Kovačević: Crna Gora nije dobila finansijsku podršku za investicione planove od EK jer su zastarjeli

Prioritet treba dati projektima koji podstiču energetsku efikasnost (Foto: AKIRA_PHOTO/shutterstock.com)

Projekti koje je Vlada Crne Gore kandidovala za finansijsku podršku Evropske komisije (EK) preko platforme Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) uključili su brojne energetske, ekonomski, socijalno i ekološki neopravdane projekte, poput izgradnje gasnih infrastruktura i elektrana u Baru, Podgorici i Pljevljima ili Hidroelektrane (HE) Komarnica, kazala je za Dan koordinatorka za dekarbonizaciju sektora daljinskog grijanja na Zapadnom Balkanu (CEE Bankwatch Network) Nataša Kovačević, poručujući da su građani bili potpuno isključeni iz procesa njihovog odabira.

– Kao relevantni izvori uzimaju se upitne baze podataka resornih ministarstava i nacionalne strategije i planovi od kojih su neki ozbiljno zastareli i gotovo neupotrebljivi, poput Nacionalne strategije energetike – ukazala je Kovačević za Dan.

Ona je navela da, uprkos ogromnim energetskim gubicima koji iznose više od 13 odsto proizvedene energije, Crna Gora nije prijavila nijedan projekat u kategoriji "talas renoviranja" ili u sektoru grijanja koje je odgovorno gotovo za polovinu emisija štetnih gasova koje podstiču klimatske promjene.

Objašnjavajući kako države mogu konkurisati za sredstva iz investicionog paketa u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan, Kovačević je kazala da je EK zatražila od zemalja ZB da identifikuju prioritetne investicione projekte i uspostave institucionalni mehanizam, što je u Crnoj Gori zaokruženo formiranjem Nacionalne investicione komisije (NIC) 2015. godine, koju predstavlja premijer u skladu sa preporukama EU.

– Prema definisanoj metodologiji sektorske radne grupe iz resornih ministarstava koje su se sastojale od: transporta, energetike, životne sredine i društvenih aktivnosti (obrazovanje, zdravstvo, pravosuđe i rad i socijalna zaštita), zadužene su za identifikaciju i ocjenu najrelevantnijih nacionalnih infrastrukturnih projekata, te izradu Nacionalne jedinstvene liste prioritetnih projekata (NSPP) – objasnila je ona.

Ulaganja u fosilna goriva, primjena mjera energetske efikasnosti...

Da bi se uradili dovoljno detaljni projekti za WBIF, Kovačević ističe da je potrebno da se ozbiljnije uključe ministarstva kapitalnih investicija, ekologije i ostali resori Vlade i pomognu opštinama i institucijama da uspostave partnerstva koja su uslov za WBIF i obezbijede tehničku podršku za sazrijevanje projekata kako bi ispunili potrebne kriterijume i obezbijedili potrebne bankarske garancije i kofinansiranje.

– Pritom je potrebno razviti listu prioritetnih nacionalnih projekata, koja će isključiti ulaganja u fosilna goriva i vezane infrastrukture, te dati prioritet širokoj integraciji održivih obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, daljinskom i individualnom grijanju i primjeni mjera energetske efikasnosti – ukazala je Kovačević.

Kovačević smatra da je jedan od osnovnih problema u pristupu resornih ministarstava za izbor projekata i izradu Nacionalne liste projekata za finansiranje kompletno odsustvo učešća građana u procesu odlučivanja o ključnim razvojnim projektima.

– Tako je NIC odobrio listu u junu 2020. koja sadrži 131 projekat i poslednju u decembru 2021. sa 152 projekta, koje građani nisu imali priliku prethodno komentarisati, a koja uključuje brojne energetske ekonomski, socijalno i ekološki neopravdane projekte, poput izgradnje gasnih infrastruktura i elektrana u Baru, Podgorici i Pljevljima ili HE Komarnica – upozorila je ona.

Koristiti sva dostupna bespovratna sredstva

Kovačević poručuje da treba koristiti sva dostupna bespovratna sredstva za detaljni razvoj studija opravdanosti i sazrijevanje projekata, jer je trenutno mnogo otvorenih prilika.

– Navešću jedan primjer – trenutno je otvoren poziv ActionHeat! za razvoj 120 planova gradova za dekarbonizaciju sektora grijanja i 30 studija izvodljivosti za razvoj infrastrukture i sistema daljinskog grijanja i hlađenja baziranih na obnovljivim izvorima energije. Ispunjavanjem jednostavne forme na njihovoj internet stranici do 31. jula 2023. gradovi dobijaju mogućnost da im se dodijeli i tehnička pomoć za sazrijevanje ideje za WBIF i mapu partnerstava za realizaciju investicije. Meni je drago da Opština Žabljak razmišlja da iskoristi ovu priliku i nadam se da će i druge opštine krenuti sličnim putem – zaključila je ona.

Drugi ključni problem je, prema mišljenju Kovačević, to što Vlada, odnosno resori za energetiku, saobraćaj, ekologiju i društvene djelatnosti nisu uspostavili operativan sistem i angažovali dovoljno kapaciteta za sazrijevanje realno važnih projekata, u skladu sa kriterijumima za odabir projekata fonda.

– Većina predatih projekata nije imala osnovne ili je imala nerealne ocjene o ekonomskoj isplativosti projekata, o čemu je konstatovao i MMF u izvještaju iz jula 2022. godine, u kojem se navodi da su 73 projekta sa Nacionalne liste u suštini investicioni programi bez ekonomske evaluacije, čime se ograničava efikasnost procesa selekcije. Takođe, jedna od slabih tačaka je loša koordinacija donatora koja ne postoji, tako da su jedino bilateralni sporazumi Ministarstva evropskih poslova i donatora vođeni do danas. Dodatno, slabi ljudski resursi i intenzivna rotacija kadrova u institucijama ugrožavaju sve napore da se procedure uspješno zaokruže – navela je ona.