Šta će biti sa modnom industrijom nakon pandemije - Neki brendovi će bankrotirati, a polovna roba postaće sve popularnija

Do pre samo nekoliko meseci, niko nije mogao ni da pretpostavi da će modna industrija ovog leta biti na kolenima. Sve je funkcionisalo kao sat – kupovali smo jeftinu garderobu, bacali je posle nekoliko nošenja, pa opet ukrug. Danas, kao posledica pandemije koronavirusa, mnoge radnje brze mode se zatvaraju širom sveta, onlajn prodaja ne može da nadomesti fizičku, analitičari predviđaju da će, čak i kad se pandemija završi, biti potrebno vreme da se vrate stare potrošačke navike, pa nije isključen bankrot nekih modnih kompanija u narednom periodu.

Dok tovar neprodate robe raste u magacinima, a gubici se mere milijardama dolara, sve vidljiviji postaju odranije poznati problemi. Modna industrija spada u jednu od najinvazivnijih - ogromna količina vode i hemikalija potrebna je za proizvodnju garderobe, lanci snabdevanja su dugački i kompleksni, ekspanzija proizvodnje dovodi do gomile neželjene odeće koja završava na deponijama ili u Africi gde negativno utiče na lokalnu proizvodnju. Mnogi su se sada zapitali – da li je postojeći modni sistem održiv?

Čak i luksuzni lanci ističu da je potrebna promena i preispitivanje dosadašnjeg modela brzog rasta. Gucci je zato među prvima najavio novi nesezonski pristup kolekcijama.

- Shvatamo da smo otišli predaleko. Naše nepromišljene akcije spalile su kuću u kojoj živimo – napisao je kreativni direktor Guccija Alessandro Michele u svom dnevniku tokom karantina.

Brzi lanci takođe prave korake, ma kako male, ka odgovornijem poslovanju. Poznati brendovi kao što su H&M, Wrangler, Banana Republic, C&A, Guess, GAP, Tommy Hilfiger potpisali su inicijativu Redizajn džinsa. Cilj inicijative je da se džins pravi na zdraviji način za okolinu i radnike, da duže traje i da može lako da se reciklira.

Još je "cirkularniji" potez modnog brenda iz Kopenhagena Ganni koji se udružio sa kompanijom Levi's u akciji "Ljubavno pismo". Mušterijama se nudi da, umesto kupovine džinsa, iznajme željeni par. Svaki komad se pažljivo čisti nakon vraćanja i tek posle 72 sata postaje dostupan za ponovno iznajmljivanje. Ove akcije se nastavljaju na veoma uspešne projekte poput Rent the Runway. Vrednost ovog servisa, koji i običnim ljudima pruža mogućnost da nose skupe modne komade tako što će ih iznajmiti, procenjena je na milijardu dolara.

Takođe, sve su prisutnije akcije koje podržavaju lokalnu proizvodnju. To je postalo posebno značajno za vreme pandemije kada se pokazalo da je sistem u kom za firmu iz Evrope, odeću šiju u Aziju, pa je zatim šalju nazad u Evropu, neodrživ. I veoma štetan za životnu sredinu.

Važna promena sa kojom se suočava modna industrija je sve veća popularnost second hand robe. Stigma sa kupovine korišćenih stvari je skinuta, holivudske zvezde nose vintage garerobu, mladi su sve svesniji problema koje invazivna modna industrija nosi sa sobom, dok se stariji okreću kupovini polovne odeće zbog finansijskih razloga.

Prema najnovijem izveštaju najveće onlajn prodavnice polovne robe thredUP, second hand tržište će u narednih pet godina dostići vrednost od 64 milijarde dolara. Predviđa se da će do sledeće godine klasičan ritejl sektor da opadne za 15%, dok će onlajn second hand da poraste za 69%. Do 2029. godine, second hand tržište će porasti skoro duplo u odnosu na brzu modu i biće vredno 80 mlrd USD.

U trenucima ekonomske nesigurnosti, više kupaca će se okrenuti kupovini polovne robe, predviđaju autori izveštaja pozivajući se na izjave anketiranih. Čak 79% ispitanika planira da smanji budžet za odeću u narednih 12 meseci, a četvoro od petoro je reklo da je otvoreno za kupovinu polovne odeće kad im je budžet smanjen. Žene su očekivano spremnije za ovu kupovinu, 70% žena starijih od 18 godina blagonaklono gleda na second hand kupovinu. Predvodnik ovog trenda je generacija Z (imaju manje od 24 godine), slede milenijalci (25-37 godina), dok su stariji od 65 godina najmanje skloni da kupuju polovnu robu.

Izveštaj je pokazao da raste spremnost da prodajemo svoje stvari, dvoje od troje ljudi koji ranije nisu prodavali odeću, sada su otvoreni za to. Najčešći razlog je dodatna zarada, zatim dobrobit za okolinu, kao i želja da se isprazne ormari kako bi se napravio prostor za nove stvari.

Poruka autora izveštaja je da će potrošači u budućnosti želeti da sve više kupuju od kuće, biće im važno da za svoj novac dobiju kvalitetan proizvod, ali i da on ne uništava planetu. I zato će i klasična ritejl industrija morati da se menja u pravcu cirkularne ekonomije ako želi da opstane, ocenjuju autori izveštaja.