Od (najave) gradnje autoputeva, do probijanja rokova, preko Instagrama - Retrospektiva 2023, investicije u saobraćaju u Srbiji

Važno je da se grade autoputevi, a još važnije, da se najavljuje da se grade autoputevi – tako bismo mogli ukratko da sumiramo najčitanije vesti o investicijama u oblasti saobraćaja na našem portalu prethodne godine.

Prošlu godinu obeležila je gradnja, ali i najavljivanje izgradnje autoputeva, istih onih deonica čija je izgradnja najavljivana i ranijih godina, pa iz raznih razloga, nije ispunjena. Rokovi su probijani, pa produžavani, čitali smo vesti o pregalaštvu, ali i žalopojke o teškom terenu, a zvaničnici su važne vesti plasirali i putem Instagrama.

Za godinu pred nama najavljena je gradnja novih saobraćajnica, a da li će se i u tim slučajevima ponoviti pravilo – jednom najavljeno, pa odloženo, pa opet najavljeno – ostaje da vidimo u narednim retrospektivama.

Do tada, u nastavku vam donosimo listu investicija u saobraćaju u 2023. godini koje su izazvale najviše interesovanja naših čitalaca.

1. Moravski koridor

Izgradnja Moravskog koridora, prvog digitalnog auto-puta u Srbiji, počela je krajem 2019, a prva deonica od Pojata do Makrešana u dužini od 16,8 kilometara otvorena je krajem aprila 2023. godine.

Ovaj autoput ukupne dužine 112 kilometara spaja Raški, Rasinski i Moravički okrug, odnosno pola miliona ljudi u centralnoj Srbiji, pa ni ne čudi da su vesti o investiciji vrednoj oko 800 mil EUR, zauzele prvo mesto na našoj listi.

Završetak radova na Moravskom koridoru planiran je za 2025. godinu, radove izvodi američko-turski konzorcijum Bechtel i Enka, dok su investitor Koridori Srbije.

U avgustu prošle godine Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je rani javni uvid povodom izrade izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica Pojate-Preljina.

Reč je o drugoj fazi koja obuhvata izmene denivelisanih raskrsnica Preljina, Vrba, Vrnjačka Banja, Trstenik, most preko Zapadne Morave – Mojsinje, dodatne kanale za sistem drenažnih ispusta autoputa, prosek kanala za reku Slatinu i most preko Zapadne Morave kod Mrčajevaca.

2. Autoput Preljina Požega

Putnici čija je krajnja destinacija zapadna Srbija željno čekaju završetak deonice Pakovraće – Požega čiji je završetak više puta odlagan.

Javno preduzeće Putevi Srbije objavilo je u oktobru kako izgledaju trenutni radovi na izgradnji autoputa Miloš Veliki (E 763), deonica Pakovraće - Požega. Kako je navedeno na sajtu Puteva Srbije, deonica prolazi kroz veoma težak geografski teren koji zahteva izgradnju brojnih mostova i tunela.

Na petlji Preljina, autoput Miloš Veliki biće spojen sa Moravskim koridorom, odnosno budućim autoputem E-761, Preljina-Pojate, preko kojeg će biti povezan i sa autoputem E-75 Beograd-Niš.

Konzorcijumu firmi koji je u avgustu 2019. godine, kada je počela gradnja deonice, angažovan na ovom poslu (Građevinski institut Centralna putna laboratorija doo Veternik, Makspro doo Zemun, Adomne doo Novi Sad i ABA professional doo Beograd), ugovor je u februaru 2023. produžen do 30. juna 2024. godine.

Demostat je u avgustu 2023. objavio da deonica autoputa Preljina-Požega neće biti završena do kraja godine, "te da je veliko pitanje da li će saobraćaj novim putem krenuti i 2024, budući da radovi uveliko kasne".

3. Autoput Južni Banat od Pančeva preko Vršca do granice sa Rumunijom

Krajem prošle godine, Putevi Srbije raspisali su tender za izradu idejnog projekta sa Studijom opravdanosti autoputa E-70, deonica Pančevo-Vršac-granica sa Rumunijom.

U prostornom planu područja posebne namene ove deonice data je trasa ove buduće najkraće veze sa Rumunijom koja se najavljuje već više od 15 godina. Dužina trase planiranog autoputa od Pančeva do granice sa Rumunijom iznosila bi oko 65 km.

- U sistemu putne mreže Srbije ovaj putni pravac predstavlja osnovnu vezu na pravcu istok- zapad, koji povezuje Vojvodinu i Beograd, centralne i severne delove Srbije, dok nastavak ovog državnog puta istočno od Pančeva ka Vršcu i zapadno prema Beogradu, predstavlja važnu vezu ka Rumuniji odnosno međunarodnom putu E-75 – navedeno je u planu koji je izradio Zavod za urbanizam Vojvodine.

Ističe se da će izgradnja autoputa kroz Južni Banat direktno doprineti bržem razvoju Pančeva, Vršca, Alibunara, Kovina i Plandišta, koji se neposredno vezuju za ovaj koridor.

4. Autoput Beograd - Zrenjanin - Novi Sad

Polovinom oktobra u Kini je potpisan ugovor o izgradnji autoputa izmеđu Bеograda, Zrеnjanina i Novog Sada, koji ćе biti dug 105 kilomеtara. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je istakao da se projеktovanjе tog autoputa završava i očеkujе sе da radovi počnu slеdеćе godinе. On je tada kazao da ćе sе "tako Novi Sad povеzati na trеći autoput, čimе ćе taj grad dobiti odličnu saobraćajnu povеzanost".

Ministar je u decembru objavio na svom instagram nalogu da je raščišćavanje terena na kome će se graditi autoput od Beograda preko Zrenjanina do Novog Sada zvanično počelo. Ipak, resorni ministar u ovoj objavi nije dao nikakve dodatne informacije, pa ni to koliko bi raščišćavanje trebalo da traje, kao ni druge rokove.

Izgradnja autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, koji proglašen za projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju, najavljivana je za 2019, pa 2020, zatim 2021, pa za februar 2022. godine, da bi naknadno bila prolongirana za 2024.

5. Brza saobraćajnica Kraljevo Novi Pazar

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo u junu rani javni uvid povodom izrade prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora brze saobraćajnice IB reda Kraljevo-Raška-Novi Pazar.

Predloženo je da okvirna granica plana obuhvata delove teritorija gradova Kraljevo i Novi Pazar, kao i delove opštine Raška.

Prostornim planom biće obuhvaćeni koridor planirane brze saobraćajnice na pravcu Kraljevo-Novi Pazar dužine oko 83,4 km i širine od 50 m do 300 m. Za čitavu trasu brze saobraćajnice, planira se i projektuje trasa puta za brzinu od 80 km/h do 100 km/h.

U martu je Državna Reviziona komisija usvojila generalni projekat brze saobraćajnice od Kraljeva do Novog Pazara, što je prvi korak ka izgradnji ovog puta, kako je izjavio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić. On je objasnio da posle usvajanja ovog dokumenta sledi izrada idejnog projekta i projekta za građevinsku dozvolu, za šta "Putevi Srbije" imaju izabranog projektanta i da bi, ukoliko bude bilo novca, ovaj put mogao da se gradi 2024. godine.

Ministar je rekao da je procenjena vrednost izgradnje 18 miliona dinara po kilometru, ali da će konačna cena biti utvrđena na tenderu.

6. BG Metro

Vesti o gradnji dugoočekivanog beogradskog metroa zauzimaju skromno šesto mesto na našoj listi. Kraj godine obeležila je vest da će za potrebe izgradnje prve faze prve linije beogradskog metroa biti porušeno ukupno 13 stambenih i 47 poslovnih objekata na teritoriji četiri beogradske opštine - Čukarica, Savski Venac, Stari Grad i Palilula, kako je navedeno u projektnom zadatku koji je objavio JKP Beogradski metro i voz Beograd, u okviru tendera za izradu akcionog plana raseljavanja za prvu fazu linije 1 beogradskog metroa.

Ranije je najavljeno da faza 1 linije 1 obuhvata trasu do stanice "Pančevački most", odnosno, jednu stanicu posle stanice "Dunav".

U septembru je potpisan Ugovorni sporazum za projektovanje i izgradnju depoa Makiš, koji je neophodan infrastrukturni objekat u okviru izgradnje Beogradskog metroa, ukupne vrednosti 200 mil EUR. U avgustu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da bi prva linija beogradskog metroa trebalo da bude završena do 2028. godine.

7. Autoput Ruma Šabac i brza saobraćajnica Šabac Loznica

Prošlu godinu obeležila je i gradnja autoputa Ruma-Šabac. Trasa duga 22 kilometra i most preko Save otvoreni su za saobraćaj u oktobru. Na trasi ima ukupno 14 mostovskih konstrukcija, plus prilazna mostovska konstrukcija i most preko reke Save.

Završetak brze saobraćajnice do Loznice najavljen je za 2024. godinu. Na trasi saobraćajnice Šabac-Loznica u planu je proširenje petlje Drenovac, a u okviru deonice predviđene su i denivelisane i kružne raskrsnice.

U junu je Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Banca Intesa AD Beograd za potrebe finansiranja projekta izgradnje saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica. Radi se o dugoročnom investicionom kreditu od 15 milijardi dinara (oko 130 mil EUR), čija će vrednost biti isplaćena u domaćoj valuti.

8. Đerdapski koridor

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture stavilo je u martu na rani javni uvid prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora brzih saobraćajnica IB reda Golubac-Donji Milanovac-Brza Palanka i Kladovo-Negotin.

Ovaj koridor, koji se naziva i Đerdapskim koridorom, predstavlja nastavak Dunavskog koridora koji će se pružati od Petlje Požarevac do Golupca.

Obuvatiće teritorije opština Golubac, Majdanpek, Kladovo i Negotin, a protezaće se od planirane veze sa Dunavskim koridorom kod Golupca, ka istoku kroz Đerdapsku klisuru do Donjeg Milanovca, gde izlazi iz klisure i pruža se do Brze Palanke, odakle ide u dva kraka put Kladova i Negotina.

Dužina brze saobraćajnice od Golupca do Brze Palanke biće oko 89,32 km, do Kladova i Negotina 54,22 km, a ukupna dužina koridora iznosiće 143,54 km, navodi se u planu.

9. Brza saobraćajnica Osmeh Vojvodine

Radovi na izgradnji prve deonice brze saobraćajnice od granice sa Mađarskom do Srpske Crnje – graničnog prelaza sa Rumunijom, poznate kao "Osmeh Vojvodine" počeli su u decembru prošle godine u Bačkom Bregu.

Saobraćajnica poznata kao "Osmeh Vojvodine" biće duga 164 km, imaće 11 petlji i 12 površinskih raskrsnica, saznali smo u Prostornom planu koji je u oktobru objavio Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine.

"Osmeh Vojvodine" će spajati istočni i zapadni deo Pokrajine, kao i susedne zemlje Rumuniju i Mađarsku i biće ujedno deo panevropskih koridora. Za pet godina trebalo bi da se vozimo ovom trasom, a vrednost radova je procenjena na 1,5 mlrd EUR.

Saobraćajnica se projektuje za kretanje vozila brzinom od 100 kilometara na sat, u četiri vozne trake širine od po 3,5 metara.

U februaru je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović najavio da je planirano da izgradnja počne u prvoj polovini 2023. godine i da traje naredne dve do tri godine.

10. Obilaznica oko Beograda – deonica Bubanj potok Pančevo

Do marta 2024. biće ispunjeni svi uslovi za početak izgradnje poslednjeg dela obilaznice oko Beograda, od Bubanj potoka do Pančeva – najavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić u martu 2023. prilikom obilaska gradilišta obilaznice oko Beograda, na petlji Avala.

Do tada će biti završen projekat, odnosno izdata građevinska dozvola, rekao je ministar, napominjući da se obilaznica gradi duže od 30 godina.

Prema njegovim rečima, po završetku tog poslednjeg dela, Beograd će dobiti i železničku obilaznicu, pa će sav železnički teretni saobraćaj, kome glavni grad nije odredište, biti izmešten iz centra prestonice.

Predstavili smo vam listu najčitanijih vesti iz oblasti investicija u saobraćaju čiji kompletan sadržaj možete pogledati OVDE.

Bechtel

Enka

Goran Vesić

Aleksandar Vučić

Igor Mirović

deonica Pakovraće Požega

investicije u saobraćaju

Moravski koridor

digitalni autoput

autoput Preljina Požega

autoput Miloš Veliki

autoputa E70

autoput Južni Banat

autoput Beograd Zrenjanin Novi Sad

brza saobraćajnica Kraljevo Novi Pazar

beogradski metro

autoput Ruma Šabac

brza saobraćajnica Šabac Loznica

Đerdapski koridor

Dunavski koridor

Osmeh Vojvodine

obilaznica oko Beograda