Poslovne lekcije koje preduzetnici mogu da nauče od mafijaša

Neki poslovni savetnici smatraju da preduzetnici koji rade prema zakonu mogu naučiti nekoliko korisnih stvari o tome kako brzo i energično odgovoriti na promene na tržištu iz ponašanja organizovanih kriminalnih sindikata, kompjuterskih hakera i pirata, ali i drugih organizacija koje ne rade po zakonu.

Oni tvrde da velike korporacije mogu iz podzemlja pre svega učiti o fleksibilnosti, inovativnosti i sposobnosti brzih promena.

- Za kriminalce je samo nebo granica, što stvara priliku za razmišljanjem o široj slici - kaže Mark Gudmen, šef "Future Crimes Instituta" i savetnik za sajber kriminal.

Hoakin Guzman "El Čapo", šef meksičkog Sinaloa narko-kartela, tako je iz zatvorske ćelije pobegao kroz malu rupu ispod tuša, koja ga je dovela do dugačkog tunela opremljenog svetlima i ventilacijom. Uspeo je da pobegne zahvaljujući kreativnom razmišljanju, dugoročnom planiranju i upornosti, što su sve bitne veštine, nalik onima koje su potrebne za postizanje uspeha u velikom poslu.

Devin Lidel, osoba na čelu strateškog razmišljanja u konsultantskoj kući Tig, osuđuje nasilje i druge ilegalne aktivnosti, ali ga je s druge strane zanimalo u čemu je tajna dugovečnosti zločinačkih grupa jer su neki karteli u poslu opstali uprkos višestrukim nastojanjima policije i međunarodnih agencija da ih zatvore.

Sinaloa kartel je na primer otišao toliko daleko kako bi zaobišao granicu između Meksika i Amerike, da je izgradio ogromni podzemni tunel, unajmio članove porodice kao granične agente i čak koristio katapult kako bi zaobišao visokotehnološku ogradu, što je samo jedan od načina kako su brzo odgovorili na promenu koja im se isprečila na putu.

S druge strane, mnogi legalni poslovi su propali jer su se kompanije ustručavale da se brzo prilagode promenama tržišta. Zbog toga Lidel tvrdi kako postoji velika razlika među kriminalnim organizacijama jer one u svakodnevnom ponašanju često improvizuju, dok velike kompanije razmišljaju o inovativnosti kao celovitom procesu.

U svojoj knjizi "Nepodobna ekonomija", Aleksa Klej i Kajra Maja Filips, istražile su kako pojedinci mogu da primene "zločinački način" razmišljanja kako bi postali inovativniji i preduzetniji unutar korporativnih struktura. Zato su proučavali nasilne kriminalce poput somalijskih gusara, ali i drugih koji krše pravila kako bi pronašli kreativna rešenja za svoje probleme, poput ljudi koji žive u slamovima Mumbaija ili kompjuterskih hakera, te su uočili nekoliko zajedničkih osobina koje ih povezuju, piše BBC.

- Oni moraju da razviju otpornost kako bi preživeli van udobnosti svojih radnih sobica i stolova, jer u mnogim slučajevima, "nedostatak je majka izuma" - zaključuje Klej.