Kako nam digitalizacija podataka može pomoći u borbi protiv klimatskih promjena?

(Foto: Marion from Pixabay)

Moderni svet generiše ogromne količine podataka - procenjuje se da se dnevno proizvede 2,5 milijarde gigabajta podataka - koji, ako se analiziraju na pravi način, mogu biti ozbiljno sredstvo u borbi protiv klimatskih promena.

U svetu su u upotrebi različite alatke, od ozbiljnih, namenjenih stručnjacima, do jednostavnih alata čiji je cilj povećanje svesti o zagađenju, poput kalkulatora za izračunavanje ugljeničnog otiska, otpada, emisija.

Kako je u Srbiji? Krajem prošle godine, predstavljen je Digitalni atlas klime Srbije, onlajn platforma koja na osnovu meteoroloških i geoprostornih podataka daje uvid u trenutne i buduće promene klime. Takođe prošle godine, Agencija za zaštitu životne sredine je najavila digitalizaciju lokalnih registara izvora zagađivanja što će, kako su istakli, omogućiti donošenje adekvatnih planova. Nacionalni savet za klimu je istakao da je među najranjivijim sektorima u Srbiji, kad su u pitanju klimatske promene, poljoprivreda, a samo jedna suša 2012. godine dovela je do štete i gubitaka u poljoprivredi koji se procenjuju na 2 mlrd USD.

Kako nam zapravo podaci mogu pomoći u borbi protiv klimatskih promena, bilo u širenju svesti o njihovom efektima, bilo u ublažavanju posledica? Koliko Srbiji gubi zbog klimatskih promena? Koji sektori su najpogođeniji? Imamo li sistematizovane i digitalizovane podatke? Imamo li uopšte podatke? Ovo su samo neka od pitanja koja istražujemo u ovom tekstu.

Digitalni atlas klime Srbije – Podaci o klimi na jednom mestu

Dokle se stiglo sa projektom digitalizacije lokalnih registara izvora zagađivanja koji je prošle godine najavila Agencija za zaštitu životne sredine, ne znamo, jer od ove institucije nismo dobili odgovore na postavljena pitanja. Šta je najveća prepreka u digitalizaciji podataka iz oblasti zaštite životne sredine, nismo uspeli da saznamo ni od Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu koja posluje pod sloganom "Digitalizujemo Srbiju".

Ali, znamo šta nam donosi Digitalni atlas klime Srbije, platforma za prikaz procene ugroženosti od klimatskih promena koja je zaživela krajem prošle godine.

Profesor Fizičkog fakulteta i učesnik u izradi Digitalnog atlasa, dr Vladimir Đurđević, ističe za portal eKapija da je inicijalna ideja za stvaranje platforme, koja je u vlasništvu Ministarstva zaštite životne sredine, činjenica da klimatskih podataka koji mogu da budu korisni za proučavanje rizika ima mnogo više nego što je broj korisnika koji efikasno koriste podatke.

- Klimatolozi danas poseduju more podataka, a koristi se samo mali deo. Kao da postoji neka nevidljiva barijera koja onemogućava ljudima korišćenje. Teško je da se premosti jaz između toga što je informacija o klimi i kako se ona iskaže u nekom sektoru i ovi alati služe da taj jaz smanje - kaže naš sagovornik.

Platforma je napravljena za široki spektar korisnika. Mogu je koristiti ljudi koji imaju najmanje iskustva u ovoj oblasti, u edukativne svrhe, čak i u osnovnoj školi, ali i profesionalci kojima su potrebni pouzdani podaci na osnovu kojih mogu da rade dalja istraživanja. I upravo je tu razlika u odnosu na slične alate u svetu.

- Alati u svetu su obično fokusirani samo na jednu stavku, ili su napravljeni jednostavno, da budu laki za korišćenje ili postoje portali na kojima profesionalci skidaju podatke, sa ozbiljnijim interfejsom, bez mapa. Mi smo hteli da objedinimo obe strane.

Prema rečima profesora, glavni meni je napravljen tako da bude intuitivan i lak za korišćenje, da svako za relativno malo vremena ili posle kratke obuke, može uspešno da koristi atlas u smislu osnovnih funkcionalnosti. Kome su pak, potrebni ozbiljniji podaci, a ne mape i grafikoni, može preuzeti veliku količinu sirovih podataka koje dalje obrađuje.

- Najjednostavniji primer su hidrološki modeli koji simuliraju hidrološki ciklus. Takvim modelima nije potrebna mapa, već vremenski niz velike količine podataka. Ako nekog zanima da simulira hidrologiju na nekom slivu u smislu budućih klimatskih uslova, on može da preuzme sve podatke sa atlasa i da mu oni budu ulaz za hidrološki model - pojašnjava profesor.

Svako može da koristi atlas besplatno

Svi podaci koji su na atlasu su otvoreni, uglavnom preuzeti sa globalnih profesionalnih platformi za čije je korišćenje neophodno ekspertsko znanje. Zatim su prilagođeni za teritoriju Srbije jer se, kako objašnjava profesor, baze podataka na kojima se nalaze meteorološki podaci potrebni za istraživanja, obično rade za veću teritoriju, poput Evrope.

- Svi podaci su referentni. Kad se u EU rade istraživanja u oblasti klime i klimatskih promena, obično se koristi isti set podataka korišćen za Digitalni atlas. Ako se bavite klimatskim projekcijama kako će klima izgledati u budućnosti, informacije koje su prikazane na našem Digitalnom atlasu su iste koje koriste oni koji se tim problemom bave u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji. Svi klimatolozi na svetu uzimaju projekcije za budućnost iz iste baze podataka, gledajući teritoriju koja ih zanima. Kada kažete da ste za projekciju klime koristili Eurocordex bazu, svi znaju šta je to i relevantan ste sagovornik u oblasti klimatskih istraživanja – napominje dr Đurđević.

Atlas je napravljen tako da se može jednostavno koristiti (Foto: Pixabay.com/StartupStockPhotos)

Osim referentnosti podataka, važna je i njihova sistematizacija. Nekad, kako pojašnjava naš sagovornik, korisnici moraju da provode dane analizirajući ogromnu količinu podataka da bi izvukli najrelevantnije. Ali, ovde je to već za njih urađeno. Dostupnost je takođe još jedan plus.

- Svi podaci koji su na atlasu su otvoreni, preuzeti iz globalnih baza otvorenih podataka. Ako vi, na primer, vršite meteorološka osmatranja ili su vam potrebni klimatski podaci, verovatno treba prvo da se obratite Hidrometeorološkom zavodu, pa da vam on kaže da li postoje podaci, a u nekim slučajevima i naplaćuje podatke. Ovde toga nema, sve je otvoreno, može da koristi ko hoće, uz preporuku izvora citiranja informacija - kaže profesor.

Imamo pouzdane podatke u oblasti klimatskih promena

Kako dalje objašnjava naš sagovornik, u izradi atlasa nisu direktno korišćeni podaci naših institucija, ali jesu indirektno. Naš Hidrometeorološki zavod je institucija zadužena za osmatranje na meteorološkim i klimatološkim stanicama. Podatke koji su direktno osmotreni, naš zavod šalje u međunarodnu razmenu. Meteorološka praksa decenijama unazad je da globalni centri prikupljaju osmatranje iz celog sveta.

- Da bi se napravila prognoza vremena vi morate da imate meteorološka osmatranja iz celog sveta, znači ne možete da napravite prognozu vremena u Srbiji tako što imate podatke samo iz Srbije. Moraju svi na svetu da obave merenja i međusobno da ih razmene, preko tih globalnih centara – pojašnjava profesor.

Kada se osmatranja pošalju u globalni centar, jedna od istraživačkih grupa u Evropi radi tzv. gridovanje podataka.

- To zapravo znači prevod osmatranja iz nepravilnih mreža u pravilnu mrežu. Ako su stanice u Srbiji nepravilno raspoređene, onda se prevedu u pravilnu mrežu da na svakih 10 kilometara imate informaciju o npr. temperaturi. Ti podaci koji su gridovani se nalaze na Digitalnom atlasu - kaže naš sagovornik.

Dok u drugim oblastima, od upravljanja otpadom, do zagađenja, Srbija nema relevantne, a kamoli digitalizovane podatke, u oblasti klime sve je jasno.

- Što se tiče klime i klimatskih promena, ovaj set podataka je najrelevantniji mogući. Ne postoji informacija koja nedostaje u osnovnim klimatskim parametrima. Kad idete dublje u istraživanja, specifičnija osmatranja tipa dužine sunčevog sjaja, oblačnost, toga na atlasu nema, ali najveći broj klimatskih istraživanja planiran je na parametrima koji su tu, temperaturi, padavinama, tako da je atlas vrlo relevantan – napominje naš sagovornik.

Iako je atlas star već godinu dana, i dalje je reč o relativno novom alatu. Do sada su organizovane tri radionice za obuku, za koje su, kako napominje naš sagovornik, bili zainteresovani ljudi iz raznih sfera, od državne administracije koja bi potencijalno mogla da koristi atlas u svakodnevnom poslu, do istraživača koji se bave istraživanjem klimatskih promena.

- Dve istraživačke grupe su napisale naučne radove koristeći atlas, Grad Beograd je usvojio novu verziju plana za prilagođavanje na klimatske promene u koju su uključeni i podaci iz klimatskog atlasa. Nacionalni program za prilagođavanje na klimatske promene koji uskoro treba da bude usvojen, takođe će delimično biti izrađen na osnovu podataka iz atlasa - kaže Đurđević.

Nedostaje procena rizika za različite sektore

Ono što u ovom atlasu nedostaje, a što je zadatak za neke buduće platforme, jesu podaci o ugroženosti različitih sektora. Takva je, npr, platforma EU Climate Adapt, na kojoj postoji niz procena rizika za razne sektore, od suše, ekstremnih padavina, olujnog vremena, kao i rešenja i spisak mera prilagođavanja.

- Mi to trenutno nemamo, a bilo bi dobro da imamo. Takve platforma je multisektorski zadatak. Digitalni atlas je bilo lakše napraviti jer je najveći deo posao za klimatologe, dok platforma koja bi se bavila sektorskim rizicima zahteva tesnu saradnju velikog broja stručnjaka i potrebni su sektorski podaci, koje je teže sakupiti i organizovati da budu uniformni, kompatibilni, lako dostupni, obradivi. Pravljenje multisektorskih analiza je komplikovano, iako nama deluje da je to lako. Često se za istu stvar u dve struke koriste različite reči, i to, iako zvuči banalno, bude barijera za efikasniju saradnju – ističe dr Đurđević.

Nedostaje nam platforma koja bi pokazala ugroženost po sektorima (Foto: Sasa Prudkov/shutterstock.com)

U Evropi je puno projekata i inicijativa da klimatski podaci budu dostupni, dodaje naš sagovornik. Jedna od njih je Kopernikus sistem, osmišljen da se prati stanje planete Zemlje u realnom vremenu.

- Jedna od tematskih celina su klimatske promene, a u okviru toga prate se rizici u raznim sektorima. Ne ide ni njima lako, teško je napraviti integrativne platforme, ali ide se u tom pravcu, verovatno će i kod nas u nekom trenutku početi da se pojavljuju takve digitalne platforme – ističe dr Đurđević.

Svaka od tih platformi moraće da prevaziđe prepreku s početka priče - kako da obilje podataka "upakuje" tako da mogu da posluže korisnicima.

- To je izazov i iz oblasti komunikacija, nije u pitanju samo tehnika i struka. Ljudi misle da će neko ko je obučen i stručan lako da nađe ono što mu treba, a to nekad nije slučaj. Nije samo pitanje koliko dostupnih podataka ima na tim platformama, nego kako su predstavljeni i prilagođeni da im ljudi što lakše pristupe, to je posebna vrsta izazova, koja se često previđa – navodi naš sagovornik.

Kalkulatori za ugljenični otisak

Upravo zbog želje da pojednostave problematiku klimatskih promena i približe je većem broju korisnika, nastali su kalkulatori koji izračunavaju ugljenični otisak kako bismo svi mogli da steknemo utisak koliko naše aktivnosti doprinose klimatskim promenama.

Kako kažu u organizaciji Earth.org, ovi kalkulatori su moćne alatke u borbi protiv klimatskih promena jer povećavaju svest pojedinaca i motivišu ih da donose bolje odluke za životnu sredinu. Pojedinačne akcije, kada su umnožene, imaju potencijal da značajno smanje količinu gasova staklene bašte, ističu u ovoj organizaciji.

- Kolektivna upotreba kalkulatora za izračunavanje ugljeničnog otiska može značajno doprineti globalnim naporima da se ublaže posledice klimatskih promena. Ovi alati omogućavaju pojedincima i zajednicama da preduzmu konkretne akcije koje zajedno stvaraju pozitivan uticaj na životnu sredinu - veruju u organizaciji Earth.org.

Pa tako, korišćenjem jednog od takvih kalkulatora, možemo saznati da 400 kilovat sati struje, koliko mesečno troši prosečno domaćinstvo u Srbiji, stvara otisak od 0,39 tona CO2 ili 3,85 tona na godišnjem nivou. Za vožnju od 10.000 kilometara godišnje dizel automobilom ta osoba će svoj otisak povećati za još 1,7 tona CO2. Ukoliko jednom godišnje putuje avionom na relaciji Beograd-Rim, stvoriće još 0,19 tona CO2.

Prosečan ugljenični otisak za ljude u Srbiji je prema ovom kalkulatoru 6,52 tone, nešto manje od 6,8 u EU. Ovi kalkulatori će nam predložiti da smanjimo svoj ugljenični otisak tako što ćemo npr. smanjiti grejanje za jedan stepen, manje vremena provoditi tuširajući se, nasuti u ketler samo onu količinu vode koja nam je zaista potrebna, isključiti elektronske uređaje kada ih ne koristimo.

Dobre vesti nam stižu i iz globalne koalicije Climate TRACE iza koje stoji devet udruženih organizacija i bivši američki potpredsednik Al Gor, koji su nedavno najavili inovativni projekat gde će se pomoću veštačke inteligencije, obrade satelitskih snimaka, mašinskog učenja i drugih tehnologija daljinske detekcije vršiti praćenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u približno realnom vremenu širom sveta.

O značaju podataka u borbi protiv klimatskih promena govoriće se i na predstojećoj UN konferenciji o klimatskim promenama COP28 kada će biti predstavljen izveštaj kompanije Deloitte o ovoj temi, koji ukazuje na problematiku o kojoj je govorio i naš sagovornik – kako komunicirati ogromnu količinu podataka.

- Imamo tehnologiju, imamo podatke i imamo informacije da rešimo klimatske promene. Samo je potrebno da ih iskoristimo i pronađemo odgovor na pitanje "kako" - poručio je Ben King, direktor za upravljanje u Google Singapur.

Ivon Zang, direktorka za održivost i klimatske promene za Jugoistočnu Aziju u kompaniji Deloitte slaže se da podataka ima mnogo.

- Pitanje je kako ih spustiti na nivo na kojem resursi, informacije i promene mogu da se dese "odozdo nagore" - istakla je Zang, naglašavajući potrebu da politike upravljanja podacima budu međusobno kompatibilne, da se formiraju strateška partnerstva i da se u smislenoj meri koriste uvidi, kao i postojeće i buduće tehnologije.

M. Dedić