Kako izabrati naslednika za biznis?

Recimo da imamo jednu firmu. I recimo da ima 5 ili 100 zaposlenih. I ima osnivača koji je to sve od nule napravio, a možda i iz garaže. I gradio i gradio i izgradio. I vodio i upravljao, dabome. I sad se malo umorio i želi da se neko drugi prihvati posla, a da on malo uživa u plodovima svog napornog rada. Da peca, da meditira, putuje ili za početak s mirom popije kafu bez da ga neko sto puta nazove.

I naravno, traga za naslednikom. Ne nužno u onom klasičnom smislu nasledstva, ali traži nekoga ko će da se bavi biznisom da bi se on mogao baviti odmaranjem. I tu se često dese dva radikalno različita scenarija, piše portal Womaninadria.ba.

Prvi – osnivač koji traži Osnivača 2.0 – dakle nekoga ko je isti, preslikani kao on, ali mlađi i brži i bolji. Ali isti. Koji će znati sve odmah i preko noći od jednog miliona napraviti dva, uz maksimalnu profitabilnost naravno.

Drugi – kada osnivač traži nekog menadžera koji ima dobru samoreklamu i "tašnu i mašnu". Isto da napravi neko čudo u roku od 24 sata.

Između ta dva ekstrema su naravno i sve druge situacije koje možete zamisliti, ali recimo za potrebe ove priče, da su ova dva najčešće prisutna.

I šta se onda desi. Pa ovaj prvi, Osnivač 2.0 brzo pukne pod teretom neizgovorenih, a velikih očekivanja. Ako nije nastradao od očekivanja, onda jeste od pokušaja da se upasuje u iste okvire, da radi sve i da zna sve – odmah, eventualno juče.

Ovaj drugi, zvaćemo ga Tašna mašna – od njega pukne osnivač. Jer ga je platio preko svake mere, dao mu sve što je mogao i nije, a ovaj zauzvrat naobećavao da će uskoro poleteti bez aviona. Obojica su zaboravili jedan mali detalj – Tašna mašna zahteva servis. Servis u smislu ljudi oko njega koji će raditi, misliti, računati, smišljati, a on je tu da – postoji.

I onda ovaj naš osnivač sa početka priče, s pravom bude razočaran i shvati da će morati raditi dok ga ne iznesu, jer nema ko drugi. Što je samo donekle tačno. Ima ko drugi, ali morate znati ko je taj. Ne tražiti svoje kopije, ne zato što vi ne valjate, nego kopija nema i ne trebaju vam. Zaobilaziti raznorazne reklamne menadžere, jer svetleće reklame nestanu kada ih se isključi iz struje i onda ne ostane ništa, samo mrak. Upravljajte svojim očekivanjima, precizirajte i iskristališite. Ne očekujte čuda jer se neće desiti. Očekujte ono što je realno, pa kad se to ispuni, idete dalje i napred.

Pa kako, pobogu izabrati? Pa lepo – tražite ono što vašoj firmi treba. I vama svakako, ali prioritetno firmi. Treba neko da firmu održava na životu ili treba neko ko će je odvesti napred u neku novu dimenziju postojanja. Ok je i jedno i drugo, samo se izjasnite.

Kad smo to rešili, onda da vidimo kakav treba da bude taj koga tražimo. Kakva znanja i iskustva treba da ima da bi uspeo. Kakav stav. Kakve vrednosti. Nacrtajte ga, ne prema svojoj silueti, nego prema potrebi i budućim ciljevima firme.

E, kad smo i to rešili, hajde da vidimo gde ćemo ga naći. Pa prvo pogledajte pod svojim krovom, što kućnim – što firminim. Ima li tu neki zaneseni i zdravo ambiciozni, koji bi uz malo vremena i brušenja mogao postati dijamant? Dakle, ne tražite u organizaciji savršenog i sablažnjavate se što ga nema – tražite onoga ko je najbliži tome, ko može i ko hoće. Najčešće ima. Kada se pogleda malo drugačije i bolje, bude ih više od jednog.

Ako nekim baš nesrećnim spletom okolnosti – nema, onda tražite dalje. Takvog nećete naći pukom objavom oglasa i analizom biografija. Iskoristite nepreglednu mrežu kontakata koje ste izgradili s godinama, pustite glas šta tražite, raspitujte se, gledajte, slušajte. Ne, nećete uzeti tetkinog malog jer je tetka zamolila. I nećete ni pitati tetku. Ali ćete pitati, recimo – druge osnivače ili konsultante ili članove nekih udruženja i interesnih grupa u kojima se krećete. Angažujte i profesionalce – dajte detaljan zahtev, ovaj profil koji ste nacrtali i stavite rokove. Da, na kraju ćete platiti – ali, recimo da je to cena slobode. Sad kad razmislite i nije bilo tako skupo.

I idemo do tačke da ste ga našli. To je to. Sad možete ići. Ne, nipošto, sad pogotovo ne možete ići. Ono što sad možete i što treba da uradite je: jasno postaviti očekivanja. Ne maštati, nego konkretno izgovoriti i zapisati kao ciljeve – šta treba da se desi za tri meseca, šta za šest, šta za godinu, šta za tri godine.

E, onda ćete ga lepo uvesti u posao. Naravno, ne sami i samo vi sami – nego lepo uvođenje izlomiti u delove i svako će biti zadužen za neki deo. I znati šta treba da se desi i kada da se desi. Ne jer su mudri, pa će sami znati, nego ćete i to lepo izgovoriti i zapisati.

Budite uključeni u proces, pratite, korigujte i dajte fidbek. Želite da proces uspe, znate šta je nagrada na kraju – da, lepi odmor i hobiji i sloboda. Investirajte još malo svog vremena da se pobrinete da sve bude kako treba.

E onda kad je uveden, proradio i ide to, lepo dogovorite – u šta gledate i kada to gledate. Prevedeno – npr. svakog trećeg u mjesecu, vas dvojica imate sastanak i gledate ključne pokazatelje i status ciljeva. I niste vi tu publika, nego učestvujete, i to angažovano. Ako ne ide, onda reagujete i korigujete i upućujete i podržavate. Šta god je potrebno.

Ako sve ide dobro, rukovanje i hvala lepo do sledećeg mjeseca. I to je to, kraj bajke. Happy end. Kraj može biti i drugačiji, ali to je tema za neku drugu priču. Ova je sa srećnim završetkom.