Vrščani za godinu dana na reciklažu poslali 400 tona otpada

Komunalci na gradskoj deponiji svakodnevno sami sortiraju smeće i šalju ga na dalju obradu, a samo lane su, u saradnji sa Sekopakom, sakupili i na recikla­žu poslali više od 400 tona plastičnih flaša, staklenih boca, limenki, kartona.

Očekuje se da će ove godine ta statisti­ka biti još bolja, jer su proletos širom gradske zone postavili 70 posuda za prikupljanje stakla i već sada su ispunili za­crtanu kvotu od 150 tona pomenute ambalaže.

- Zahvaljujući sortiranju otpada namenjenog reci­klaži, za samo tri godine, prosečnu količinu smeća koje završi na našoj depo­niji smanjili smo sa 28 na 22 tone dnevno. Istovreme­no, i visina smetlišta je, umesto da ide nagore, sada čak manja za oko metar, a iskorenili smo i samoza­paljivanje, koje se ranije često dešavalo - objašnja­va Velizar Vemić, rukovo­dilac sektora Održavanje javnih površina u JKP 2. oktobar.

Štaviše, Vrščani su prošle godine, među pr­vima u Srbiji, u Stakle­niku i Magistarskom na­selju, pokrenuli projekat primarne selekcije kuć­nog otpada, kojim je tre­nutno obuhvaćeno oko 600, od ukupno 16.000 gradskih domaćinstava.

- Plan je da akciju sva­ke godine proširujemo za oko 300 novih korisnika. Vrščani već stiču nove navike i sami sortiraju smeće, a mi ih motiviše­mo tako što svakoj mesnoj zajednici uplaćujemo novac koji zaradimo od prodaje PET ambalaže sa njihove teritorije - kaže Vemić i ističe da orga­nizuju i humanitarne ak­cije prikupljanja stare, ali garderobe koja još može da se nosi, da teško razgradivi i lako zapa­ljivi tekstil ne bi zavr­šio na deponiji.

Ostatke hrane koriste za proizvodnju komposta kojim održavaju gradske cvetne leje, dok građevin­ski otpad drobe i njime posipaju atarske puteve.

- Tako smo uspeli da vek trajanja ovdašnje de­ponije, koja se prostire na 23 hektara, od kojih se trenutno koristi tek nešto više od trećine, bude produžen. Isto tako, do 2020, kada se gledalo sa Vršačkih planina, ona je izgledala kao velika bela mrlja usred zelenih oranica, sa plastičnim kesama koje su letele svud naokolo, a danas se ne razaznaje da je reč o sme­tlištu, jer je dobar deo površine obrastao zele­nilom - zaključuje Veli­zar Vemić.

Iako je, još pre de­vet godina, JKP 2. oktobar na deponiji sagradio objekat za sortirno-reciklažni centar, on još ne radi jer nedostaju mašine. Nedavno su dobili mini-liniju za obradu sakupljenog otpada, ali će šest metara dugačka pokretna traka i oprema za bušenje plastič­nih flaša radi boljeg baliranja, ipak, biti smešteni u nekoj manjoj prostoriji.

Očekuju i jednu presu za papir, s obzirom na to da je i lokalna privreda pokazala veliku odgovornost, te kompletan otpad ove vrste donosi na reciklažu.