Način na koji radimo nije dobar - Treba nam više odmora

Autor knjige "The Way We're Working isn't Working" Toni Švarc (Tony Schwarz) piše u svom blogu za Harvard Business Review o tome kako postići više radeći manje.

Švarc upoređuje dvojicu hipotetičkih zaposlenih, Bila i Nika. Obojica dolaze na posao u devet ujutro i odlaze kući u 19 sati. Bil trči od sastanka do sastanka, pokušava da radi više stvari odjednom i jede za radnim stolom. Nik je opušteniji, on intenzivno radi po 90 minuta u komadu, ali onda obavezno uzima pauzu od 15 minuta. Uzima pauzu za ručak od 45 minuta, tokom koje jede ili vežba u obližnjoj teretani. Oko tri uzima 20 minuta pauze tokom koje čak i malo odspava. Između četiri i pet se prošeta na vazduhu.

Nck odradi ukupno 8 sati, s 80% kapaciteta, procenjuje Švarc. To znači da kompanija daje šest i po sati produktivnog rada. Bilu kapacitet pada kako vreme ide. Do četiri sata poslepodne je već pao na 40%kapaciteta. Dnevni prosek mu je 60%o. On neprekidno radi 10 sati, ne uzima pauze, a na kraju kompaniji daje šest sati produktivnog rada, pola sata manje nego Nik.

Osim toga, ležerni Nik je opušteniji i energičniji na poslu, pozitivno deluje na kolege, a naveče kod kuće ima energije za svoju porodicu. Bil je potpuno "isceđen" i kad stigne kuće može samo d legnde pred televizor i da zaspe.

Švarc tvrdi da je naučno dokazano da ljudima više odgovara da periode stresa izmenjuju kraćim periodima odmora, nego rad pod konstantnim pritiskom. Citira i dve naučne studije koje to potkrepljuju.

NASA je zajedno s FAA-om istraživala pilote na dugim letovima. Jednoj grupi pilota omogućili su da tokom leta spavaju po 40 minuta. U stvarnosti su uspeli da odspavaju po 26 minuta, a nakon spavanja su im vremena reakcije na podražaje ubrzana za 16%.

Druga grupa pilota, koja nije spavala, testirana je u isto vreme na letu i imala je 34% slabije vreme reakcije od svoje vrednosti koju imaju kad su odmorni. Oni su do kraja leta počeli da padaju u mikrosan, kratke periode spavanja u trajanju od dva do 10 sekundi. Piloti koji su odspavali tokom leta nisu imali taj problem.

Studija Andersa Eriksona na violinistima berlinske Muzičke akademije pokazala je da najbolji violinisti vežbaju po 90 minuta, nakon čega uzimaju pauzu. Nikad ne vežbaju više od četiri i po sata dnevno. Najbolji violinisti takođe spavaju osam sati dnevno i po 20 do 30 minuta svakog poslepodneva. To je 16 sati nedeljno više od prosečnog Amerikanca.

Švarc kaže da je, kad je bio mlađi, pisao knjige sedeći po 12 sati dnevno, boreći se da ostane budan. Bio je duboko nesrećan zbog toga. Danas piše u intervalima po 90 minuta i pisanje mu ide puno lakše. Uveren je da izmena intenzivnih razdbolja s razdobljima odmora prirodno odgovara ljudskom telu i umu, te zagovara uvođenje takvih rasporeda u kompanije.