Kvalitet u prevođenju ili tako nešto...

(Foto: Ivana Vuksa)

Zamolili su me da napišem članak na temu kvaliteta u prevođenju. To zaista nije lako. Ovo je vrlo složeno pitanje kojim se godinama bave najcenjeniji lingvisti, a pošto ja nisam jedan od njih, govoriću o nečemu jednostavnijem: uvod u priču o kvalitetu prevoda sa srpskog na druge jezike i obrnuto u praksi. Ovo nije toliko složeno pa se time može baviti i laik kao što sam ja koji prilično razume srpski, voli svoj maternji jezik i provodi dosta vremena u praktičnom bavljenju jezikom.

Kod nas u "Halifax Translation" se stalno razgovara o kvalitetu, i to sa razlogom. Kroz ruke nam prolazi velika količina prevoda za klijente iz javnog i privatnog sektora, pa često nailazimo na različita viđenja pojma kvaliteta.

Šta znači kvalitet u ovom poslu? Zavisi koga pitate. Prevođenje nije ni nauka ni mehanički proces, nego umetnost. Kada bi dvadeset dobrih prevodilaca uzelo da prevede ovaj pasus, dobili bismo 20 različitih prevoda i svi bi bili ispravni. Mogli bismo da raspravljamo o prednostima i manama mnogih izraza koje koriste: neki će dočarati finese, neki ne; neki će biti više u skladu sa stilom originala, a neki će biti pitkiji za čitanje, ali ni za jedan prevod nećete moći da kažete da je pogrešan. Ako ih pažljivo analizirate, možda ćete se i složiti koji je prevod bolji u jezičkom smislu, ali to ne mora da znači da je baš taj najadekvatniji za određenu svrhu.

U našem poslu se često pravi razlika između prevođenja i lokalizacije. Prevod bi trebalo "verno" da prati originalni tekst, dok lokalizacija podrazumeva prilagođavanje teksta za publiku iz drugačijeg okruženja. Pri lokalizaciji se koriste čak i potpuno drugačiji izrazi i objašnjenja da bi novi čitalac razumeo suštinu koju možda ne bi shvatio da je tekst samo "preveden".

Ali da li se to toliko razlikuje od prevođenja? Uzmimo tekst koji u sebi sadrži metaforu, a koji želite "verno" da prevedete. Jednostavan primer: na engleskom, kada neko 'izume' nešto što već postoji, kažemo da je ponovo otkrio točak (re-inventing the wheel). U takvim situacijama Srbi otkrivaju toplu vodu, a Danci dubok tanjir (den dybe tallerken). (Ove zanimljive kulturne razlike ostavimo za drugi put.) Kada bi vam se u tekstu na danskom javio dubok tanjir, da li biste to zaista "verno" preneli na srpski? Bilo bi bolje koristiti izraz sa toplom vodom, zar ne?

Uzmimo drugi primer. Kad je upitanju ugovor, kvalitet leži u korišćenju precizne terminologije i strukture, čak iako to ograničava poštovanje jezičkih pravila. Sretao sam se sa klijentima koji su insistirali na tekstovima koji su na kraju ispali papazjanija od Šekspirovog divnog jezika, ali neretko sa valjanim razlogom. Zašto biste plaćali za briljantno napisanu prozu na engleskom kad čitaoci i onako neće primetiti razliku? Odluka koju donosite kao vlasnici teksta zavisiće od toga kome je tekst namenjen i zašto, i naravno, od isplativosti i koristi koje donosi.

Naravno, stvarno dobar prevod ima sve. Ali za to je potrebno dobro promisliti i imati vremena, što je luksuz koji većina klijenata nema ili koji ne može da plati. Ali to je tema za sledeći članak.

(Autor teksta: David Lythgoe, osnivač "Halifax Consulting")