Vredi se pomučiti oko pasivnih kandidata - Kako doći do najvrednijih zaposlenih?

Pasivni kandidati niti su pasivni niti su kandidati. Dati izraz se koristi u regrutaciji da bi se označila posebna ciljna grupa potencijalnih zaposlenih koji se ne javljaju na oglase za posao jer su zaposleni i najčešće zadovoljni svojim poslom. Radi se o uspešnim pojedincima koji su cenjeni i uvažavani u svojoj sredini. Do njih je skoro nemoguće doći uobičajenim kanalima regrutacije koji funkcionišu u slučaju onih koji su u aktivnoj potrazi za poslom. Ali bez obzira na prepreke regruteri danas moraju da traže potencijalne zaposlene sve više unutar te ciljne grupe, a videćemo i zbog čega.

Zašto se truditi oko pasivnih kandidata

Oko pasivnih kandidata se vredi pomučiti, pre svega, zbog toga što se među njima nalaze daleko najvredniji potencijalni zaposleni.

Naime, najuspešniji zaposleni u kompanijama su ujedno i najatraktivniji potencijalni zaposleni za druge kompanije koje su u potrazi za kvalitetnim kadrom. Oni čine oko 10% zaposlenih u svojim firmama. Među njima se nalaze inovatori, lideri, oni koji veoma brzo uče ili poseduju buduće veštine koje će se tek tražiti u narednih godinu ili dve dana. Ali oni imaju još jednu dodatnu vrednost, a to je da rade za konkurenciju. A to znači da njihovo zapošljavanje podrazumeva jačanje sopstvene kompanije i istovremeno slabljenje konkurentske kompanije čime se ostvaruje konkurentska prednost na tržištu.

Jer oni sa sobom donose iskustvo i ideje konkurencije. A uz sve to su i veoma poznati i cenjeni u svojoj struci te deluju kao magnet za talente povlačeći bar još nekoliko vrlo kvalitetnih ljudi za sobom.

Logika koja se sledi je da su najbolji profesionalci već zauzeti, odnosno da rade za neku drugu kompaniju. Uzmimo u obzir profesionalni fudbal. Svi vrhunski igrači su razgrabljeni i vezani ugovorima koje su potpisali. Slično je i u biznisu. Naravno niko ne spori da i među nezaposlenima ima kvalitetnih potencijalnih zaposlenih, ali je njihov procenat, prema mišljenju nekih regrutera, vrlo mali u toj grupi, a u periodu kada je nazaposlenost niska još i manji.

Ali i tu treba biti oprezan jer prema nekim procenama 20% onih koji su zaposleni i ne traže posao rade to iz pogrešnih razloga.

Odnosno u grupi zaposlenih većina, njih oko 90%, nisu natposečni izvršioci dok ih je 20% potprosečnih koji ne traže drugi posao jer su svesni da postižu slabije rezultate, a i nemaju tu vrstu ambicije i inicijative.

S druge strane zaposleni koji spadaju u prosečne izvršioce uglavnom predstavljaju aktivne kandidate. Oni nisu zvezde u svojim kompanijama i najčešće nemaju neki poseban tretman jer nisu na meti regrutera pa se kompanije ni ne trude mnogo oko njihovog zadržavanja. Zbog toga iako imaju posao gledaju da nađu nešto bolje u smislu boljih uslova, veće plate, atraktivnijih beneficija i slično ukoliko mogu.

I na kraju, postavlja se pitanje kako razlikovati pasivne kandidate koji su natprosečni izvršioci od onih koji su potprosečni pošto ni jedni ni drugi ne traže drugi posao samo iz različitih razloga, kao što smo videli.

Pasivni kandidati koji su natprosečni izvršioci

Po rečima nekih regrutera karakteristično za pasivne kandidate koji su ujedno i natprosečni izvršioci je da obično nemaju ažuriran CV ili LinkedIn profil. Pozivi regrutera ih neće podstaći da se pozabave svojom radnom biografijom kako bi konkurisali pošto na to gledaju kao na neprijatan i vremenski zahtevan zadatak. Takođe, zbog toga što ih veliki broj regrutera kontaktira može se desiti da je njihov LinkedIn profil vrlo redukovan, odnosno minimalizovan u cilju odbijanja regrutera.

Zatim, obično ne odgovaraju na imejlove i pozive regrutera. Čak i onda kada ih najprestižnije headhunting agencije kontaktiraju odgovaraju odbijanjem i uglavnom su nezainteresovani za razgovor sa regruterima. S jedne strane zato što im kao veoma uspešnim profesionalcima stiže i suviše poziva da pređu da rade za nekog drugog, a s druge strane jer su lojalni kompaniji u kojoj rade.

Dalje, oni nikada ne gledaju oglase za posao niti posećuju karijerne sajtove ili sajtove za zapošljavanje. Jednim delom zbog toga što ne traže posao, a drugim delom što su svoj trenutni posao dobili preko preporuke svojih kolega i ako bi ikada odlučili da promene posao ponovo bi se obratili kolegama da ih upute i preporuče nekome.

Uobičajeni način na koji regruteri pristupaju ih odbija. Na pitanje da li su zadovoljni svojim poslom uvek će dati pozitivan odgovor jer su pretpostavljeni svesni njihove vrednosti i dobro se ophode prema njima. Na razgovor će pristati samo onda ako im je kompanija koja traži njihov profil dobro poznata i uz to joj se dive.

(Napomena: autorka teksta je Nataša Šovljanski, HR savetnica na sajtu Mojtim.com)

Inspira grupa

Nataša Šovljanski

Mojtim

kandidati za posao

odabir kandidata za važne funkcije

pasivni kandidati

natprosečni izvršioci

headhunting

hedhanting