Reverzibilna hidroelektrana na Bistrici na mreži do 2031. - Završeni idejni projekt i studija opravdanosti

Reverzibilna hidroelektrana Bistrica jedan je od ključnih projekata za energetski sistem Srbije. Uz stabilno snadbevanje i zaradu, povećaće i udeo obnovljive energije.

Na Bistrici već postoji hidrolektrana, mala, snage 104 megavata. Samo pet kilometara dalje biće izgrađena nova, reverzibilna – sa četiri agregata, šest i po puta većeg kapaciteta, i novo akumulaciono jezero.

V. D. generalnog direktora EPS-a Dušan Živković navodi da su završeni idejni projekt i studija opravdanosti, i da je u toku izrada prostorne dokumentacije koja treba da stvori uslove za izgradnju projekta, kao i Studija uticaja na životnu sredinu, čiji završetak se očekuje u drugoj polovini godine, u septembru ili oktobru.

U Vladi potvrđuju – o finansiranju se pregovora sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju, a Studija izvodljivosti objektivno prikazuje troškove, koji su gotovo duplirani u odnosu na procene od pre deceniju.

- Ona je pokazala da će projekt koštati oko milijardu evra. Pokazala je sve koristi i sagledala sve troškove. Prethodna studija datira još iz 2013. godine, i ona nije bila adekvatna da nam dâ kompletnu sliku, i kompleksnost i promene koje su se desile na tržištu i u građevinarstvu. A cilj nam je da gradnja počne već naredne godine, naravno i da obezbedimo finansiranje - kaže ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković ističe da sa reverzibilnom elektranom Bajina Bašta Srbija ima izvanredno iskustvo, i da je u pitanju japanska tehnologija.

- Naravno, uvek treba razmatrati sve okolnosti kod izgradnje, da ekonomska korist za našu zemlju bude najveća - napominje Rajaković.

Plan je da bude na mreži 2030. godine, najkasnije 2031.

Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, kaže da je izgradnja hidroelektrane jedan od najsloženijih poslova u oblasti građevinarstva.

- Da bi moglo preciznije da se proceni koliko je vremena potrebno, treba da bude urađen projekat za građevinsku dozvolu. U njemu se sagledavaju količine radova i dinamički plan. Ali, ja bih na osnovu informacija koje imam rekao – bez pet godina jedan takav projekt nije moguć - ocenjuje Kuzmanović.

Rerverzibilne hidrolektrane imaju epitet "energetskog blaga".

Reverzibilna znači – dvosmerno menjanje toka snage, odnosno pumpanje vode iz donjeg u gornje jezero i obrnuto, čime se otvara mogućnost upravljanja proizvodnjom.

- Iz donjeg jezera se voda pumpa u gornje kad, recimo, noću imate snažan vetar, ili kada termolektrane ne možete spustiti ispod tehničkog minimuma, kada vam je kilovat sat najeftiniji, tada pumpate vodu u gornje jezero. Tu vodu iz gornjeg jezera vi puštate u donje i proizvodite električnu energiju kada je najskuplja. Dakle, vi kupujete jeftino, prodajete skupo i to je suština reverzibilne elektrane - objašnjava profesor Rajković.

- One predstavljaju prirodna skladišta, rezervoare da možemo tu energiju iz solara i vetroparkova da uskldištimo. Reverzibilne hidrolektrane su prirodne baterije gde možemo da skladištimo i koristimo onda kada nam odgovara - ističe Kuzmanović.

Stručnjaci su saglasni – projekat treba i ubrzati.

Već početkom naredne decenije, Srbija bi mogla da se suoči sa problemima, jer bez reverzibilne hidrolektrane Bistrica neće moći da prihvati veliki priliv zelene energije.