Bračni par iz Beograda pravi nakit od starinskog escajga

Većini ljudi escajg služi za jelo, a dotrajale kašike i viljuške, zna se, idu u kantu za smeće ili leže zaboravljene u nekoj fioci. Ali, Milica Radan Jovanović ne razmišlja kao većina ljudi. Ona od starog escajga pravi prstenje, minđuše, broševe, ogrlice, priveske za koje nikada ne biste mogli da pretpostavite šta su nekad bili. Mnogo mašte, upornosti i nezabilazni brusilica, tocilo i bušilica – glavni su sastojci pomoću kojih nastaju rukotvorine brenda Šik ili frik.

Sa izradom nakita iz hobija, Milica je počela još pre 12 godina. Prvo je sa sestrom pravila nakit od rajsferšlusa, zatim od polimerne gline, pa su prešle na perle i biding tehniku. Sestra je, nažalost, odustala zbog životnih obaveza, a Milici je ostala želja da pravi nakit od materijala koji će biti dugotrajan, koji neće rđati i koji će trajati ceo život.

A onda je pre četiri godine, tražeći tutorijale na internetu, videla prsten od starinskog escajga, otkriva Milica u razgovoru za Centar za promociju cirkularne ekonomije.

– Suprug, koji mi od početka pomaže u radu na društvenim mrežama, mi je predložio da pokušamo i mi da ih pravimo. Priznajem da sam u početku bila skeptična, iako volimo da eksperimentišemo i probamo nove stvari, ali rešili smo da napravimo par komada. Ubrzo sam shvatila da je takav nakit savršen, jer ne izaziva alergiju, nema korozije, lak je za održavanje, može se prati Cifom, pa i u mašini za sudove, dugotrajan je i nastaje procesom apciklaže, prenamenom starih predmeta koji su izgubili svoju funkciju u nove, kvalitetne predmete – priča Milica.

Pozitivne prve reakcije su ih motivisale da nastave sa radom iako je, ne krije Milica, kao i svaki drugi, i ovaj početak bio prilično težak. Da bi nastali neobični komadi nakita, prvo je potrebno pronaći zanimljiv escajg za šta je neretko potreban ozbiljan trud, otkriva naša sagovornica. Escajg najčešće nabavljaju na buvljim pijacama i onlajn oglasnicima poput Kupujem prodajem i Limunda. U poslednje vreme sve više ljudi im poklanja svoj stari escajg, od kog im oni zauzvrat prave nakit.

– Drugi deo rada je preoblikovanje, a između pronalaženja i preoblikovanja su: pranje, otkuvavanje i dezinfekcija escajga. Zatim sledi osmišljavanje šta bismo pravili od pribavljenog materijala, pa tek onda na red dolazi radionica. Tamo je najčešće sledeći redosled: merenje i iscrtavanje, sečenje, bušenje, savijanje i poliranje. Često je potrebno i grejati određene komade kako bismo mogli da ih savijamo. Standardni alati su nam: ugaona brusilica, stubna bušilica, čeona brusilica, tocilo, stega sa šablonima, dodaci za poliranje – priča Milica.

Naša sagovornica otkriva da najviše koriste escajg od nerđajućeg čelika koji je najteži za rad, zatim od posrebrenja i srebra koji su dosta mekši metali, pa samim tim i lakši za obradu. A među kupcima ima i mlađih i starijih.

– Svakako ima više žena nego muškaraca, a zajednička karakteristika im je autentičnost. To su uglavnom ljudi koji vole i cene ručni rad, podržavaju reciklažu i apciklažu i čini mi se da mahom vole glasnu rok muziku – kroz smeh kaže Milica.

Jovanovići ne planiraju da se zaustave na nakitu. Žele da prave još predmeta od escajga, ali za to im je potrebna dodatna obuka. A već su se oprobali u drugom materijalu – pravili su rukotvorine od polovne elektronike.

– Prvi zajednički komadi koje smo pravili suprug i ja bili su od epoksidnih smola i polovnih računarskih komponenti, delova starih satova, takozvani "steam punk i elektro punk". Nažalost, proces rada sa smolama je poprilično "nečist" – tu su prašina, otrovna isparenja… a u tom trenutku nismo imali radionicu, već smo sve radili u stanu. Za sada smo prestali, ali jedva čekamo da nastavimo. Na našim društvenim mrežama, u starijim objavama i dalje možete videti te naše rukotvorine od polovne elektronike – priča Milica.

Svima koji žele da se bave apciklažom, poručuju da budu uporni, istrajni, da eksperimentišu što više i da budu slobodni u svom umetničkom izražavanju.

– Značaj apciklaže je višestruk. Osim ekološkog aspekta, odnosno činjenice da doprinosi smanjenju količine otpada u domaćinstvu, apciklažom možemo probuditi svoju kreativnost. Da citiram Maju Anđelo: "Ne možete potrošiti kreativnost, što je više koristite, više je imate". Za sve je potrebno vreme, a upornost se na kraju uvek isplati – poručuje Milica.

Za kraj, naša sagovornica poručuje da bi ljudi morali da počnu da razmišljaju o materijalima koje nose i da se više informišu kako oni nastaju i koliko ti procesi zagađuju našu planetu.

– Čini mi se da je ovde kod nas, nažalost, prekasno za određen broj ljudi i da tu nema pomoći. Ali na mene su snažan utisak ostavila ova "pravila kupovine" kojih je vredno povremeno se podsetiti, a inače stoje na vratima vrtića u koji je išao naš sin:

Iskoristi ono što imaš.

Čuvaj ono što imaš.

Popravi stvari.

Pozajmi stvari.

Napravi sam.

Menjaj sa drugima.

Kupi polovno.