Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vijesti
Zašto je sve više albanskih poljoprivrednika pred bankrotom?
Komentari
Ilustracija (Foto: Africa Studio/shutterstock.com)
U julu, Eeractiv je izvjestio da se poljoprivrednici pšenice bore sa cijenom pšenice koja je niža od proizvodnih troškova i da su zabrinuti oko kvaliteta zbog lošeg vremena, što je dovelo do toga da nepožnjevena pšenica ostaje na poljima, a poljoprivrednici ostaju bez prihoda. Oni su takođe naveli probleme sa kursom evro-lek kao značajan izazov za njihovo poslovanje.
Ali situacija je sada takva da utiče na sve vrste poljoprivrednih izvoznika.
Od proljeća, vrijednost evra u odnosu na lek je pao na istorijski minimum od nešto više od 100 leka za jedan evro. To znači da lokalni proizvođači koji svoje račune i radnike plaćaju lekom, a za robu dobijaju u evrima, gube značajan prihod.
- Ovdje evro svakodnevno pada, a od izvoza robe do naplate faktura gubici su veoma veliki. Kompanije koje se bave izvozom su u velikoj krizi zbog kursa. Skoro 30% poljoprivrednih izvoznika je bankrotiralo - rekao je Loran Muljiki, predsjednik Udruženja izvoznika poljoprivrednih proizvoda.
Slabost i volatilnost evra takođe izaziva probleme poljoprivrednicima koji prodaju robu po dnevnim cijenama, ali koji primaju uplate iz inostranstva do 45 dana nakon izvršene transakcije.
U 2016. jedan evro je bio 140 leka, što je u prosjeku palo na 119 leka u 2022. Ali 21. jula 2023. stopa je pala na nešto više od 100 leka za evro. U vrijeme pisanja, stopa je porasla na 109, ali je malo optimizma u pogledu stabilnosti.
Postoji nekoliko različitih hipoteza o tome šta se krije iza pitanja evro-lek. Prvo, značajan priliv turista - skoro 50% više nego prošle godine - doveo je do povećanja potražnje za albanskim lekom.
Dok je lek zvanična valuta, evro se široko koristi, posebno u velikim gradovima i primorskim oblastima. Euractiv je ovog ljeta primjetio da se plaćanja vrše u lekima i da se kusur automatski daje u evrima, a mnoge cijene su navedene u evrima u turističkim oblastima od sjevera do juga.
Guverner Centralne banke Gent Sejko rekao je tokom ljeta da turizam i "kupovina nekretnina od strane nerezidenata" stoje iza priliva dodatnih evra u privredu.
Međutim, analitičar i politički komentator Neritan Sejamini napisao je na Fejsbuku da ponuda i potražnja i ovaj priliv nisu dovoljni da izazovu trenutnu situaciju.
- Donekle jačanje leka je došlo od neformalnih ekonomskih faktora ili na albanskom: neformalna ili kriminalna ekonomija.
On je rekao da vlada i Banka Albanije mogu da pomognu u rješavanju ovog pitanja snižavanjem kamatnih stopa na lekove, podizanjem nivoa obaveznih bankarskih rezervi u valuti, povećanjem javne potrošnje i smanjenjem poreza.
Tipično, albanski devizni kurs je kurs fleksibilnog režima, koji fluktuira u zavisnosti od ponude i potražnje, kao što je tipično za ekonomiju slobodnog tržišta. Ali vjeruje se da je trenutna situacija vještački stvorena.
- Ni banka ni Vlada ne preduzimaju ništa, jer ova situacija proizilazi iz smišljenog ekonomskog modela koji bi za nekoliko godina mogao biti poguban za albansku ekonomiju i politiku - dodao je Sejamini.
Vlada je najavila neke mjere za upravljanje situacijom, uključujući oslobađanje od poreza na dobit na najmanje dvije godine za proizvođače koji izvoze više od 70% svojih proizvoda. Ali ovo nije dovoljno da se situacija popravi.
Što se tiče privrede Albanije, tokom posljednjih pet godina, zabilježila je skroman rast od oko 3%, 1,5 procentnih poena manje od potencijala koji je procijenio Međunarodni monetarni fond. Uprkos tome, zemlja prolazi kroz značajan građevinski bum, a cijene kupovine i zakupa rastu, premašujući više od 5.000 EUR po kvadratnom metru u centru Tirane i na obali.
Kontrast između sporog ekonomskog rasta i buma cijena nekretnina, inflacije i jačanja lokalne valute mogao bi biti povezan sa prisustvom crnog novca u privredi, smatra Gjergi Erebara, novinar BIRN-a.
U jednom dijelu, on je napisao da postoje tri moguća rješenja: obračun organa za sprovođenje zakona u vezi sa izvorom prihoda koji se koristi u građevinarstvu i politička poruka da u zemlji nisu dobrodošla nezakonita sredstva moglo bi da pomogne, ali se čini malo vjerovatnim, on piše.
Drugo rješenje je da se ništa ne uradi tako da lek dođe do tačke u kojoj oni koji ubrizgavaju nezakonita sredstva gube novac kada troše svoje evre zbog kursa, ali to rizikuje da dodatno naruši sposobnost zemlje da proizvodi proizvode, uključujući poljoprivrednu robu.
Dok se imovina, svakodnevne stvari i usluge poput zabave, pa čak i goriva mogu platiti u evrima, zvanični prelazak sa leka na evro za sada nije u planu. Lek ostaje jedina opcija kada je u pitanju plaćanje poreza, taksi, komunalija i, naravno, plata zaposlenih koji bi radije bili isplaćeni u leku dok je jak.
Izvoznici su zabrinuti što albanska privreda postaje sve nekonkurentnija za proizvodnju i poljoprivredu. Na lokalnom nivou, da bi pokrili rastuće troškove, loše vremenske prilike koje su uticale na usjeve i nedostatak radne snage, poljoprivrednici su morali da povećaju cijene svoje robe.
Trenutno su cijene paradajza, krastavca, dinje, luka i krompira duplo veće od prošlogodišnje, a poljoprivrednici kažu da će cijene ostati visoke.
Oni su još teže pogođeni nedostatkom finansijskih sredstava i subvencija, jer su trenutno subvencije određene na oko 200.000 leka po hektaru po sezoni za najviše dvije sezone na površinama ne manjim od jednog hektara. Ovo isključuje mnoge poljoprivrednike koji imaju manje od jednog hektara zemlje da se kvalifikuju za šemu.
U još jednom udaru, finansiranje EU kroz projekat subvencionisanog finansiranja IPARD-a obustavljeno je zbog tekuće istrage Kancelarije za borbu protiv korupcije (OLAF), koja je utvrdila sumnje u nepravilnosti u isplati sredstava. Istraga je u toku, a albansko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da nema nepravilnosti, dodajući da je ovo "potpuno administrativni proces koji omogućava verifikaciju sistema kontrole od strane akreditovanih struktura koje će preduzeti neophodne mjere za nastavak normalne nadoknade od strane EU."
Iz ministarstva insistiraju da su to normalni procesi i procedure EU u kojima postoji "potreba da se provjere troškovi za koje se sumnja da aktivnosti nisu u skladu sa utvrđenim pravilima".
Ministarstvo je saopštilo da je u kontinuiranoj saradnji sa OLAF-om i DG AGRI, obezbjeđujući "punu transparentnost kao što su to činili od prvog dana akreditacije".
Tagovi:
Udruženje izvoznika poljoprivrednih proizvoda Albanija
Centralna banka Albanije
Banka Albanije
Vlada Albanije
Međunarodni monetarni fond
Kancelarija za borbu protiv korupcije
OLAF
DG AGRI
Ministarstvo poljoprivrede Albanije
Loran Muljiki
Gent Sejko
Neritan Sejamini
Gjergi Erebara
Tirana
albanski poljoprivrednici
bankrot albanskih poljoprivrednika
cijena pšenice u Albaniji
lek
kurs evro lek
prelazak s aleka na evro
kupovina nekretnina u Albaniji
turisti u Albaniji
albanski devizni kurs
cijene paradajza
cijene krastavca
cijene dinje
cijene luka
cijene krompira
IPARD
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vijesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izvještaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.