Žene u preduzetništvo kreću srcem, dobar biznis plan i inovacije trasiraju put - Kako od ideje do uspešnog poslovanja

U preduzetništvo se kreće srcem, idejom i dobrom pripremom, zaključak je panela Žensko inovativno preduzetništvo - od ideje do uspešnog biznisa, koji je održan u okviru konferencije Women's innovation day. Svako ko želi da pokrene privatni biznis uvek treba prvo da napravi dobru pripremu i dobar biznis plan, dodaju preduzetnice.

- Biznis plan može da kasni u realizaciji, pola godine, goidnu, ali morate imati sistem, jer se u sistemu mnogo bolje funkcioniše nego kad se ima puno mogućnosti. Idete linijom koja vas vodi, ali koristite i nove ideje od zaposlenih, klijenata - rekla je Dubravka Bjekić, osnivačica i direktorka kompanije PaySpot.

Ova kompanija bila je prva koja je pored pošte počela da se bavi platnim prometom.

- Išla sam srcem kada sam pokretala preduzeće. Kada je došao novi zakon o platnim uslugama doneo je mogućnosti za preduzetnički razvoj i ja sam rešila da idem tim putem. Nije bilo lako izaći iz banke u kojoj sam radila, iz jednog uređenog sistema u nepoznato - dodaje Dubravka.

Tačka preloma, dodaje, bila je sama njena priroda, a kada je došlo do prvih prepreka nije bilo lako.

- Nije bilo jednostavno kad sa mnogo ljubavi, energije i elana krenete i završite sa minusom na računima. Pomislite da li sam pogrešila, da li ću uspeti da dovedem to na nivo koji očekujem - kaže Dubravka.

Ističe i da jasna pravila i inovacije trasiraju put.

- Bili smo prvi, bilo je mnogo nepoverenja i krčili smo put i drugim platim institucijama. Ali vremenom je to nekako došlo na svoje - kaže ona.

Biljana Ždrale suosnivačica je startapa Boostowski i suvlasnica srpskog ogranka konsultanske kuće Mercuri International. Kaže da je preduzetnica ceo život.

- Čim sam završila fakultet shvatila sam da ne mogu nikome da se otkucavam kada dolazim i odlazim s posla i da mi neko ograničava zaradu. Zaista sam se jedno jutro probudla i rekla neću ja valjda ovako do penzije. Sa tehnološkim partnerom napravili smo aplikaciju koja je odlična pomoć menadžeru u prodaji i obavlja 95% funkcija. To je kao da je ranije vozio trotinet, a sada brz auto - priča Biljana.

Ističe da su ljudi uvek sami sebi najveća prepreka.

- Najveće prepreke su samoograničavajuća uverenja koja sami sebi stvaramo: nisam dovoljno dobra, ko će kupovati moj proizvod, šta će reći komšije, izgubiću porodicu... Kad bismo mogli da se oslobodimo straha, gde bi nam bio kraj. Nije suština da nemamo strah, nego da radimo uprkos njemu - kaže ova preduzetnica.

Zdravstveni sistem Belmedic, pokrenula je Jasmina Knežević 1995. godine. Krenuli su od iznajmljene sobe i razvili uspešan biznis. Uvek ju je, kaže, vodio osećaj da nešto menja. Kada je 1989. godine dozvoljeno da privatna medicina postoji, počela je da razmišlja u tom pravcu.

- Moj životni put je pokazao da i u zemlji Srbiji može da se krene od nule, bez početnog kapitala i to u teška vremena. Ja tada napuštam sigurni, državni posao, ali osetila sam šansu i potrebu. To je bilo nešto nezadrživo. Imala sam jaku veru da to može da se ostvari. Ja sam želela bolnicu, a krenula sam iz jedne iznajmljene sobe. Suprug i ja samo nastavili da živimo običnim životom i sve što se zarađivalo ulagalo se u posao. Sada imamo više od 450 stalno zaposlenih - kaže Jasmina.

O odnosu prema privatnom zdravsku u zemlji, kaže da svaki preduzetnik uvek ima osećaj da bi stvari mogle da budu brže i drugačije.

- I ja imam osećaj da bi poslovni ambijent trebalo da podrži ljude koji su inovativni, kreativni i koji iz zone komfora pređu u preduzetničke vode. Društvo bi brže raslo kada bi se poslovni ambijent okrenuo ka domaćem investitoru. Stalno imamo taj osećaj da nas društvo ne prepoznaje, iako privatna praksa posluje i prema medicinskim, ali i finansijskim standardima. Domaći preduzetnik će i višak kapitala trošiti u ovoj zemlji - ističe Jasmina i dodaje da bi dražavna administracija trebalo da bude mnogo brža, iako je dosta urađeno digitalizacijom.

Tokom kriznog perioda preduzenicima nije bilo lako, ali moralo se delovati brzo, saglasne su sagovornice.

- U jednom mommentu je zaista bilo alarmantno, krenula je i panika, ali to je bio samo neki prvi udar, a onda se sve nastavilo, možda čak i bolje. Kada su banke skratile radno vreme, ljudi su morali da plaćaju, pa su dolazili kod nas - kaže Dubravka.

Dodaje sa je naveća briga bila i kako zaštititi zaposlene, kao i da su brzo prešli na rad od kuće i ističe da su i zapošljavali dodatne radnike.

Iskustvo Biljane Ždrale bilo je takvo da je ciljna grupa za njen proizvod nestala u koroni.

- Šta onda radi preduzetnik? Razmišlja kome bi drugom mogao da ponudi proizvod i upravo to smo i uradili, napravili zaokret i pronašli novu cilju grupu. Pokazalo se da je kroz rad na daljinu najteže održati korporativnu kulturu - motivaciju, samopouzdanje, ciljeve, strategiju i shvatili smo da je aplikacija korisna za sve koji imaju ljude na terenu - priča Biljana.

Privatno zdravstvo je, čini se, ipak osetilo najveće promene.

- Trebalo je brzo donositi odluke, a nismo imali jasne instrukcije. Moj fokus je bio kako da sačuvam zaposlene i pacijente koji su već bili u bolnici. Uvezali smo se sa IT sektorom koji nam je obezbedio aplikacije da možemo brzo između sebe da komuniciramo, a i sa pacijentima. Radili smo i besplatne konsultacije preko društvenih mreža. U krizi je važna brzina reagovanja i poverenje. Morate da bude i prema zaposlenima i prema klijentima otvoreni, transparentni i iskreni, jer su ljudi oseltjiviji u takvim situacijama - zaključila je Jasmina.