Muzička škola Stanković Beograd

Muzička škola Stanković u Beogradu, osnovana je 1911 godine, pod pokroviteljstvom kralja Petra I. Jedna je od najstarijih obrazovnih institucija u Beogradu. Pri osnivanju je radila u okviru Pevačkog društva Stanković. Ime je dobila po srpskom kompozitoru, horovođi i pijanisti, Korneliju Stankoviću, koji je prvi uveo osnovne harmonske zapise srpskih izvornih i duhovnih kompozicija.

Kroz ovu školu prošli su mnogi, danas priznati muzički umetnici, a u školi su predavali vrsni pedagozi i muzički eksperti poput Meri Žeželj, bračnog para Binički, Branka Cvejića, Vojislave Vuković-Terzić, Aleksandra Živanovića,Aleksandra Pandurovića i ostalih poznatih muzičkih pedagoga.

Ova škola se uvek izdvajala po kvalitetu učenika i profesorskog kadra, o čemu svedoče brojne nagrade i priznanja.

Prvi direktor škole bio je Stanislav Binički. Tada, u školi su se predavali klavir, solo-pevanje, violina, solfeđo i teorija muzike.

Hinko Maržinac postaje direktor 1921 godine, koji uvodi nove predmete, a Petar Krstić, kao direktor od 1923 godine, osniva nastavnički odsek.

Velike promene nastaju 1925 godine, kada novi direktor Petar Stojanović osniva opersko-dramski odsek, kamernu klasu, horsku školu, učenički orkestar i večernje kurseve za odrasle.

Emil Hajek, novi direktor od 1929, podiže školu na konzervatorijumski nivo. U desetogodišnjem periodu od 1937 do 1947, Milenko Živković menja i proširuje nastavni plan, i osniva se odsek škole u Zemunu, koji je danas Muzička škola „Kosta Manojlović“ Posle Drugog svetskog rata, od 1947, škola je državna ustanova, i dobija rang srednje muzičke škole.