Potrebno uvođenje nacionalnih elektronskih registara otpada, predlaže studija EK

(Foto: Unsplash/Nick Fewings)

U nedavnom izveštaju, JRC navodi niz mera za poboljšanje prikupljanja, izvještavanja i praćenja podataka o otpadu. Ove mere uključuju uvođenje nacionalnih elektronskih registara za otpad, redovno sprovođenje analiza sastava otpada, proširenje obaveza izveštavanja na podatke o sortiranju, praksama upravljanja otpadom, kao i uspostavljanje sistema monitoringa na nivou EU sa specifičnim ključnim pokazateljima učinka (KPI).

Direktiva o otpadu i Direktiva o ambalaži i ambalažnom otpadu postavljaju ciljeve reciklaže za komunalni otpad i ambalažni otpad. Države članice su obavezne da dokažu usklađenost sa ovim ciljevima kroz pouzdano izveštavanje o podacima. Cilj predloženog okvira je rešavanje trenutnih izazova u kvalitetu i uporedivosti podataka.

Operateri i opštine bi unosili podatke u registar

Centralni dio predloga je uspostavljanje nacionalnih elektronskih registara za otpad kako bi se povećala transparentnost podataka. Ovi registri bi služili kao sveobuhvatne digitalne platforme za prikupljanje, upravljanje i deljenje podataka o otpadu na nacionalnom nivou.

Predloženi registar uključuje detaljne informacije o generisanju, prikupljanju, tretmanu i odlaganju otpada kroz različite tokove otpada. Podaci bi se unosili od strane operatera otpada, opština i drugih relevantnih strana, stvarajući centralizovani izvor informacija. Ovo bi moglo poboljšati transparentnost duž vrijednosnog lanca otpada i podržati nacionalne vlasti u identifikaciji oblasti za unapređenje.

Iako 22 države članice trenutno koriste neki oblik elektronskog registra, predlog ima za cilj standardizaciju ovih sistema širom EU, osiguravajući kompatibilnost i uporedivost podataka među zemljama.

Kako bi se poboljšala tačnost i uporedivost podataka, JRC preporučuje sprovođenje analiza sastava otpada za komunalni otpad, prehrambeni otpad i ambalažni otpad svakih šest godina. Izveštaj sugeriše da ‘redovna analiza sastava otpada može služiti kao alat za praćenje efekata mera politike na lokalni sistem upravljanja otpadom.’

Uzimajući u obzir međusobno povezanu prirodu evropskog tržišta sekundarnih resursa, predlog takođe prepoznaje važnost podataka o prekograničnom kretanju otpada. Poboljšano praćenje ovih kretanja moglo bi dovesti do tačnijeg izveštavanja, bolje alokacije resursa i poboljšane usklađenosti sa EU propisima o pošiljkama otpada, navodi se u izveštaju.