Zašto je Slovenija prva u regionu u cirkularnoj ekonomiji i šta Srbija od nje može da nauči

Ako svaka zemlja ima svoju boju, Slovenija je, bez sumnje, zelena. Zovu je zelenim srcem Evrope, rajem za ljubitelje prirode koju njeni stanovnici gotovo religijski vole i poštuju. Nije ni čudo onda da baš ta Slovenija, sa stanovnicima čiji je DNK zelen, kako će slikovito primetiti mnogi, važi za lidera u regionu kad je reč o cirkularnoj ekonomiji.

Kako je ona uspela u tome da, od prave linije na kom je zasnovana linearna ekonomija sa principima uzmi-iskoristi-baci, počne da pravi krug u čijem su centru poštovanje resursa i životne sredine? Šta je bilo najlakše, a gde se krila najveća opasnost? Kako je baš u Sloveniji nastala jedna od najmodernijih evropskih fabrika u koju stiže trećina otpada iz cele zemlje? Koje lekcije Srbija može da nauči i primeni?

Na ova i mnoga druga pitanja, za Centar za promociju cirkularne ekonomije govore preduzetnici, predstavnici vladinog i nevladinog sektora iz Slovenije. Otkrili su nam da su kompanije koje izvoze najlakše prihvatile tranziciju, da na nivou države funkcionišu zelene javne nabavke, ali ne i poreske olakšice za biznise koji svoje poslovanje zasnivaju na principima cirkularne ekonomije, kao i da mali privrednici dokazuju da je život bez plastičnog otpada moguć.

Za izvršnu direktorku neprofitne organizacije Cirkularna promena (Circular Change) Ladeju Godinu Košir dileme nema – ili će se dogoditi tranzicija ili nećemo opstati. Za portal Centra za promociju cirkularne ekonomije objašnjava da vremena nemamo baš na pretek, ali da je kapital zainteresovan za tranziciju.

– Vrlo je jednostavno, ovo nije spašavanje planete, već civilizacije. Kad vidimo koliko je kapital zainteresovan da finansira zelena i kružna rešenja, to znači da smo shvatili da način na koji sada dizajniramo, proizvodimo i trošimo nije održiv. Biznis ne može da opstane ako se ne prebacimo na cirkularnu ekonomiju. A nemamo mnogo vremena, po nekim projekcijama imamo možda još 10-15 godina – upozorava Ladeja Godina Košir.

Zasluge za poziciju Slovenije kao lidera u regionu u oblasti cirkularne ekonomije naša sagovornica pripisuje ranom početku bavljenja ovom temom. Evropska unija je 2015. godine predstavila prvi Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju za koji je, podseća direktorka Circular Change, veoma zaslužan slovenački bivši komesar Janez Potočnik. U to vreme pripremane su važne strategije, i to prvi put tako da je šira javnost bila uključena.

– Tada sam dobila nadimak "cirkularna ekonomija na dve noge" jer sam stvarno trčala svuda i govorila da je cirkularna ekonomija horizontalna tema. Dobili smo Strategiju pametne specijalizacije, kao i inovacijski klaster za cirkularnu ekonomiju. Zatim je došlo do inicijative za pravljenje Mape puta za cirkularnu ekonomiju. Pratili smo dobre prakse u drugim zemljama, videli smo kako je radila Holandija koja je proglasila cirkularnu ekonomiju kao jedan od svojih prioriteta. Circular Change je bio vodeći partner u procesu pravljenja Mape puta koju smatram tačkom preokreta, jer je pokazala da cirkularna ekonomija u Sloveniji ima potencijal za razvoj – ističe Ladeja Godina Košir.

Problema je, ne krije, i dalje mnogo – počev od otpada od hrane za koji još nema pravog rešenja, preko nepostojanja stimulativne politike poput nižih poreza za one koji popravljaju proizvode i vraćaju ih u upotrebu, do toga šta se deklariše kao otpad. Novi planovi u Sloveniji se odnose najpre na infrastrukturu i energetiku što, kako kaže naša sagovornica, jeste važno, ali i dalje nema sistemskog pristupa koji je neophodan da bismo shvatili kako su sva područja povezana.

– U cirkularnoj ekonomiji je ključna promena načina razmišljanja. Važan je ekodizajn jer treba raditi na prevenciji otpada. Ali treba da shvatimo da, bez obzira na različite interese, cirkularna ekonomija svakom nešto dobro donosi – kaže izvršna direktorka Circular Change.

Koristi cirkularne ekonomije u Sloveniji su prve shvatile velike kompanije koje su izvozno orijentisane. Mnogo je primera u automobilskoj industriji i industriji čelika, zatim u mikro preduzećima u sektoru kreativnih industrija, a više je inicijativa na nivou gradova nego države, navodi naša sagovornica.

– Izvozno orijentisane kompanije su prve shvatile da cirkularna ekonomija nije nešto što treba da prihvate da bi zaštitile planetu, već moraju da usvoje ako žele da zadrže kompetitivnu prednost i budu konkurentne na međunarodnom tržištu. Naravno, velike kompanije imaju luksuz da odluče da investiraju u promenu poslovanja, iako ne dobijaju subvencije i olakšice, ali znaju da im to donosi dugoročnu dobit – ističe Ladeja Godina Košir.

Ipak, svaka firma, bilo da se bavi proizvodima ili uslugama, može da nađe polaznu tačku za implementaciju nekih od principa cirkularne ekonomije koji će doneti uštedu resursa, osoba, materijala ili energije.

– Potrebno je naći partnere na koje možda nismo ni pomislili. Vlasnici restorana, na primer, ne dobijaju olakšice za rešavanje otpada od hrane, ali mogu da se okrenu nekom udruženju i da njih zamole da distribuiraju višak hrane. Čak i oni koji su sumnjičavi, uvek nađu neku tačku od koje mogu da krenu – kaže direktorka Circular Change.

Sumnju nisu imali vlasnici prodavnice Rifuzl, prve radnje sa nula otpada u Sloveniji. Već dve godine stanovnici Ljubljane imaju priliku da u prodavnicu odlaze sa svojim staklenim teglama u koje im radnici pakuju namirnice od lokalnih proizvođača.

Sve je počelo kada su Manca i Primož letovali u Grčkoj i jednog dana čekali zalazak sunca na prelepoj i udaljenoj plaži. Umesto romantike, dobili su plastiku koja se nalazila u pesku svuda oko njih. Tada su odlučili da po povratku u Ljubljanu otvore supermarket u kom ništa neće biti pakovano u plastici. Napustili su siguran posao i avantura bez plastičnog otpada je mogla da počne. Uprkos teškoćama, nisu se pokajali, otkriva za portal Centra za promociju cirkularne ekonomije Primož Cigler.

– Napuštanje posla i otvaranje Rifuzla je definitivno bila dobra ideja u smislu našeg osećaja da činimo nešto što ima pozitivan uticaj na svet. Ali, bio je to težak poslovni izazov. Da nisam imao iskustva sa preduzetništvom i da nisam znao sam da uradim mnogo stvari, uspeh ovog posla bio bi upitan. Biznisi kao Rifuzl mogu da budu profitabilni, ali zahtevaju mnogo rada, dobru organizaciju i efikasnost. Ovo je zapravo prodavnica namirnica, a to nije laka industrija u poređenju sa web razvojem, gde sam radio pre – priča Primož Cigler.

U Rifuzlu se može nabaviti sve – od brašna i ulja, preko mlečnih proizvoda i pića, do kozmetike. Cigler nam otkriva da su pet meseci pre otvaranja radnje počeli da grade prisustvo na društvenim mrežama. Takođe, godinama je na Fejsbuku bila aktivna grupa Dom bez otpadaka (Dom brez odpadkov) u kojoj su ljudi delili savete o životu bez otpada i koja je pokazala da postoji tržište za prodavnicu kao što je Rifuzl. Ali, postoje i problemi.

– Rifuzl je najizazovniji projekat na kom smo radili. Sve vreme smo na ivici profita, ali mi i ne želimo profit, već da ostvarimo uticaj u ovoj oblasti i učinimo ovakav način kupovine još udobnijim i pristupačnim za široki krug ljudi. Najveći izazov u ovom trenutku je pronalazak novih dobavljača koji su spremni da promene tradicionalne načine pakovanja proizvoda. Takođe, upitna je pouzdanost farmera i malih proizvođača koji se uvek žale, ali kad im ponudiš da budeš njihov pouzdan partner, ispostavi se da ne možeš da se osloniš na njih – naglašava Cigler.

Naš sagovornik živi u Ljubljani, prvoj evropskoj prestonici koja je proglasila obavezu da dostigne cilj nula otpada. Ali ta činjenica ga ne impresionira. Sve je to, kaže, uglavnom prevara i propaganda da političari dobiju neke poene.

– Možda ta propaganda pomaže da neki ljudi u Sloveniji prihvate ekološka uverenja i da mi onda imamo više mušterija nego što bismo imali. Ali to je samo pretpostavka. Količina otpada koju godišnje stvori svaki stanovnik Ljubljane i Slovenije raste. Nema poreskih ili drugih olakšica za tržište kao celinu da bude održivije – jasan je Cigler.

Ni oni nisu izuzetak, ali ne žale se zbog toga.

– Nismo dobili nikakvu pomoć od vlade. Malo smo tražili i bili obeshrabreni onim što smo našli. Ali, nisam osoba koja će čekati pomoć vlade, sam ću shvatiti šta treba da radim i to raditi pod svojim uslovima. Nema besplatnog ručka – zaključuje vlasnik prve prodavnice bez plastičnog otpada u Sloveniji.

Šta kaže država – važno je da se sva ministarstva uključe

Može, dakle, i bez pomoći države, ali je svakako uz nju mnogo lakše. Šta je do sada uradila Vlada Republike Slovenije? Šta tek treba da uradi? Kako su stimulisali privredu da usvoji koncepte cirkularne ekonomije?

Vlada Slovenije je u decembru 2017. godine usvojila Strategiju slovenačkog razvoja 2030 koja definiše 12 ciljeva, među kojima je i tranzicija na nisko ugljeničnu i cirkularnu ekonomiju. Da bi se to ostvarilo, vlada u saradnji sa Evropskom komisijom i Evropskim institutom za inovacije i tehnologije, Climate KIC i Raw materials KIC priprema zajednički strateški akcioni plan o dekarbonizaciji Slovenije.

Kako za naš portal kažu u slovenačkom Ministarstvu za ekonomski razvoj i tehnologiju, cirkularna ekonomija je horizontalno pitanje i zahteva uključenje svih ministarstava. Zato je osnovana međuvladina grupa koju trenutno predvodi Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja. Kad je reč o stimulativnim merama, one postoje, kažu u Ministarstvu, u formi olakšica za projekte istraživanja, razvoja i inovacija u oblastima koje su identifikovane u Slovenačkoj strategiji pametne specijalizacije.

– Strategija definiše 3 stuba: digitalni, cirkularni i Industriju 4.0. U okviru ovih stubova identifikovano je 9 oblasti primene. Jedna od prioritetnih oblasti je Mreža za tranziciju na cirkularnu ekonomiju. Trenutno, implementiramo oko 400 istraživačkih i inovacionih projekata koji su izabrani kroz javne pozive u periodu 2016-2020. Njihova ukupna vrednost je više od 200 miliona evra. Takođe, primenjujemo mere koje ohrabruju digitalizaciju i nove održive poslovne modele koji značajno doprinose tranziciji na cirkularnu ekonomiju – kažu u Ministarstvu.

Od 2018. godine u Sloveniji je obavezan sistem zelenih javnih nabavki. Usklađivanje sa aspektima zaštite životne sredine u procedurama javne nabavke obavezno je za električnu energiju, hranu, tekstilne proizvode, kancelarijski papir, televizore, frižidere, nameštaj, zidne panele, sanitarne čvorove, grejače za vodu, kao i za izgradnju zgrada, puteva, osvetljenje, gume, saobraćajne znakove.

U Ministarstvu za naš portal kažu da će cirkularna ekonomije doneti mnogo koristi građanima, ali i da je od ključne važnosti promovisanje odgovorne potrošnje i povećanje svesti potrošača.

– Naši građani su ponosni na zeleni imidž Slovenije, zato ima dosta uspešnih inicijativa koje se tiču kupovine održive i lokalno proizvedene hrane, kao i drugih proizvoda. Zeleno i cirkularno takođe znači bolji kvalitet vazduha, pozitivni uticaj na biodiverzitet, manje otpada – kažu naši sagovornici.

A gde ide sav taj otpad? Pre 15 godina, on je odlazio na deponije. Danas, zahvaljujući Regionalnom centru za upravljanje otpadom u Ljubljani (RCERO Ljubljana) šest puta je smanjena količina otpada koji završava na deponijama. Mada je u cirkularnoj ekonomiji važnije raditi na prevenciji stvaranja otpada, ovaj centar je postao primer dobre prakse kako upravljati otpadom kad se on već stvori.

Na nešto više od kilometar od centra Ljubljane, nalazi se najmodernija fabrika za upravljanje otpadom u Sloveniji i jedna od najvećih u Evropi. U njoj se procesuira trećina slovenačkog otpada. U projekat koji je počeo sa radom 2016. godine, a vodi ga javno preduzeće Voka Snaga, investirano je, prema zvaničnoj brošuri, 155 miliona evra.

Tamara Vidic Perko iz kompanije Voka Snaga kaže za portal Centra za promociju cirkularne ekonomije da je reč o najvećem projektu upravljanja otpadom, i po budžetu i po veličini. Zahvaljujući inovativnim tehnologijama, ovde se procesuira otpad 837.000 građana iz 57 opština iz centralne Slovenije. Dve vrste otpada se prerađuju – mešoviti komunalni otpad i posebno prikupljen biološki otpad.

– RCERO Ljubljana je najpre ekološki projekat. Primarni cilj projekta je izbegavanje odlaganja otpada na deponije i izvlačenje što je više moguće reciklabilnih i ponovo upotrebljivih materijala iz mešovitog otpada, kao i dobijanje biogasa za proizvodnju toplote i električne energije iz frakcija organskog otpada – kaže Tamara Vidic Perko.

Kada otpad stigne u fabriku, odlazi u jednu od dve zgrade – narandžasta procesuira organski otpad, a zelena mešoviti otpad. Separatori sortiraju različite tipove plastike, papira i drugih upotrebljivih materijala, poput aluminijuma i drugih metala koji se prikupljaju magnetom. Sve što može se reciklira, dok se nereciklabilni delovi koriste kao gorivo. Proces je automatizovan i njime se upravlja iz kontrolne sobe sa 74 ekrana.

Postrojenja mogu da prerade 170.000 tona otpada godišnje – 150.000 tona mešovitog komunalnog otpada godišnje i 21.000 tona biološkog otpada. Od toga se godišnje proizvede 2.800 tona komposta, 6.000 tona sortiranih sekundarnih sirovina, 70.000 tona čvrstog goriva od otpada različite kalorijske vrednosti, 40.000 tona digestata (visoko kvalitetnog đubriva), 13.400 MWh električne energije i 15.000 MWh toplotne energije od biogasa.

Koristi za građane su višestruke, objašnjava naša sagovornica jer je dobijeno dugoročno rešenje za upravljanje otpadom za jednu trećinu Slovenije. Stvoren je, kako kaže, najbolji i najsavremeniji sistem upravljanja otpadom koji koristi održivu i najnapredniju tehnologiju na evropskom nivou.

– Nakon tretmana, manje od 5% otpada završava na deponijama. Biološki otpad se procesuira u prvoklasni kompost pogodan za baštovanstvo i zelene gradske površine. Od biogasa proizvodimo zelenu električnu energiju čiji se deo koristi u samoj fabrici, a iz otpada izvlačimo reciklabilne materijale. Dobili smo do 90 zelenih poslova i primer smo dobre prakse o saradnji opština i regija – kaže Tamara Vidic Perko.

Ključ uspeha projekta, prema mišljenju naše sagovornice, leži u političkoj podršci, dobrom upravljanju, održivoj tehnologiji, svesti o značaju projekta za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji i komunikaciji sa građanima.

– Sve vreme smo komunicirali sa građanima, jer je jedan od ciljeva projekta bila dobra reputacija projekta i pozitivno javno mnjenje. Dva puta godišnje organizovali smo otvorene dane za posete građana fabrici jer smo želeli da im približimo projekat i koristi koje od njega imaju. Zapravo smo pokazali kako izgleda cirkularna ekonomija u praksi – zaključuje Tamara Vidic Perko.