"Beogradski plan" unapređenja rada Aerodroma Republike Srpske - Umjesto niskobudžetnih potrebne visokobudžetne aviokompanije
Komentari
(Foto: Senka Trivić)
Naveli su to stručnjaci sa beogradskog aerodroma Nikola Tesla u svom prijedlogu šta je potrebno uraditi da bi jedini aerodrom u RS stao na zdrave noge i počeo da bilježi zapažene rezultate. Taj prijedlog beogradskog aerodroma prije desetak dana stigao je na adresu Ministarstva saobraćaja i veza RS.
- U tom dokumentu navedeno je da Aerodromi RS treba da dovedu visokobudžetne avio-kompanije, jer od niskobudžetnih nemaju neke koristi. Te niskobudžetne putnici uglavnom koriste, a preduzeće mora pronalaziti načine kako da zaradi novac od putnika koji dolaze i odlaze iz Mahovljana - kazao je izvor Glasa iz Ministarstva saobraćaja i veza.
Dodaje da Aerodromi trenutno jedino ostvaruju prihod od parkinga te od usluga koje pružaju u kafiću i restoranu koji se nalazi u sklopu zgrade u Mahovljanima.
- Oni moraju proširiti svoje kapacitete da bi mogli napraviti fri-šop te uvesti neke dodatne sadržaje za putnike koji koriste niskobudžetne kompanije. Evidentno je i da bi bez subvencija sa republičkog budžeta "Aerodromi RS" teško mogli opstati. Dosta smo mi toga znali što su oni napisali, jer smo u više navrata naglašavali da preduzeće mora da više radi na ubiranju vlastitih prihoda - kazao je izvor iz Ministarstva saobraćaja.
Naglašava i da poslovanje jedinog aerodroma u RS opterećuju dugovi prema dobavljačima, ali i oni za kredit za kojim je posegnuto prije pet godina, a koji je trebalo da bude utrošen za nabavku opreme i proširenje zgrade ARS-a.
- Oni iz vlastitih prihoda ne mogu izmiriti sve obaveze. Od vlastitog prihoda jedino mogu da najvećim dijelom isplate plate radnicima. Dakle nemaju novca za obaveze prema dobavljačima i za kredit - kazao je izvor Glasa.
Naglašava da nakon svih analiza Ministarstvo saobraćaja, odnosno Vlada RS treba da donese odluku kako uopšte pomoći Aerodromima.
- Niko i ne može dati pod koncesiju aerodrom koji nije baš na vrhuncu svog rada. Preduzeće bilježi rast broja putnika, a prihod su sa druge strane zanemarljivi. Potrebno je proširiti zgradu, obezbijediti dodatne prostore za iznajmljivanje, zakup i reklame, odnosno omogućiti sve ono na osnovu čega će biti ubiran novac. Neće koncesionar uzeti objekat koji eto samo tako nekako egzistira - zaključio je izvor Glasa.
Ministar saobraćaja i veza RS Nedeljko Čubrilović prije desetak dana je u intervjuu Glasu rekao da beogradski aerodrom sa svojim iskustvom i znanjem može da pomogne u modeliranju i pripremi domaćeg aerodroma za eventualnu koncesiju ili nešto drugo. Tada je i naveo da je dobio prijedlog viđenja od beogradskog aerodroma, ali o više detalja nije mogao tada da govori.
Direktorica ARS-a Natalija Trivić juče nije odgovarala na pozive Glasa, tako da nisu uspjeli dobiti komentar o stanju u tom javnom preduzeću, ali i da li i šta rade kada je riječ o uspostavljanju saradnje sa visokobudžetnim avio-kompanijama. Preduzeće ARS prošlu godinu završilo je sa gubitkom od 583.726 KM, ali je iste godine istovremeno zabilježen rekordan broj avionskih letova i putnika iz Mahovljana.
Francuzi
Preduzeće Aerodromi RS i Vladu RS su nedavno posjetili predstavnici francuske kompanije Vansi aerodromi, a tada su pojedini mediji prenijeli informaciju da je ta kompanija zainteresovana da uzme pod koncesiju ARS. Međutim Nedeljko Čubrilović je rekao da nakon tog sastanka nisu ponovo razgovarali sa predstavnicima francuske kompanije.
U blizini:
Fotografije:
Tagovi:
Aerodrom RS
Vlada RS
Aerodrom Nikola Tesla
Vansi aerodromi
beogradski plan
poslovanje aerodroma RS
niskobudžetne aviokompanije
visokobudžetne aviokompanije
banjalučki aerodrom
poslovanje Aerodroma Banjaluka
letovi iz Banjaluke
Komentari
Vaš komentar
Šta vrijedno posjetiti/vidjeti u okolini?
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.