Dnevnik jednog direktora: Konkurencija
Želeo sam da mu objasnim da u svakom poslu, pa i sudijskom, mora da krene od najnižeg nivoa i da uloži mnogo truda. Da mnogi žele isto što i on. Da će ga čekati velika konkurencija. Kada sam to izgovorio, pomislio sam da sam izabrao reč čije značenje šestogodišnjacima nije blisko.
Da li znaš šta je to konkurencija? - upitao sam ga
Zamislio se nakratko i bez oklevanja odgovorio:
- Znam. To je kada ti neko smeta.
Nasmejao me, ali mi se istog trenutka dopala njegova "definicija". Od tada je koristim i ja kada na predavanjima želim da objasnim u kakvom smo društvenom sistemu, koji se nekada zvao socijalizam, a danas liči na kapitalizam. Dogodile su se promene, ali mnogi to ne opažaju. Teško im je da se naviknu, ne znaju pravila, stalno se žale da im neko smeta… A kapitalizam u svojoj suštini to i znači. Da stalno postoji neko ko nam smeta. Stalno neko želi da se probije i zauzme bolje mesto u poslu, na tržištu.
Jedino što verujem da osim što nam smeta, taj mrski kapitalizam nam ne dozvoljava da se uspavamo. Tera nas da budemo bolji, da stalno učimo, da stičemo nova znanja, da ulažemo u sebe. Neki bi voleli da ceo život budu jedinci, kako u porodici tako i u poslu. Grdno se razočaraju kada shvate da se svet ne vrti oko njih. Da postoje neki koji su brzi, okretni, koji se brže prilagođavaju. Neki izaberu da uče pravila. Neki izaberu da se žale.
Ma šta kažete, gužva je na terenu? Teško prodajete proizvode i usluge? Mušterije traže mnogo, a nude malo? Šta ćete, takav je taj kapitalizam. Tako je kad postoji konkurencija. Tako je kada vam smetaju. Kada još neko želi isto što i vi.
I šta onda da radite, pitate se.
Ništa posebno. Posmatrajte druge. Učite od njih. Uključite se u igru.
Smetajte i vi.
(Više informacija o blogu - www.dnevnikjednogdirektora.com)