Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vijesti
Dostojanstveni rad u regionu - U svim zemljama loše stanje radnih i socijalnih prava
Izvor: Beta
Utorak, 03.12.2024.
07:17
Utorak, 03.12.2024.
07:17
Komentari
Ilustracija (Foto: Print screen / Google maps)
On je na predstavljanju analize parametara dostojanstvenog rada u regionu rekao da uglavnom nema štrajkova za unapređenje radnih prava u privatnom sektoru, a da je nedovoljno i inspektora rada - jedan na 10.000 radnika.
Istakao je da ne funkcionišu ni socijalno-ekonomski savjeti i da se značajne odluke za oblast radnih prava donose na drugim mestima, kao i da u tim savetima nema predstvanika stranih investotora iako čine značajan dio ekonomije Srbije.
Analiza je, kako je rečeno na predstavljanju istraživanja, pokazala da je u svim zemljama Zapadnog Balkana loše stanje radnih i socijalnih prava.
Poblemi su manje ili više isti u svim zemljama regiona - siromaštvo, niske plate, nekvalitetni poslovi, nesigurni oblici zaposlenja, zavisnost od stranih direktnih investicija, nepostojanje sindikata iz straha gubitka posla.
Mario Reljanović iz Centra za dostojanstven rad je naveo da je radno pravo u svim zemljama regiona rasparčano u više zakona i često se mijenja nekada u prilog radnicima, a nekada na njihovu štetu.
- Sve zemlje imaju rasparčano radno zakonodavstvo, a Srbija maksimalno. Srbija je učaurena u odbijanju da se promijeni Zakon o radu, najavlje je da će se to učiniti tek 2026. godine - rekao je Reljanović.
Socijalni dijalog je, po njegovim riječima, na niskom nivou, a Srbija je u "crvenoj zoni" i u pogledu preraspodjele radnog vremena koje je u većini zemalja Evrope u skladu s Direktivom EU o radnom vremenu. Ali Srbija i Republika Srpska jedine u regionu imaju preraspodjelu od 60 radnih sati nedeljno što je van svakog kriterijuma o ograničenu na 48 sati.
Dodao je da se krši i konvencija Međunarodne organizacije rada o otkazu ugovora o radu na inicijativu poslodavca, jer u Srbiji i BiH ne postoji otkazni rok kakav je uređen tom konvencijom. Po mnogim prametrima Srbija je, kako je rekao, na sredini tabele - ni najbolja, ni najgora po kvantitativnim parametrima, ali ubjedljivo ima najviše poginulih radnika.
- Plate i penzije su u odnosu na troškove života katarofalne. Iako znam da je stanje loše, iznenadio sam se odnosom minimalne penzije i troškova života u svim zemljama. Srbija je tu negdje u sredini tabele. Stanje socijalnih prava prati stanje radnih prava, odnosno i jedno i drugo je na niskom nivou - rekao je Reljanović koji je zaposlen u Institutu za uporedno pravo.
Pavić Radović iz Saveza za djecu i mlade Kuća iz Podgorice je rekao da su poslednje izmjene Zakona o radu u Crnoj Gori bile u korist radnika, jer su povećane zarade 2022. godine i 2024. kada su smanjena poreska opterećenja i ukinuta davanja za zdravstvo, ali da postoji sumnja da će se dugoročno to odraziti na penzioni fond i penzije koje su i sada niske.
On je naveo da je kljčno kršenje radnih prava, u čemu prednjači država, ugovori o djelu koji nisu iz radno-pravnih odnosa, već je to obligacioni odnos između pravnog lica i pojedinca.
- Traže se razni mehanizmi kojima se produžava radno vrijeme. Najveća kršenja su u oblasti prekovremenog rada koji se ne plaća i u oblasti zaštite na radu - rekao je Radović.
Dodao je da nema nikakvih podataka o bolestima izazvanim uslovima na radu, ni o poginulima na radu.
- Međutim, pokazuje istraživanje, mladi sve više odbijaju izrabljivanje i ne pristaju na loše uslove rada, već odlaze u inostranstvo, ne samo zbog zarade, već i uslova rada - naveo je Radović.
Problem je, po njegovim riječima, što 99% radnika radi u malim preduzećima i sve su manje mogućnosti za sindikalni aktivizam i zainteresovanost za to.
Predstavnik Udruženja za socijalni, kulturni i kreativni razvoj Zora Amin Šestić rekao je da u Bosni i Hercegovini svaki entitet, federacija i Republika Srpska i Distrik Brčko imaju svoje institucije i zakone o radu, a dodatno i kantonalne nadležnosi, što komplikuje koordinaciju i primjenu radnih prava.
- Fragmentacija radnog zakonodavstva stvara pravnu nesigurnost i otežava radnicima da se informišu o svojim pravima, a poslodavci to koriste za izbjegavanje odgovornosti - rekao je Šestić.
U građevinarstvu i poljoprivredi, po njegovim riječima, mnogo je neprijavljenih radnika što znači da nemaju pravo na socijalno i zdravstveno osiguranje, zloupotrebljavaju se ugovori na određeno vrijeme čime poslodavci izbjegavaju da zaposle radnike na neodređeno vrijeme. Ima slučajeva da radnice rade i po 14 godina na određeno vrijeme, što zakon o radu apsolutno ne poznaje.
Takođe, kako je rekao, ima slučajeva da poslodavci otvore dvije firme iako je riječ o jednom brendu, pa radnike prebacuju iz jedne u drugu i tako produžavaju rad na određeno vrijeme.
Iz straha da će izgubiti posao, rekao je Šestić, slabe su i sindikalna organizovanost i borba za radna prava.
Tagovi:
Centar za politike empacipacije
Centar za dostojanstven rad
Savez za djecu i mlade Kuća Podgorica
Udruženje za socijalni kulturni i kreativni razvoj Zora
Vladimir Simović
Mario Reljanović
Pavić Radović
Amin Šestić
Zapadni Balkan
uvoz radnika
radna prava
socijalna prava
dostojanstveni rad
štrajk
inspektori rada
Zakon o radu
ugovor o radu
otkaz ugovora o radu
kršenje radnih prava
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.