Kako domaće trešnje mogu pomoći u borbi protiv posledica klimatskih promena?

Plodovi trešnje i višnje su veoma cenjeni zbog ukusa i atraktivnosti, nutritivne vrednosti i blagotvornog dejstva na zdravlјe - odličan su izvor bioaktivnih jedinjenja i drugih supstanci visoke antioksidativne moći, zatim melatonina i serotonina, a to se posebno odnosi na autohtone sorte.

Ali pre svega, sorte trešnje i višnje su veoma dobre model-biljke za ovu vrstu istraživanja imajući u vidu da su, generalno, bolje prilagođene uslovima nešto hladnije klime.

U Srbiji, među autohtone sorte ubrajaju se sporadično uzgajana bujna stabla turskog porekla, slatkih i mekanih plodova (aršlame), zatim sorte tamnocrvene pokožice i ranog zrenja (Majska trešnja, Đurđevka, Canetova), ali i poznih sorti izvanredne krupnoće i kvaliteta koje se gaje i u Makedoniji, Bugarskoj, Grčkoj (Ohridska crna, Dolga šiška).

Kada je u pitanju višnja, dominira sitnoploda Oblačinska, rasprostranjena naročito u istočnim i jugoistočnim delovima Srbije. U Vojvodini, lokalne sorte Feketićka, Petrovaradinka i Cigančica čine značajan deo tradicionalne proizvodnje i prerade.

Ove sorte nisu nastale slučajno. One su rezultat selekcije prirode i generacija voćara koji su kalemili i na druge načine umnožavali, i prenosili na druge lokalitete one sorte koje su imale krupnije i kvalitetnije plodove. Ali nije samo ni do kvaliteta ploda: među autohtonim sortama nalaze se i one potencijalno dobro prilagođene na lokalne klimatske uslove, pa i na uslove povišenih temperatura.

U okviru projekta CherrySeRB, od ogromnoj broja sorti prisutnih u Srbiji, a na osnovu ranijih istraživanja, izdvojeno je osam najperspektivnijih za dalji rad. U pitanju su sorte koje već imaju kvalitetne plodove, zdrave listove, ali najvažnije – zadovoljavajuću rodnost čak i u ekstremnim uslovima, što je prvi i osnovni znak dobre prilagođenosti na promenljive vremenske uslove.

Drugim rečima, autohtone sorte voćaka, kao što su one u Srbiji, mogu kriti rešenja za mnoge probleme koje je industrijalizacija poljoprivrede izazvala. U autohtonim sortama nalazi se genetički materijal za buduće programe oplemenjivanja – a taj materijal je neophodno identifikovati, izdvojiti, analizirati, pa i pripremiti za dalju upotrebu. Na taj način se čak i od trešanja i višanja iz srpskih sela mogu dobiti ne samo bolji proizvodi, već i dokaz koncepta primenjiv na druge vrste voćaka koje ugrožavaju klimatske promene, a koje su od ekonomskog značaja za Srbiju, Evropu i svet.