Dnevnik jednog direktora: Pijaca

Ne znam zašto, ali obožavam da idem na pijacu. Šta je pijaca? Mesto gde kupujemo poljoprivredne proizvode. Daaaaa...može se reći. Ali šta još? Za mene je pijaca najbolje mesto gde se svi učimo ekonomiji i ekonomskim zakonima.

Kako to? Nigde ekonomista, ekonomskih analitičara, brokera, menadžera, direktora, profesora ekonomije svi se učimo ekonomiji. I svi smo tu. Fakultetski obrazovani i oni bez škole. Oni iz centra Beograda i oni sa dalekog juga sa svojim prepoznatljivim proizvodima. Niko vam nikada na pijaci nije objašnjavao kako funkcionišu pravila a ipak vam je sve jasno.

Prvi put kada ste ušli na pijacu naučili ste većinu ekonomskih zakona. Nije da na ekonomskom fakultetu nisam naučio puno stvari, ali svaki put kada dođem na pijacu imam utisak da je većina stvari sadržana na pijaci. Pijaca-mesto gde se susreću kupci i prodavci. Prodavci donose robu za prodaju, kupci nude novac u zamenu za robu.

Cena se formira u zavisnosti od ponude i potražnje. Ako ima puno prodavaca jednog proizvoda, a malo kupaca cena može biti niža. Ako kupite više, možete i da se pogađate za cenu. Ako dođete u nedelju pred kraj, možete isto dobiti nižu cenu jer se prodavcima više isplati da prodaju po nižim cenama nego da mu propadne roba (ekonomisti to zovu-upravljanje zalihama).

Jednom sam pričao sa jednim starijim vlasnikom privatne firme i on me je uporno pitao "Kako vam ide roba na pijaci" (a sa poljoprivredom nemam nikakve veze) "Kako je pijaca reagovala na vašu akciju?" (ja još više zbunjen) "Da li na vašoj pijaci ima robe iz uvoza?" (mislim se naravno da ima, osim ako u Smederevu nisu počeli da gaje i banane...) i tako mi pričamo o "pijaci" dok ne shvatih da moj stariji kolega tržište zove pijacom. Pijaca.

Prelepa je moja pijaca. Kao mali stadion. Prilazim joj sa uzbuđenjem i oduševljenjem. Prilazim hramu ekonomije.

Kod Mare sa Rudnika kupujem kajmak. Nije ekonomista, ne zna šta je CRM, ali zna sve moje članove porodice i njihova imena.

"Gde su ti đeca jutros" pita me kad dođem sam i pokaže mi dovoljan razlog da od svih prodavaca ona bude ta kod koje kupujem.

Kod Ismeta kupujem sjenički sir. Nije ekonomista, nije polagao "Teoriju cena", ali zna da na moje pitanje koliko košta sir odgovori 300 dinara, ali za tebe 250. Nepogrešivo se i seti koji sam sir kupovao pre dva meseca i prvo mi preporuči njega. Nikad me ne prevari na vagi. Nikad ne zaboravi da vrati kusur.

Kod baka Rajne kupujem salatu. Nije ekonomista, ne zna šta je akcijska prodaja, ali mi kad sve platim ubaci i dve predivne šargarepe, kaže "to je za dečicu".

Marketing na pijaci je nešto prelepo. Nema tu account direktora, art direktora, media byinga itd. samo neki nevešto napisani flomasterom: "Kraljica slasti", "100% bez semenki", "Još malo pa džabe". Smešni natpisi, al' da vidiš, deluju! Lubenice presečene na pola da se vidi kako je zrela, jaja izvađena iz ljuske da se vidi kako su žuta. Uzoraka proizvoda upakovanih u kesice koje se dele ovde nema, ali kajmak ćete dobiti sa noža, grožđe ćete moći da otkinete jedno zrno, orah mogu da stavim usta...

Reklamnih spotova nema, ali ima "spotova" iz grla "Ajmoooo, još samo malo, pala cena, pala cena...."

Gde su svi ti ljudi naučili marketing, gde su naučili odnos sa kupcima, gde su naučili da formiraju cene...?

I prođe vikend i dođem ja na svoju "pijacu". Od ponedeljka već frka. Jedan nije platio, drugom treba pustiti menicu, konkurencija spustila cenu, banka podigla kamate, najveći kupac traži dodatni rabat, stoji kamion sa sirovinama na granici, kreće reklamna kampanja... Uuuhhh....

Razmišljam šta bi u tom slučaju moji dragi seljaci-ekonomisti uradili. Koju njihovu tehniku da primenim? Setim se Ismeta, Mare i baka Rajne i prosto uradim što i oni. I verujte često se to pokaže kao najbolje rešenje. Nije ekonomija tako komplikovana. Pijaca nas je ekonomiji naučila, njojzi hvala...

(Više informacija o blogu - www.dnevnikjednogdirektora.com)