NavMenu

Gosti restorana na tanjirima "ostave" 15.000 tona hrane - Rešenje i smanjenje porcija?

Izvor: eKapija Četvrtak, 03.12.2020. 08:24
Komentari
Podeli
(Foto: Pixabay/Engin Akyurt)
Sistematičnim planiranjem nabavke namirnica i veličine porcija, kao i pravilnim upravljanjem otpadom od hrane, ugostiteljski objekti u Srbiji mogu da uštede finansijski i, istovremeno, doprinesu smanjenju zagađenja životne sredine, rečeno je danas na online radionici "Kako tretirati otpad od hrane".

Radionicu je za predstavnike hotela, restorana i kafića organizovao NALED, u saradnji sa kompanijom EsoTron. Radionica je organizovana u okviru projekta "Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji", uz podršku GIZ-a.

Ovom prilikom još jednom je upućen poziv svim ugostiteljima da se priključe akciji prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, sa ciljem sprečavanja emisije 750 tona ugljen-dioksida. Sve informacije o projektu i akciji, sada su dostupne i na novoj stranici otpadodhrane.rs.

Ugostiteljski objekti u Srbiji naručuju oko 120.000 tona namirnica godišnje, od čega nastane oko 40.000 tona otpada i to 25.000 "kuhinjskog" i još oko 15.000 onog koji gosti ostave "na tanjiru", navodi se u saopštenju NALED-a.

- Ukoliko bi pravilno planirali nabavku namirnica i veličinu porcija i uz to pravilno odvajali biljni od životinjskog otpada i predavali ga operateru, ugostitelji ne bi ostvarili samo finansijske benefite, već bi bili prepoznati i kao društveno-odgovorne kompanije, imajući u vidu da otpad koji završi na deponiji emituje opasne gasove sa efektom staklene bašte - objasnio je regionalni menadžer kompanije EsoTron Bojan Gligić.

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), trećina hrane koja se proizvede na globalnom nivou nikad se ne pojede. U Srbiji 247.000 tona završi na deponiji.

- Jedno od potencijalnih rešenja je uvođenje fiskalnih olakšica za doniranje jestive hrane dobrotvornim organizacijama, dok bi se hrana koja je nebezbedna za ljude iskoristila za ishranu životinja, kompost, proizvodnju biogasa i energije - kaže šef Jedinice za životnu sredinu u NALED-u Slobodan Krstović.

Paralelno, istuče, treba raditi i na izmeni sistema naplate odnošenja otpada i umesto po kvadratnom metru, plaćati po količini koja se predaje ovlašćenom operateru kako bi se podstaklo adekvatno zbrinjavanje .

Predstavnici ugostiteljskih objekata u Beogradu i Novom Sadu, koji su učestvovali na radionici, složili su se da je briga o zaštiti okoline važan aspekt poslovanja, te da je potrebno da svi objekti obuče svoje zaposlene, konobare, kuvare i drugo osoblje u kuhinji, da pravilno odvajaju otpad u namenske kante, kao i da započnu saradnju sa operaterom koji će prikupljeni otpad zbrinuti na neškodljiv način.

Jedan od ciljeva koje NALED zagovara u okviru projekta "Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji" je da svi objekti koji pripremaju više od 50 obroka dnevno budu u obavezi da sav otpad od hrane dostave ovlašćenom operateru.

Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom - develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.