(E Magazin) Predstavnice lepšeg pola u preduzetničko-menadžerskim vodama

BUDUĆNOST PRIPADA ŽENAMA


Mnoga istraživanja pokazuju da se čak i danas u modernom, razvijenom svetu, roditelji više vesele rođenju dečaka nego devojčice. Jedan od razloga zašto se muška deca smatraju većim blagoslovom je taj što je prihvaćeno verovanje kako će se oni bolje brinuti za roditelje kada ostare i osigurati im dovoljno sredstava za mirnu starost. Ali, došao je trenutak da se roditelji zamisle nad tom pretpostavkom, jer bi im u današnje vreme devojčice mogle biti mnogo bolje „ulaganje”.


Bolje u školi i na fakultetu

Istraživanja pokazuju da devojčice, zapravo, dobijaju bolje ocene u školi od dečaka, a u najrazvijenijim zemljama na fakultete se upisuje (i završava ih) više žena nego muškaraca. U SAD na svakih 100 muškaraca koji započnu visoko obrazovanje dolazi 140 žena, a u Švedskoj ih je čak 150. Prema tome, pripadnice lepšeg pola će za obavljanje novih poslova 21. veka, u kojima je „mozak” mnogo važniji od „mišića”, biti bolje osposobljene od muških konkurenata.

Takođe, sigurno je da će ženska deca svojim roditeljima dati bolji savet o ulaganju njihove ušteđevine. Istraživanja, naime, pokazuju da one kod ulaganja po pravilu ostvaruju veći profit nego muškarci. Pored toga i dalje imaju niže plate od svojih muških kolega i samo mali broj njih uspe da se probije do najviših menadžerskih pozicija u firmama. Ali, kako predrasude sve više blede, žene će imati sve šire područje za povećanje svoje produktivnosti, a samim tim i prihoda.

Iako priznaju da bi to moglo povećati BDP, neki se boje da bi, ako se više žena odluči za posao nego za odgoj dece, to moglo prouzrokovati i negativne posledice za društvo, kao što je, na primer, niska stopa nataliteta. Međutim, statistike govore da zemlje u kojima većina žena radi, kao što su Švedska i SAD, zapravo imaju veću stopu nataliteta nego Japan i Italija, gde one češće ostaju kod kuće.

Veći broj žena u izvršnoj vlasti takođe bi mogao povećati privredni rast. Zapravo, istraživanja su pokazala da su žene sklonije trošenju namenskih sredstava na poboljšanje zdravstva, obrazovanja, infrastrukture i položaja siromašnih, a manje od muškaraca sklone „bacanju” para na tenkove i bombe.


Anđela Markel, nemački kancelar
prva na Forbesovoj listi deset najmoćnijih žena na svetu u 2006.godini


Izjednačenje položaja polova na tržištu rada

Žene su u današnje vreme najmoćniji pokretač globalnog privrednog rasta. U poslednjih desetak godina, gotovo svuda u svetu, sve ih se više zapošljava, dok je procenat zaposlenih muškaraca opao. Povećanje zaposlenosti žena rezultat je velike promene u karakteristikama i tipu poslova. Jer, dok je opala potražnja za radnicima u industriji, koja se tradicionalno smatrala muškim poslom, došlo je do povećanja broja poslova u sektoru usluga. To je smanjilo potražnju za fizičkim radom i izjednačilo položaj polova na tržištu rada.

Međutim, bilo bi pogrešno govoriti o „ulasku"” žena u radnu snagu. Jer, one su uvek radile kod kuće, brinule za decu, čistile ili kuvale, ali s obzirom da su to sve neplaćeni poslovi, nisu se računali u službenim statistikama. U razvijenim zemljama žene u ukupnom BDP-u učestvuju sa nešto manje od 40%, ali ako se tome doda vrednost kućnih poslova, tada se taj procenat penje na preko 50%.

Veliki deo globalnog rasta može se zahvaliti povećanju zaposlenosti žena. Od sedamdesetih godina, na svaki posao na kom je počeo raditi muškarac, dolaze dva na kojima su počele raditi žene. Zapošljavanje žena ne samo da je doprinelo rastu globalnog BDP-a više nego zapošljavanja muškaraca, već više i od kapitalnih investicija i povećanja produktivnosti.

Žene postaju sve važnije na svetskom tržištu, ne samo kao radnice, već i kao potrošači, menadžeri i investitori. One su, tradicionalno, obavljale većinu kupovine za kuću, a sada imaju i lični novac koji mogu potrošiti na druge stvari. Istraživanja pokazuju da žene donose čak 80% svih odluka o kupovini – od zdravstvenih i kućnih potrepština, do nameštaja i hrane.


En Lovergon, Predsednik kompanije Areva, Francuska


Bolje vođe timova i komunikatori

Zbog gorepomenutog boljeg uspeha žena u školi u budućnosti će bolje obrazovane žene sigurno zauzimati više funkcije u firmama. Bolje iskorišćavanje veština i znanja žena nije samo pitanje jednakosti polova, već je dobro i za posao. Istraživanje konsultantske kuće Catalyst otkriva da američke kompanije sa više žena na menadžerskim pozicijama imaju više koristi i zbog toga ostvaruju veći prihod od onih kompanija u kojima nema predstavnika nežnijeg pola u vrhu hijerarhije. Zapravo, mešoviti muško-ženski timovi bolji su u rešavanju problema nego timovi sastavljeni od pripadnika samo jednog pola. Istraživanja takođe pokazuju da su žene često bolje u izgradnji timova i komunikaciji nego muškarci. Lično sam u dosadašnjem radu uvek imao odlične uspehe kada je na izvršnim funkcijama u firmama koje sam vodio bila osoba ženskog pola. Iako je danas jako teško pronaći kvalitetnog menadžera, malo veći trud i strpljenje u potrazi za menadžerom lepšeg pola se itekako isplati.

Uprkos prikazanim dostignućima i kvalitetima, žene su još uvek najneiskorišćeniji svetski resurs. Mnogo ih je još uvek nezaposleno, a mnoge na najbolji način ne iskorišćavaju svoja znanja i veštine. Na primer, u Japanu radi samo 57% žena, dok ih u SAD 67% ima zaposlenje.


Indra Nuji, izvršni direktor kompanije Arher Daniels Midland


Žene preduzetnici

Iako se pristup modernom poslovanju razlikuje kod muškaraca i žena, eksplozivan rast „ženskih” preduzeća 90-ih godina potvrđuje uspeh njihovog netradicionalnog stila vođenja biznisa. Više od polovine ženskih vlasnica preduzeća naglašava ulogu intuicije ili „desne strane mozga” umesto „leve”, koja ističe važnost analize, metodične obrade informacija i razvojnih procesa. Kroz intuitivni proces često se može uočiti prilika koja nije baš očita i doneti ispravna odluka bez puno analiza.

Takođe, način na koji žene donose odluke često uključuje obe strane mozga. To im omogućuje upotrebu kreativnih i analitičkih procesa, što je bitna karakteristika bitna za menadžment malih preduzeća, naročito u nesigurnim situacijama.


Sali Kravček, Finansijski direktor Citigroup

Žene vlasnice preduzeća razmišljaju o svojim odlukama i balansiraju opcije i rezultate pre preduzimanja akcije. One se ne ustežu zatražiti informacije od poslovnih savetnika i saradnika. Prednost je u deljenju mišljenja i znanja putem međusobnih interakcija i odnosa. Preduzetnici lepšeg pola opisuju svoja preduzeća u porodičnim konotacijama kao mrežu poslovnih odnosa. Ta doza bliskosti često pozitivno utiče na motivaciju i produktivnost zaposlenih i može biti uzrok nedostatka politike i jasnih procedura.

One imaju sposobnost da direktno rasuđuju različite zadatke i prioritete. U poslu je danas fleksibilnost i prilagodljivost prednost kada se očekuje multifunkcionalnost u sprovođenju zadataka. Zadovoljstvo pronalaze u izgradnji uspešnih odnosa sa kupcima i zaposlenima, kontrolisanju lične sudbine i radu na nečemu što smatraju vrednim uloženog truda. Većinu svog života provedemo radeći. Ako naš posao nije u skladu sa ličnim vrednostima, pre ili kasnije doći će do unutašnjeg konflikta. Žene preduzetnici taj konflikt koriste kao motivaciju u cilju stvaranja odgovarajućeg načina života.

Na kraju, što se tiče zemalja u razvoju u kojima u školu ide manje devojčica nego dečaka, ulaganje u obrazovanje žena moglo bi se višestruko vratiti na privrednom i društvenom planu. Ne samo da će obrazovane žene biti mnogo produktivnije, nego će i odgajati obrazovaniju i zdraviju decu. Duboko uverenje autora ovog teksta u istinitost te prognoze dokazano je ličnim primerom – pravilno vaspitanje i dobro obrazovanje svojih kćerki smatra najboljom zalogom za bezbrižnu budućnost.


Kondoliza Rajs, sekretar SAD


Deset najmoćnijih žena na svetu

Evo kako izgleda Forbesova lista deset najmoćnijih žena na svetu za 2006. godinu:

1. Anđela Merkel, nemački kancelar,
2. Kondoliza Rajs, sekretar SAD,
3. Vu Ji, vicepremijer Kine,
4. Indra Nuji, izvršni direktor Pepsi Co, Amerika,
5. En Malkahi, predsedavajući i izvršni direktor kompanije Xerox, Amerika,
6. Sali Kravček, finansijski direktor Citigroup, Amerika,
7. Patricija Vorc, izvršni direktor kompanije Archer Daniels Midland, Amerika,
8. En Lovergon, predsednik kompanije Areva, Francuska,
9. Brenda Barnes, predsednik i izvršni direktor kompanije Sara Lee, Amerika,
10. Zoi Kruz, predsednik kompanije Morgan Stanley, Amerika.



Piše: mr Živojin Petrović
[email protected]