladištenje vodoničnog goriva, je lakša i efikasnija za direktno punjenje baterija, za električne automobile. Procenjuje se da je za svaki proizvedeni kilogram čistog vodoničkog goriva za automobil potrebno 40 do 70 kWh, a toliko goriva je dovoljno za vožnju dugu stotinak kilometara. Poređenja radi, eletričnom automobilu treba samo 20-30 kWh, da pređe istu udaljenost na autoputu.

Mnogi ljudi sumnjaju da li je vodonično gorivo bezbedno za korišćenje u automobilima. Svi znaju priču o padu legendarnog dirižabla Hindenburg, koji je bio napunjen upravo ovim gorivom. Uprkos izgledu, vodonik kao gorivo za automobile je sigurniji čak i od benzina. Pošto je 14 puta lakši od vazduha, u slučaju tačkastog curenja, u rezervoaru nastaje uzak, vertikalni plamen, koji ne stvara visoku temperaturu i ne širi se.

Postojao je čak i eksperiment, gde je namerno oštećen rezervoar u automobilu na vodonik. Gas je izgoreo za tren, a od požara nije ostalo ni traga, osim temperature vetrobranskog stakla koja je porasla na 47˚C. Uprkos tome, proizvođači daju sve od sebe da osiguraju da rezervoari za skladištenje vodoničnog goriva koje proizvode, ispunjavaju sve bezbednosne zahteve, dajući im višeslojnu strukturu i štiteći ih od bilo kakvih udaraca.