Kontroling u proizvodnim kompanijama

(Foto: Suzana Obradović)

Međutim, stvari se značajno komplikuju u onim kompanijama koje organizuju sopstvenu proizvodnju gotovih proizvoda ili pružanje usluga – kako da dođemo do informacije o tome koliko nas stvarno košta proizvod ili usluga koju prodajemo? Šta je neophodno uključiti u obračun? Zbog čega troškovi koji su nam bili potrebni da proizvedemo neki proizvod nisu uključeni u zalihe tih proizvoda već se pojavljuju kao operativni troškovi tekućeg perioda? Koje su posledice na izveštaje koje onda gledamo – bilans stanja i bilans uspeha? Kako ih analizirati? Koje zaključke možemo izvući i koliko su ti zaključci realno upotrebljivi za donošenje odluka?

Informacije koje dobijamo iz tradicionalnog računovodstva očigledno da nisu dovoljne, da nisu dovoljno precizne – glavni problem sa kojim se svako od nas i vas kroz praksu susreo ili će se pre ili kasnije upoznati, jeste da je finansijsko računovodstvo tradicionalno orijentisano ka eksternom izveštavanju i eksternim korisnicima poslovnih izveštaja i spram toga, informaciono postavljeno i organizovano i retko kada u mogućnosti da pruži konkretne odgovore na neka od "vrućih" upravljačkih pitanja, posebno kod proizvodnih kompanija:

- Koji kupci i/ili proizvodi su profitabilni, a koji ne?
- Da li podjednako zarađujemo na svim proizvodima?
- Koliko moram proizvesti i prodati da bih došao do "pozitivne nule"?
- Na osnovu kojih kriterijuma vršiti raspodelu indirektnih troškova, a da ne utičemo na pogrešno formiranje cene koštanja i potencijalne zarade za pojedinačne proizvode?
- Kolika je ostvarena cena koštanja mojih proizvoda u posmatranom periodu (mesec, kvartal…)?
- Koliko netačno određena cena koštanja gotovih proizvoda utiče na politiku prodaje i strategiju određivanja cena?
- Na osnovu kojih kriterijuma napraviti kategorizaciju kupaca?
- Šta ponuditi različitim kategorijama kupaca?
- Koji proizvodi ili usluge su "zvezde"?
- Prema kojim kriterijima trebamo selektovati ključne kupce?
- Isplati li se uvoditi treću smenu?

Nepoznavanje cene koštanja vaših proizvoda ili usluga drastično smanjuje mogućnost (onemogućava) utvrđivanja, praćenja i analiziranja ostvarenog poslovnog rezultata kompanije.

Dodatni problem predstavlja promenljivost cene koštanja u zavisnosti od stepena korišćenje kapaciteta i načina raspodele indirektnih proizvodnih troškova koji svakako ne mogu biti univerzalno primenljivi na sve kompanije, već se o njima mora voditi računa i prilagođavati karakteristikama kako same kompanije, tako i procesa proizvodnje, prodaje, ali i ciljeva koje kompanija postavlja u zavisnosti od faza u sopstvenom razvoju i uslova na tržištu. Neuvažavanje ovih elemenata dovodi do potpune neupotrebljivosti izveštaja koje dobijamo, a samim tim i rezultata analiza u proizvodnim kompanija. Stvari se dodatno komplikuju i usložnjavaju sa širenjem poslovanja, pre svega sa povećanjem i proširenjem asortimana gotovih proizvoda.

Kao glavna posledica, koja nastaje iz prethodno nabrojanih problematičnih polja, proizvodna kompanija postaje za njene vlasnike i rukovodioce "crna kutija" i nismo u mogućnosti da odgovorimo na neka od jednostavnih pitanja:
- Da li i koliko zarađujemo?
- Da li ostvarujemo novostvorenu vrednost u poslovanju ili "preživljavamo"?
- Po kojim cenama i vrednostima se nalaze zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje u vašim bilansima planskim, prosečnim ili stvarnim?
- Na koji način odrediti prodajnu cenu ili rabatnu politiku i uslove plaćanja?
- Kolika je ostvarena razlika u ceni po pojedinačnim proizvodima ili grupama proizvoda?
- Kolika je ostvarena razlika u ceni po pojedinačnim kupcima naših proizvoda ili grupama kupaca?
- Koliki je koeficijent obrta ili koliko brzo iskoristimo imovinu koju proizvedemo?
- Na osnovu čega nagrađivati prodavce ako nemamo obračunato približno tačno ostvarenu cenu koštanja?
- Kako pratiti nedovršenu proizvodnju, čiji rast direktno utiče na likvidnost kompanije?
- Da li se u slučaju problema bavimo manifestacijom (nema dovoljno gotovine), te smanjujemo troškove i povećavamo izvore finansiranja kroz kredite ili kašnjenja u plaćanju obaveza ili znamo da je problem nastao u tome što smo više investirali u zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje?

CILJ KONTROLINGA JE: Povećanje finansijske pismenosti donosioca odluka i unapređenje finansijske transparentnosti u poslovanju, naročito proizvodnih kompanija! Donošenje upravljačkih odluka na osnovu "izmerenih" informacija, a ne samo na osnovu dobrog osećaja!

(Izvor: "Omega Consulting Team")