SAD reciklira plastiku manje nego ikad - U čemu je problem?

(Foto: Unsplash/Nick Fewings)

Razlog ne leži samo u lenjosti potrošača, jer čak i kada oni sortiraju otpad u odgovarajuće kante, više od 80% plastike odlazi na deponije, a 11% u spalionice.

- Razumljivo je da su potrošači zbunjeni. Oni stave plastično pakovanje u odgovarajuću kantu, a opet, više od 90% plastike se ne reciklira - kaže Džudit Enk, iz organizacije Beyond Plastics.

Upotreba plastike raste iz godine u godinu. Prema podacima EPA, prosečan Amerikanac koristi više od 90 kilograma plastike godišnje. To je ukupni rast od 263% u odnosu na 1980. godinu kada je prosečna osoba koristila 27 kilograma plastike. Neki od ovih proizvoda se zaista mogu reciklirati, poput PET flaša, ali druge je veoma teško reciklirati bez obzira na to koliko su dobri sortirani.

Osnivačica LastBeach Cleanup Džen Del kaže da SAD nema mogućnosti da preradi plastični otpad. Podseća da je SAD ranije rešenje tražio u izvozu plastičnog otpada, ali se to promenilo nakon što je Kina zabranila tu praksu još 2017. godine.

- Nismo pripremljeni da preradimo toliku količinu plastičnog otpada. Nemamo fabrike, a budući da je ovaj proces veoma intenzivan u pogledu potrošnje vode, nećemo ni graditi nova postrojenja za reciklažu plastike u SAD - upozorava Delova.

Prema Enkovoj, nema jednostavnog rešenja za plastični otpad. Kako kaže, neophodno je uvesti zabranu jednokratne plastike i usvojiti politike koje će tražiti odgovornost velikih proizvođača plastike. Neke promene se i događaju, primera radi Mejn je 2021. godine doneo zakon koji obavezuje kompanije da recikliraju svoj otpad umesto da tu obavezu svale na potrošače.

- Potrebni su nam novi zakoni koji će smanjiti količinu plastičnog pakovanja, jer kompanije neće same da smanje otpad, a potrošači nemaju mnogo izbora - zaključuje Enkova.

M. D.