(E Magazin) Korporativno upravljanje i poslovna etika

Etika - obaveza modernog doba


Ukoliko mu moralni kompas nije baždaren, menadžer uvodi u rizik svoj tim, svoju organizaciju, ali i sva ostala zavisna lica




Osnovni ciljevi jednog biznisa se nisu dramatično izmenili ni u novom milenijumu: kompanije moraju upravljati svojiim troškovima, povećavati promet i profit i zadovoljavati klijente i kupce. Ali, kako menadžeri ostvaruju te zadatke, kroz koje poslovne modele i putem kakvih uloga i odgovornosti – to je posebno pitanje.


I globalizacija drugačija

Dok je poslovni milje kraja 20. veka karakterisalo nekoliko Nezbitovih megatrendova, u 21. veku se oni nisu samo zadržali, već se njihovo dejstvo ubrzalo, mutiralo i postalo još kompleksnije. Poseban uticaj na poslovno okruženje imaju globalizacija, hiperkonkurencija, nanotehnologija i tektonske demografske i klimatske promene. Globalizacija kakvu smo znali osamdesetih i devedesetih godina je umnogome izmenjena, jer nju sve više oblikuju zemlje BRIK grupacije. Ni „bottom line” nije više jednosložan već ima tri segmenta. Kao posledica svih ovih ovih trendova je nastupila konstantna transformacija, mutacija i promena na svetskom tržištu, te opšta neizvesnost. Tu neizvesnost kompanije moraju predvideti, savladati i pobediti, a oni koji imaju zadatak da to operativno sprovedu su rukovodioci, menadžeri. Zadatak počinje od generalnog direktora ili CEO i spušta se do menadžera na najnižoj lestvici, uključujući i vođe projekata.



Osnovni zadatak rukovodioca bilo kog poslovnog poduhvata, projekta ili procesa je i dalje nesporni aksiom: planiranje, organizacija, komunikacija i kontrola ljudi, procesa i svih resursa. Ovaj bazični skup, međutim, nije dovoljan da obuhvati pletoru novih i obaveznih uloga i odgovornosti u novom vremenu i ambijentu. On mora neprekidno kreirati nove i unikatne poslovne modele koji će stvarati dodatnu vrednost i generisati rast, i to ne više samo kroz snižavanje troškova. Menadžer je u obavezi da spozna kako uspeti u eri rapidnih promena, kako odgovoriti na zahteve šireg okruženja koje postavlja sve više zadataka, kako da primeni optimalne supervizorske metode na svakog pojedinca i situaciju, kako da maksimizira produktivnost kroz upravljanje diverzitetom i različitim pojedincima, da bude fleksibilan i zreo, vlada raznim novim veštinama i znanjem, kako „tvrdim” tako i „mekim”. S obzirom da su ovi zadaci kompleksni, neophodno je da se menadžer stvara i izgrađuje kroz sav svoj vek, te da u svakoj fazi napredovanja dopunjava i proširuje svoje kapacitete u onim pravcima koji su prioritetni. O tome će govoriti naš serijal.




Menadžer kao lider

Studije o političkom i vojnom liderstvu su oduvek bile obavezno štivo vojnika i državnika. Studije o liderstvu u poslovnom okruženju su novijeg datuma, ali su za kratko vreme dobile na velikom značaju. Razlog za to je potreba koja se javila osamdesetih, a posebno devedestih godina. Ambijent za poslovanje se izmenio i postepeno je počeo da nestaje „standardni menadžer” kao kategorija u upravljanju firmom. Svaki je mandžer morao postati nešto znatno više, postati lider u svom timu. Sada još više nego ranije, rukovodilac mora biti pojedinac sa posebnim veštinama i nespornim znanjem koje ćemo podrobno obraditi u ovom serijalu. Mora imati specifičan pristup problemima i ljudima, biti nesporni stručnjak, izvrstan komunikator, integrator i motivator, psiholog, a iznad svega – strateg. On nije ograničen u izgradnji specifičnog stila vođstva koji je imanentan njemu samom ili njoj samoj, ali je nesporno da mora sublimirati one brojne karakteristike koje su nekoć krasile velike državnike i vojskovođe. Dvadeset prvi vek ne može tolerisati ništa ispod ovog nivoa. Svaki drugačiji menadžerski sklop koji nema liderske atribute je relikt prošlosti. Ako to ne shvatite vi sami, hoće vaš konkurent.


Holistički pristup: menadžer integrator

Jedan šef smene u topionici, mlekari ili klanici nije više samo delić mozaika u proizvodnom ciklusu koji radi „svoj posao” i ne meša se ni u šta drugo. Od njega se danas očekuje više. Mora da pored svoje specijalnosti ima na umu i neka strateška pitanja. Svest o dugoročnom razvoju kompanije je i na njemu jer mora adekvatno planirati proces proizvodnje u koji je sada neizostavno uključen i novi aspekt – ekološki. To ga ranije nije posebno tangiralo, a sada postaje nužnost. Polazeći od toga da dobrih kadrova nema dovoljno, a bitni su radi održavanja konkurentnosti, on mora predvideti human radni ambijent kako bi privukao najbolje sa tržišta rada. I tu nije kraj. Lista njegovih stejkholdera – nosilaca interesa, evidentno se promenila u odnosu na ranije periode. Menadžer mora da ima u vidu potrebe svih nosilaca interesa i postavlja se kao integrator. Pri tom, on je u obavezi da svoju „stejkholder mapu” redovno ažurira. Ovakav sveobuhvatan i integrativni pogled na stvari nije više ograničen samo na top menadžment, već se očigledno spušta i na niže menadžerske stupnjeve. Dakle, novi menadžer razmišlja holistički, posmatra širu sliku i integriše potrebe celog kruga internih i eksternih nosilaca interesa kroz svoju poziciju jer se ona neposredno dotiče i njegovog dela posla.




Korporativno upravljanje i poslovna etika

Korporativno upravljanje je nakon donošenja SOX zakona postalo nova kovanica, sveprisutna u biznis rečniku novog veka. Principi OECD definišu korporativno upravljanje kao set odnosa kompanijskog menadžmenta, njegovog upravnog odbora, akcionara i drugih nosilaca interesa. U pitanju je sistem upravljanja kompanijama i njihove kontrole, koji ima dva osnovna cilja: podržavanje efikasnosti i konkurentnosti biznisa, kao i ojačavanje prava akcionara i zaštitu trećih lica. Upravo se menadžeri moraju striktno pridržavati novih, jasno definisanih i strožih pravila koje korporativno upravljanje nalaže. U tom smislu su zakoniti rad, pravila struke i trasparentnost važan element, ali i nešto iznad zakona. Reč je o poslovnom moralu i etici. Menadžer stupa u niz sve kompleksnijih, nepredvidivih i često hazardnih situacija u kojima je lako napraviti etički kompromis. Ukoliko mu moralni kompas nije baždaren, menadžer uvodi u rizik svoj tim, svoju organizaciju, ali i sva ostala zavisna lica. Nije mali broj korporativnih skandala to potvrdio. Menadžer se u tome mora oslanjati na lične, ali i organizacijske vrednosti i principe, kao i etičke kodekse koji daju niz važnih načela i preporuka. Dakle, nisu u pitanju zakoni već preporuke. Ali je varka ako menadžer preporuke shvati kao neobavezujuće. Upravo njihova striktna primena ukazuje na nove potrebe koje postavlja novo doba. Etika više nije izbor već obaveza.




Šampioni promena

Kapital koji se po svetu seli brzinom pritiska miša ili tastature, u partnerstvu sa naprednom tehnologijom donosi veliku nepredvidivost i nesigurnost. Države, koje su u dilemi da li regulisati tokove ekonomije više ili manje, da li uvesti kvote ili subvencije; multinacionalke koje se titanski sudaraju i bore, ali negde stvaraju i strategije i kartelske sporazume, radna snaga čija se rasprostranjenost i struktura menja... Svet naglih promena. U takvom okruženju se direktori kompanija bude ujutru i zatiču konkurenta koji im je preoteo deo tržišta ili plasirao opasno dobru inovaciju, bez najave, hitro i efektivno. Ako su rukovodioci nespremni, to je početak kraja. Spremnost na neprekidne promene, stalno sagledavanje kompanijske pozicije iz svih uglova, predstavlja preduslov za uspešno upravljanje promenama. Vođenje procesa internih i eksternih promena obavljaju čelni ljudi kompanija i timova. Pre desetak ili petnaest godina, kada je postalo jasno da su promene krucijalni aspekt života kompanije, a da su krucijalni aspekt promena – ljudi, odnosno menadžeri, oni su se zvali „agentima promena”. Sada ni to više nije dovoljno. Menadžeri moraju biti „šampioni promena”, oni ih moraju uspešno i predviđati, uvoditi i voditi. Efikasno se mora izboriti sa otporima, stvarati alijanse i partnerstva. Promena je postala jedna od retkih stalnosti i datosti u poslovanju, a menadžer novog milenijuma je u obavezi da ih preduhitri, i još bolje – da ih sam stvara.


Autor je direktor Bovan Consulting i
potpresednik Srpske asocijacije menadžera
Ana Bovan


Poziv na pretplatu www.emagazin.co.yu