Dva puta do "Miloša", galsko-kineski metro i švajcarski Soko - Retrospektiva 2022, investicije u oblasti SAOBRAĆAJA u Srbiji

Bolje put na zemlji nego metro na grani – bila je logika naših čitalaca kada su najvećem ultra-giga projektu svih vremena, kopanju kineskom krticom i novcem tunela za francuske vozove bez mašinovođe, pretpostavili gradnju jednog običnog prilaznog puta kroz sremačko blato. Jer čudo je to da se u Beogradu kakav saobraćajni infrastrukturni objekat zapravo i gradi, a da nije baš Bulevar patrijarha Pavla, na čijem asfaltiranju će, reklo bi se, raditi i inženjeri što su upisali Građevinski fakultet onomad za predvuhanskog ciklusa, pošto su se radnici već uveliko vrzmali dolinom Topčiderke i, zapravo, još tada gradili velikomučeni bulevar. Verovatno usled te sitnice, da grad zagušen u čepovima decenijama čeka nekoliko smislenih projekata koji mogu da mu olakšaju pakao, naročitu pažnju je privukla direktna veza sa autoputem "Miloš Veliki", koja uz to predstavlja i novi izlaz iz grada, ka zapadu.

"Ostatak" Srbije je, glede razvoja saobraćajnica, ionako u Zlatnom dobu.

Pa, dakle, da pobrojimo šta je među asfaltnim, železnim i vazdušnim džadama pobralo oskare popularnosti prošle godine-u-kojoj-nismo-pretežno-mislili-o-respiratornoj-infekciji.

1. Novi Beograd - Surčin

Potkraj 2022. saopšteno nam je, šturo, da će do kraja marta Novi Beograd novom gradskom magistralom u šest traka bez zaustavne, biti povezan sa Autoputem "Miloš Veliki" kod Surčina.

Među nama, imovinski sporovi sa svim vlasnicima koje treba raseliti zarad spojke još nisu završeni, a, kada je rok zacrtan oko martovskih ida, uveliko nam je zazvučalo da će to biti o grčkim kalendama, budući da je, koliko na desetak dana pred martovske ide, zakazano sudsko ročište za jednu od parcela čija vlasnica se opire državnoj sili eksproprijacije. Pa sad, ako će za svega dve-tri sedmice prvo presuditi, a onda sve porušiti i raščistiti, pa zatim i napraviti što treba... Ali - biće, i to je najvažnije, a izjave su odavno u zoni postistine, pa je nama ovde čudno da je taj tekst, zapravo, bio najčitaniji... Postojala je mogućnost da se, eventualno, novi put za početak poveže sa uličnom mrežom Novog Beograda preko (uzane) Vinogradske ulice, ali to nije učinjeno, pa sad imamo najveću slepu ulicu na čekanju, još od glinenoga autoputa Ub-Lajkovac, koji se onomad od čekanja i ubuđao.

Druga veza, sa Ulicom Jurija Gagarina, tek je u fazi projektovanja.

2. Čekajući metroa

U tunelu usred mraka... kineska petokraka treba da prokrči put kompozicijama kojima će upravljati pariski GSP i u čijem pročelju će umesto vozača sediti putnici i gledati daleko, u mrak, do svetala sledeće metro stanice. A na stanicama neće moći ni sa perona da se padne na šine, jer će koloseke od neopreznih i od samoubica štititi sigurnosne (e-)kapije. Prva linija, izgleda, ipak neće na Prokop, iako se za to založio predsednik lično, nego koju stotinu metara mimo njega.

Najavljuje se, superoptimistično, i dalje, iako je izvan tunela neko vreme Treći svetski rat, da će Beograd koliko 2030. imati već dve linije metroa, skoro sve podzemno. Čekamo ugovore sa (kineskim) izvođačima, profesionalno radoznali koliki broj nula bi sveukupno mogao biti na njima.

3. Šumadijsko-gružanski koridor(i)

Šumadijski koridor je, zvanično, projekat od posebnog značaja za Srbiju, što je i pošteno, jer nema mnogo zemalja tako centralni deo zemlje, a da je tako izolovan od savremenih saobraćajnica. Ukupne dužine 136 kilometara, šumadijska glavna džada razgranala se po planerskim mapama kao staro hrastovo drvo-zapis, da obuhvati deonice Orašac–Topola–Rača–Markovac, zatim Mali Požarevac–Sopot–Mladenovac–Orašac–Aranđelovac i Županjac–Lazarevac–Orašac. Sa njim je, kao šljiva sa toplom šumadijskom zemljom, svezan u jedno Gružanski koridor, odnosno brza saobraćajnica Kragujevac-Mrčajevci, što treba da se uliva u, po trbuhu Srbije preprečen, Moravski koridor. Narod ćuti – a to je ono što Miloš nije voleo, pa to ostade karađorđevski kraj – i nešto se misli, neće li, kojekude, inflacija i kriza da se ispreče i ovom pokušaju da se po Okrugu šumadijskom izvuku bulevari i ulice?

4. Beogradska obilaznica

I opet malo beogradskog kukanja, i to kukanja s pravom: Zagreb ovo ima duže od 40 godina - kao uostalom i svaka veća varoš, osim vazda naopakog Beča: autoput-obilaznicu. Nju ćemo, reče prvo ministar ondašnji, do marta. Pa kako je to sad rok novog ministra za onaj drum sa naše pozicije broj 1, ovaj je pomeren za koji mesec. A nadzor je, pisasmo nedavno, dobio ugovor do Nove godine... olimpijske. Za ovu godinu, odrađen je posao od petlje Orlovača do tunela Straževica.

Verovatno ste čuli, sa službene predikaonice - repetira se ta značajna tvrdnja uz vremensku pravilnost, kao crveno slovo - da će, po završetku ovih radova, sadašnji autoput "postati gradski bulevar". Ako se ko zapitao šta to konkretno još i znači, odgovor je, u poverenju, da ne znači ništa.

Visoko je od čitalaca vrednovano i obećanje da će biti izgrađena brza saobraćajnica Obrenovac-Ostružnica, desnom obalom Save. To je potrebno stoga što je autoput za Obrenovac izgrađen – levom obalom Save, pa je ljudima nekad mnogo da kruže toliko, makar i sa 130 na tempomatu. U stvari su Desnom obalom, jako davno, i počeli da grade novi drum, ali su naišli na klizište – kažu, jedno od najvećih u Evropi.

Pre više od pola veka desnoj obali su ukinuli i voz ćiru; sada je plan da se voz vrati u Obrenovac – levom obalom.

Pola tuceta predmeta vašeg zanimanja zatvara autoput (možda ipak bude samo brza saobraćajnica?) po imenu Vožd Karađorđe. To je, u stvari severna poprečna osa iz one priče sa pozicije broj 3, ali sa probojem prema Boru i Istočnoj Srbiji, dosad pošteđenoj i brzih pruga i drumova, što ovom projektu, bolje reći ideji, daje poseban značaj.

Razočaravajuće, sedmo mesto, ugrabio je brzi voz Soko, koji juri 200 kilometara na sat po novoj pruzi od Beograda do Novog Sada i kojim smo se i mi provozali i povoljno ga ocenili. Postoji sujeverje da narod srpski beži od voza kao od nečastivog i da preferira asfalt, možda i makadam, ako ne i taljige. U stvarnosti, otvaranjem već i tako kratke pruge, broj putnika na železnici u Srbiji je dupliran; i švajcarski Soko i njegov nešto sporiji zemljak koji ne prelazi 160 km na sat, umeju da budu puni kao beogradski autobus. Sa novosadske stanice do Novog Beograda, gde je poslovni centar prestonice, sada se Sokolom stiže za 33 minuta, ali ko će reći Novosađanima da su time defakto postali Beograđani...

Jedan od projekata koji samo što nisu... a nikako... jeste i autoput Beograd–Zrenjanin–Novi Sad. Poslednje što smo saznali, to je da će petlja Ečka biti bliže budućoj fabrici Linglong nego što je ranije planirano – to su tražili i lokalni privrednici. Tako će kamioni iz industrijske zone – očekuje se da ih bude oko 1.000 dnevno – kraće putovati prema Novom Sadu, odnosno ka Zapadnoj i Severnoj Evropi, gde im je tržište.

Početkom godine čuli smo i kako Grad Beograd insistira da i potpuno preuređenje čak i za borčanske standarde skromnog Zrenjaninskog puta uđe u projekat novog banatskog autoputa, čiji početak je doduše planiran u Ovči.

Konačno, na listi je jedno drumsko - otvaranje! I to kakvo: kratko, ali... efikasno. Teško da će koja druga trasa od tek 11 i po kilometara toliko skratiti putovanje ka jugozapadu zemlje i ka Crnoj Gori, kao što je autoputska obilaznica oko Čačka, deonica Preljina–Pakovraće. Nema više starog, uzanog puta sa još užim raskrsnicama i neSmart semaforima, koji se pompezno obilaznicom zvao (i zove se još), a ko poznaje Čačak, mogao je brže ka Požegi kroz centar.

10. Nova Luka Beograd

Ovog leta presuđeno je da će se nova beogradska luka graditi u Krnjači, nizvodno od postojećeg dunavskog pristaništa – koje treba da postane novo naselje na vodi – ali i od Pančevačkog mosta, koji nije najbolji prijatelj plovidbe. To znači da će se odavde udobnije ploviti ka Crnom moru nego ka Rajni i Majni. Za lokaciju nove prestoničke luke, ranije je bila u konkurenciji i lokacija 10 kilometara uzvodno od Pupinovog mosta, takođe na banatskoj strani, a postojala je i opcija da se, jednostavno, pančevačka luka proglasi za – beogradsku (što ona zapravo već i jeste).