Teslin muzej seli se do 2027. iz Krunske na Dorćol

"Snaga i svetlost" postaće dom Muzeja Nikole Tesle do otvaranja specijalizovane međunarodne izložbe Ekspo 2027. u Beogradu. Do tada zdanje bivše termoelektrane na Dorćolu biće obnovljeno kako bi zaostavština srpskog naučnika mogla da bude preseljena iz zgrade u Krunskoj ulici, saznaje Politika. Rekonstrukcija koja se godinama najavljuje, a ni posle tri godine od kako je Vlada Srbije Teslinom muzeju dodelila kulturno dobro na korišćenje u ulici Dunavski kej ne počinje našla se na spisku projekata koji će biti obnovljeni u susret manifestaciji koja će se održati u Surčinskom polju. Osim termoelektrane "Snaga i svetlost" na spisku objekata koji će biti preuređeni, kako saznajemo, jeste i zgrada bivše Glavne železničke stanice koja je takođe odlukom vlade krajem 2020. godine dodeljena Istorijskom muzeju Srbije, a čija obnova do danas nije počela.

– Ideja je da "Snaga i svetlost" postane i istraživački centar, mesto gde će se popularizovati nauka. To zdanje je neuporedivo veće od muzeja u Krunskoj koji ima oko 200 kvadrata, a iz godine u godinu beleži sve veću posećenost. Brojne turiste i goste očekujemo za Ekspo i imaćemo šta da im pokažemo u novom muzeju na Dorćolu – kaže sagovornik upućen u ovaj projekat.

Koliko bi on mogao da košta, na koji način će biti finansiran, kako će se doći do projekta obnove, arhitektonskim konkursom ili će se direktno birati projektant, zašto obnova "Snage i svetlosti" do sada nije počela samo su neka pitanja koja smo uputili ministarstvima kulture i za javna ulaganja. U pisanim odgovorima Ministarstvo za javna ulaganja je navelo:

– U pripremi je međunarodni konkurs za studiju izvodljivosti i idejno rešenje, nakon čega sledi izrada prvo projekta za građevinsku dozvolu, a potom i projekta za izvođenje. Posle toga će biti moguće i raspisivanje nabavke za izvođenje radova na rekonstrukciji objekta nekadašnje termoelektrane "Snaga i svetlost" i pretvaranju tog objekta u Muzej Nikole Tesle.

Za arhitekte nema nedoumica oko toga da li za objekat javne namene i takvog značaja, budući da je reč o kolekciji jednog od najvećih umova 20. veka, treba organizovati javnu arhitektonsku utakmicu kako bi se došlo do najboljeg rešenja za preuređenje "Snage i svetlosti". Ali to istovremeno znači da se odustalo od idejnog rešenja arhitekte Andreja Mišića koji je predvideo da u kompleksu od 70.000 kvadratnih metara bude institut Muzej Nikola Tesla kao istraživački centar sa izložbenim, edukativnim prostorima… Mišić je ideje pretočio u magistarski rad koji je 2015. godine odbranio na italijanskom Univerzitetu Politekniko di Milano. Iste godine njegov projekat predstavljen je u Muzeju Nikole Tesle gradskim vlastima, a 2017. tadašnja Vlada Srbije formirala je radnu grupu za realizaciju Teslinog muzeja na Dorćolu. Dve godine kasnije usledio je obrt sa zgradom Glavne železničke stanice kao novim sedištem Tesline zaostavštine.

Ali i nove dileme da li će u zdanju na novom Savskom trgu biti muzej srednjovekovne Srbije ili će se tu useliti Istorijski muzej Srbije. Iste godine 2020. osnivačka prava Muzeja Nikole Tesle odlukom vlade prelaze sa Grada Beograda na Republiku Srbiju, a taj izvršni organ vlasti odlučuje da Teslu premesti na Dorćol, a Istorijski muzej Srbije u zgradu nekadašnje Glavne železničke stanice koja je do poslednjeg trenutka bila ozbiljan konkurent staroj električnoj centrali. Pre nekoliko godina njena unutrašnjost je očišćena.

Termoelektrana "Snaga i svetlost", biser industrijske arhitekture, podignuta je između 1930. do 1932. godine, prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela. Za spomenik kulture proglašena je 2013. i taj status sve one koji budu sređivali to zdanje na trasi nekadašnje pruge a budućeg linijskog parka obavezuje da sačuvaju njegovu autentičnu spoljašnjost.

Dužnost da to učini sa delovima tog kompleksa – rešetkastim kranom, crpnom stanicom, filterskim postrojenjem i takozvanom marinom (industrijski rukavac) ima i kompanija Sebre, investitor stambeno-poslovnog kompleksa Marina Dorćol koji će početi da se gradi ove godine na jednoj od susednih parcela. Kada te objekte obnovi, njihova namena biće javna i investitor će ih predati gradu na korišćenje. Osim toga, Sebre je angažovao stručnjake da analiziraju statiku termoelektrane Snaga i svetlost, navela je ta kompanija u pisanim odgovorima Politici.

– Analiza je utvrdila da izgradnja projekta Marina Dorćol neće imati nikakvog uticaja na objekat termoelektrane "Snaga i svetlost", kao i da je konstrukcija ovog objekta u dobrom stanju – istakli su u Sebri i dostavili dokument koji to i potvrđuje.