Solarna energija u EU dostiže rekordnih 56 GW u 2023. godini, ali oblaci su na horizontu

(Foto: Pixabay.com/Samuel Faber)

Ovo je treća godina uzastopnog rasta od barem 40%, ali oblaci su na horizontu, u vidu odlaganja aukcija, viših naknada za povezivanje na mrežu, inflacionog okruženja i poteškoća u izdavanju dozvola.

Autori navode da je solarna energija doprinijela rešavanju energetske krize, a da je nedostajalo samo nekoliko gigavata do preporuke Međunarodne agencije za energetiku da se instalira oko 60 GW solarne energije u 2023. godini kako bi se kompenzovalo povlačenje ruskog gasa. Ukupni solarni kapacitet EU sada iznosi 263 GW, što je povećanje od 27% u odnosu na 207 GW u 2022. godini.

Valburga Hemetsberger, izvršna direktorka SolarPower Europe, rekla je da je solarna energija rekordnim instalacijama nastavila da pruža doprinos Evropi u krizi.

- Sada, kako solarna energija dolazi do svog preokreta, Evropa mora da podrži solarnu energiju. Još uvijek ne instaliramo prosječnih 70 GW godišnje potrebnih da bismo ispunili naše solarne ciljeve do 2030. godine. Jasno je da političari ne mogu sebi da priušte da budu bezbrižni tokom preostalog dijela decenije – napomenula je Valburga Hemetsberger.

Njemačka predvodi top pet evropskih tržišta solara

Njemačka se vratila na prvo mjesto rang liste solarnih elektrana u Evropi, instaliravši 14.1 GW u 2023. godini, nakon što ju je Španija privremeno oborila sa trona 2022. godine. Njemačka takođe sada drži rekord za najviše solarnih instalacija od strane zemlje EU u jednoj godini, preuzimajući rekord Italije od 9.3 GW iz 2012. godine.

Španija (8.2 GW), Italija (4.8 GW), Poljska (4.6 GW) i Holandija (4.1 GW) prate Njemačku i čine top pet evropskih tržišta solara.

Nastupila je i nova era za solar u Centralnoj i Istočnoj Evropi, sa tri nova učesnika koji su dostigli prag od barem 1 GW solarnih elektrana godišnje: Češka, Bugarska i Rumunija.

Predviđen sporiji rast za 2024. godinu

Pokrenut dugotrajnim uticajem energetske krize, veliki dio rasta u 2023. godini proizilazi iz odloženih instalacija iz 2022. godine, navodi se u izvještaju. Posljednji mjeseci 2023. godine bili su mnogo mirniji u odnosu na početak godine. Izveštaj predviđa sporiji rast za 2024. godinu, sa godišnjim povećanjem od samo 11%. Ovo označava prekid od tri godine sa barem 40% godišnjeg rasta.

Dris Ak, direktor politike u SolarPower Europe, rekao je da više nisu ekstremne cene energije te koje pokreću rast solarne energije.

- To, međutim, znači da je sada odgovornost ponovo na političarima da obezbijede dobre uslove za investicije u solarnu energiju. Ne možemo prihvatiti vreme povezivanja na mrežu duže od četiri godine, ne možemo dozvoliti sporo lokalno napredovanje u izdavanju dozvola, ne možemo rizikovati da trgovinske barijere uspore implementaciju, niti propustiti priliku da vratimo proizvodnju evropske solarne energije na domaći teren – poručio je Ak.

Problemi – Od inflacije do odlaganja aukcija

Evropsko tržište krovova sa solarnim panelima poraslo je za 54% godišnje, posebno među komercijalnim i industrijskim kupcima, međutim, udio tržišta velikih solarnih elektrana smanjen je za 6% u 2023. iz nekoliko razloga.

Kako je istaknuto, odlaganje aukcija, više naknade za povezivanje na mrežu, inflaciono okruženje, uz poteškoće u izdavanju dozvola i povezivanju na mrežu, i dalje otežavaju posao investitorima solarnih elektrana u mnogim regionima uprkos zakonodavstvu na nivou EU. Sveukupno, to znači da je nova solarna energija u velikim elektranama u Evropi dostigla 19 GW u 2023. godini, u poređenju sa 16 GW u 2022. godini. S druge strane, solarna energija na krovovima porasla je sa 24 GW u 2022. godini na 37 GW u 2023. godini.

Evropa ne može da zadovolji potražnju za solarnim panelima

Izveštaj takođe uključuje godišnju analizu proizvodnje solarnih panela u Evropi ističući da manje od 2% trenutne potražnje za solarnom energijom u Evropi može da se zadovolji solarnim fotonaponskim panelima proizvedenim na Starom kontinentu.

Nasuprot evropskom cilju od 30 GW proizvodnje duž cijelog lanca snabdijevanja, i u rizičnom okruženju bankrota, slika kapaciteta na svakom koraku lanca ostaje različita:

- Kapacitet invertora u Evropi, iako nije dio cilja od 30 GW, porastao je za 14% od 2022. godine, dostižući 82 GW u 2023. godini.

- Kapacitet polisilikona je pretrpio udarac zbog bankrota i smanjen je za 12% od 2022. godine.

- Proizvodnja ingota (metalnih blokova) u Evropi takođe se suočila sa izazovima, uz privremeno obustavljanje preostalih 1 GW kapaciteta u 2023. godini.

- Ploče imaju potencijal za rast do 2025. godine, ali su ograničene na kapacitet od 1.3 GW u 2023. godini, što je takođe dovelo do obustave proizvodnje.

- Proizvodnja solarne ćelije porasla je sa 1.4 GW na 2 GW u 2023. godini.

- Trenutna proizvodnja modula iznosi oko 14.6 GW, što je 59% više u odnosu na 2022. godinu.