Sima Avramović, profesor Pravnog fakulteta - Mali trikovi velikih govornika

(Sima Avramović)

Sokrat je govorio – Ako hoćeš da ti se dete druži sa bogovima onda ga uči filozofiji, a ako hoćeš da ti se dete druži sa ljudima, onda ga uči retorici. Dejl Karengi je dodao - Ako hoćeš da budeš uspešan u biznisu onda uči "public speaking". Upravo, zahvaljujući tom velikom američkom piscu i predavaču retorika je dobila novi koncept, čija je polazna ideja bila da se u kratkom vremenskom roku ljudima pruži što više praktičnog znanja radi boljeg komuniciranja u svim sferama života, a veliku primenu našao je u upravo u poslovnom svetu. Danas "public speaking" predstavlja nezaobilaznu disciplinu na univerzitetima u Americi, nešto manje je popularan u Evropi, dok su u našoj zemlji retki kursevi koji razvijaju veštinu javnog govora, kazao je Sima Avramović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, prilikom predavanja na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba.

- Karnegijeva polazna osnova bila je razlika između pisanog i govornog stila. U govornom izražavanju ne postoji mogućnost vraćanja na tekst. Govorni stil je kao ptica koja odleprša i zato se osnovna misao mora servirati više puta uz iznalaženje načina za podvlačenje ključnih poruka. Na kompjuteru je ta obrada misli jednostavna jer imate opcije "bold", "underline" i "italic"- objasnio je Avramović.

Kako podvući ono što je najvažnije u govoru? Avramović kaže da je najbolje oruđe za to govor tela, pri čemu pokreti moraju biti racionalni, a ne inflatorni. Kao drugu ključnu stvar on naglašava govor lica, a obe alatke treba da dovedu do postizanja sugestivnosti.

- Kvintilijan je potencirao otvaranje očiju, a Ljuba Tadić je studentima govorio "bečite se".

Govor je, smatra Avramović, znatno zahtevniji od pisanja jer istovremeno morate razmišljati o onome šta govorite i kako govorite, odnosno o sadržaju i formi.

- Forma je neverovatno značajna, jer se često i i najbolja sadržina može upropastiti lošom interpretacijom. Ne treba zaboraviti da dobar govorni nastup uvek čine tri elementa- govor, govornik i auditorijum.

Saveti za bolji javni nastup

Kao jedan od poželjnih alata za dobar govor Avramović savetuje pripremu koncepta. Koncept bi, kaže on, valjalo da bude pisani i sadrži samo osnovne ideje koje govornika "drže u koloseku".

- Uvek morate imati na umu šta je cilj govora, a koncept predstavlja i vrstu mentalne rekapitulacije onoga o čemu će se govoriti i sprečava govornike da čitaju.

Sledeća bitna stavka za svakog dobrog govornika su akcentuacija i dikcija.

- Dikcija je ono što čini dobačaj vaših misli i dok govorite zapitajte se "da li će me čuti i onaj ko je malo nagluv?" Za to je neophodno jasno izgovaranje reči, a naročito volkala jer se neretko dešava da se oni mešaju.

Za kvalitetan govor nužno je odstraniti i retorske šumove, odnosno nepotrebno upotrebljavanje poštapalica.

- To su sve one reči koje ljudi upotrebljavaju pre početka govora, poput "znači", "mislim", "ovaj", "dakle". Te parazitske reči uzele su maha čak i u akademskim krugovima, naš govor se njima kvari, takvo obraćanje ostavlja veoma loš utisak na publiku.

Kao jednu od najboljih alatki za eliminisanje retorskih šumova Avramović predlaže cezuru, odnosno pauza u govoru.

- Tišina je veoma moćna, jer se pauzom u govoru podiže pažnja publike što provocira razmišljanje. Umesto da kažete znači, vi zastanite. Bolji je trenutak ćutanja, nego trenutak ispraznog teksta. Cezura daje samopouzdanje, ona je siguran spas od treme i ona predstavlja onaj "bold", "italic" ili "underline". Pauza pre ključne reči aktivira slušaoce da pomisle šta je glavni problem, čuju odgovor i prihvate ga ili ne prihvate. Korišćenjem tog malog trika koji je pronašao Karnegi, delujete i kao ozbiljniji govornik- zaključuje Avramović.