NavMenu

Odsustvovanje s posla ili apsentizam - Investiranje u velnes programe za smanjenje izostanaka zaposlenih

Izvor: eKapija Utorak, 26.04.2011. 10:48
Komentari
Podeli

Odsustvovanje s posla, odnosno apsentizam je uz fluktuaciju radne snage najvažniji parametar koji treba pratiti. Razlog tome je taj što se visok absentizam negativno odražava ne samo na kolege i pretpostavljene koji moraju da se nose s većim obimom posla, već u krajnjoj liniji i na profit kompanije.

Naime, kada se govori o troškovima koji nastaju zbog korišćenja bolovanja onda, osim isplate bolovanja koje ide na teret poslodavca, treba uzeti u obzir i eventualne troškove privremeno zaposlenih koji su na zameni, dodatno angažovanje menadžera koji se bave problemom zamene umesto konstruktivnijim poslovima, a ne treba zaboraviti ni propuštene šanse, kao što su izgubljena prodaja, pad u kvalitetu usluga, a što sve sa svoje strane umanjuje prihod.

Tako da, može se zaključiti da su posledice visokog apsentizma - pad u zadovoljstvu i moralu zaposlenih i njihovoj produktivnosti. Neki poslovi ostaju nezavršeni, rokovi se probijaju, sastanci se odlažu i slično.

A ono što dodatno komplikuje stvari je i to što visok apsentizam obično za sobom povlači i visoku fluktuaciju radne snage.

Uzrok i dužina odsustvovanja s posla

Pre nego što se donese odluka šta uraditi kako bi se smanjila odsustvovanja s posla potrebno je pretpostaviti ili istražiti putem anonimne ankete iz kojih razloga se najčešće uzima bolovanje ili iz kojih razloga se najčešće odsustvuje sa posla u određenoj kompaniji. Naime, korisna informacija jeste da li se radi o izuzetno fizički i psihički teškom i stresnom poslu, da li među zaposlenima preovlađuju majke sa malom decom ili zaposleni srednjih godina koji brinu o starim roditeljima? Ili su možda u pitanju veoma mladi zaposleni, bez porodičnih obaveza, koji na taj način prave sebi produženi vikend koji koriste za putovanje i zabavu.

Ili se pak radi o kompaniji u kojoj vlada mentalitet prenaglašenih prava (entitlement mentality/ culture of entitlement) po kojem zaposleni gledaju kako da što više uzmu od kompanije, a ne gledaju kako će doprineti kompanijskom uspehu. U takvim kompanijama zaposleni veruju da kompanija postoji zbog toga da bi oni imali posao i primali platu.

S obzirom na to da na sajtu Republičkog zavoda za statistiku i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije ne postoje javno dostupni podaci o tome u kolikoj meri zaposleni u Srbiji koriste bolovanje i koji su najčeći razlozi zbog kojih se bolovanje otvara uzeti su podaci istraživanja iz 2009. godine koje, inače, tradicionalno svake godine sprovodi renomirani institut (CIPD - Chartered Institute of Personnel and Development) iz Velike Britanije.

Pomenuto istraživanje je obuhvatilo 573 organizacije širom Velike Britanije, koje zapošljavaju ukupno 1,5 miliona zaposlenih i od kojih jedna trećina posluje globalno.

Prema datom istraživanju najčešći uzroci kratkotrajnih bolovanja (do četiri nedelje) su: prehlade, viroze, stomačni problemi, glavobolje i migrene, mišićno-skeletne povrede, kao i bol i ukočenje u donjem delu leđa, krstima (takozvani lumbago ili išijalgija).

Drugi najčeći uzrok kratkotrajnih bolovanja je stres, a na trećem mestu su lažna bolovanja koja se otvaraju zbog nekih drugih razloga, na primer da bi se pozavršavali neki privatni poslovi i slično. Potom slede bolovanja koja se otvaraju zbog hroničnih zdravstvenih problema kao što su astma, angina pektoris i razne alergije.

A najčešći uzroci zbog kojih se otvaraju dugotrajna bolovanja (bolovanja duža od četiri nedelje) su moždani udar, infarkt i karcinom.

Osim toga, prema rezultatima ovog istraživanja, zaposleni u proseku s posla odsustvuju 7,7 dana. S posla najviše odsustvuju zaposleni iz javnog sektora, a najmanje iz privatnog. Takođe, velike organizacije imaju u proseku veće odsustvovanje s posla u poređenju s malim preduzećima.

Dve trećine radnog vremena koje je izgubljeno na bolovanja odlazi na kratkotrajna bolovanja do sedam radnih dana.

Pritom, poredeći privatni i javni sektor, kratkotrajna odsustvovanja do sedam dana su prisutnija u privatnom sektoru.

Troškovi apsentizma

Praćenje troškova odsustvovanja s posla omogućava organizacijama da utvrde moguće uštede koje bi se mogle ostvariti investiranjem u odgovarajuće programe za smanjenje odsustvovanja.

Računicu je jednostavno izvesti. Na primer, ako je neka kompanija na bolovanja u proseku trošila 17.000 EUR godišnje, a uvođenjem velnes programa, koji košta 5.000 EUR, troškovi bolovanja su pali na 2.000 EUR godišnje onda se ostvarena ušteda izračunava na sledeći način:

ROI = (ušteda koja se ostvaruje wellness programom-troškovi wellness programa) /troškovi wellness programa

ROI= (15.000 EUR - 5.000 EUR) /5.000 EUR= 2 EUR

Dobijeni rezultat govori da se ostvaruje ušteda od 2 EUR na svakih 1 EUR potrošenih, odnosno uloženih u velnes program.

Pri tome, osim materijalne dobiti, uvek treba imati na umu i nematerijalnu dobit koju je teško novčano iskazati, a ogleda se u pozitivnoj atmosferi i visokom radnom moralu.

Prema rezultatima CIPD-ovog istraživanje organizacije koje vrše ovakvu vrstu evaluacije u većini slučajeva planiraju da povećaju ulaganja u dobrobit svojih zaposlenih u ovoj godini ili bar da održe isti nivo ulaganja uprkos krizi i recesiji, što je samo po sebi dokaz da se investiranje u ovakve progame isplati.

Pri tome, nešto manje od polovine poslodavaca obuhvaćenih istraživanjem prate troškove apsentizma, a isto toliko ih redovno učestvuje u istraživanjima koja im omogućavaju da uporede svoje podatke sa podacima iz drugih preduzeća, kako iz branše tako i iz regiona. A troškovi odsustvovanja s posla su najviši u javnom sektoru i najniži u proizvodnim preduzećima.

(Napomena: autorka teksta je Nataša Šovljanski, urednica Infostud HR znanja)

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.