Napuštene naftne bušotine novi izvor litijuma

Veliki broj startap kompanija razvija ideje za izvlačenje litijuma iz slane vode iz napuštenih naftnih bušotina. Tehnologija je u ranoj fazi. Ovakav metod je značajno održiviji i manje štetan nego rudarenje, piše Jelisaveta Perišić za Balkan Green Energy News.

Mnoge napuštene naftne bušotine su zacementirane, a nad nekima se uzgaja pšenica, ali one i dalje imaju šta da ponude. Ispod tog ogromnog prostranstva su velike količine slane vode s tragovima litijuma. Rudarske kompanije se nadaju da će uspeti da razviju tehnologiju za izvlačenje tog izuzetno traženog alkalnog metala.

Zagovornici tvrde da je neophodan za energetsku tranziciju i dekarbonizaciju, ali aktuelne tehnologije proizvodnje litijuma uopšte nisu održive. Trenutno dobija na dva načina. U slanim pustinjama Južne Amerike, podzemne vode se ispumpavaju na površinu i skladište u velikim bazenima, u kojima poslije isparavanja ostaje so koja sadrži litijum. Ovim procesom se troše velike količine slatke vode, pri čemu postoji opasnost od zagađivanja vode za piće.

Drugi način dobijanja litijuma je kopanjem u površinskim kopovima. Ono nosi velik rizik za zagađivanje vazduha, vode i zemljišta zbog velikih količina jalovine i korišćenja hemikalija u preradi rude.

Kanadska kompanija E3 Lithium je 2018. godine zakupila dio naftnog polja Leduk radi testiranja tehnologije za izvlačenje litijuma. Otkriveno je četrdesetih godina prošlog veka u provinciji Alberta. Litijum tako decenijama čeka u vodi ispod bušotina. Međutim, nije jednostavno preraditi ga u oblik prihvatljiv za komercijalnu upotrebu.

Ovo nije jedina nova kompanija sa sličnom idejom. Prairie Lithium i Lithium Bank Resources su kupili prava na korišćenje obližnjih napuštenih naftnih polja i počeli da razvijaju sopstvenu tehnologiju ekstrakcije litijuma.

- Iako se bušotine više ne koriste za proizvodnju nafte, one pružaju Prairie Lithiumu mogućnost da pristupi postrojenjima za proizvodnju i odlaganje koja su potrebna za proizvodnju litijuma - saopštila je ta kompanija u septembru.

Ona je prošlog meseca dobila sredstva od kanadskog ministarstva prirodnih resursa, za razvoj tehnologije direktne ekstrakcije litijuma (DLE). Male modularne mašine poput filtera za kafu usisavaju vodu iz zemlje i odvajaju litijum. Na ovaj način se ekstrakcija odvija brže i uz manju potrošnju vode.

E3 je radio na razvijanju adsorbenta koji bi razdvajali slanu vodu od litijuma. Međutim, u zavisnosti od područja na kom se primenjuje, potrebno je razvijati različite vrste sredstava za adsorpciju.

Dva univerziteta u Alberti izdvojila su sredstva za unapređenje DLE tehnologije. Daniel Alessi, hemičar sa Univerziteta Alberta i suosnivač DLE startapa Recion Technologies, vjeruje da će uskoro doći do proboja.

Prednosti istraživanja na napuštenim naftnim poljima su brojne. Prije svega, pristupačna su, jer već postoje putevi i potrebna infrastruktura, kao i bušotine.

Industrija gasa je decenijama istraživala sedimente ispod ovog dijela Kanade i tako je dostupno obilje podataka.

Kris Dornbos, geolog i osnivač E3, rekao je za Bloomberg da je već na početku raspolagao većinom potrebnih informacija o nalazištima litijuma.

- Nismo morali da prolazimo kroz skupu i visokorizičnu fazu istraživanja… Mi smo već razumjeli šta je u izdanu i da li možemo da probušimo do njega jer je naftna industrija to već uradila - dodao je.

U Sjedinjenim Državama su u toku projekti za izvlačenje litijuma iz geotermalne vode. Slični pilot-projekti su pokrenuti u Njemačkoj kao i u Velikoj Britaniji i Italiji.