Od čega boluje srpski seljak?

Povišen krvni pritisak, zubobolja, trovanja pesticidima, velika izloženost UV zračenju i kožna oboljenja kao posledica toga, najčešći su zdravstveni problemi sa kojima se suočava seosko stanovništvo.

Stanovnici sela, iako izloženi većim zdravstvenim rizicima od gradskog stanovništva, često imaju ograničen pristup zdravstvenom sistemu, istaknuto je danas na naučnom skupu "Zdravlje seoskog stanovništva" koji se danas i sutra održava u SANU.

- Seosko stanovništvo ima problem za oralnim zdravljem, sa zdravljem iz oblasti ginekologije, postoje problemi i sa zdravljem dece koja jednostavno nisu adekvatno praćena, jer im pedijatri nisu dostupni - istakao je potpredsednik Organizacionog odbora skupa Petar Bulat.

Kao poseban problem prof. Bulat je istakao povišen krvni pritisak kod seoskog stanovništva, što za posledicu ima mnogobrojne kardiovaskularne bolesti. Govoreći o dostupnosti zdravstvene zaštite Bulat je rekao da je ona u Vojvodini i u ravničarskim predelima mnogo dostupnija nego u brdsko-planinskim predelima, gde je stanovništvo udaljeno i po nekoliko kilometara od prve ambulante, a od prve bolnice dvadeset i više kilometara. Kao dobar primer brige o zdravlju seoskog stanovništva naveo je primer Valjeva koji je tokom prošle godine u jednom danu poslao na teren 30 lekara i 50 medicinskih sestara iz doma zdravlja i bolnice koji su pregledali više od 300 stanovnika.

Predsednik SANU Nikola Hajdin ukazao je da oko 40% ukupnog stanovništva u Srbiji živi u selima i da je njihovo zdravstveno stanje znatno nepovoljnije u poređenju sa stanovništvom u gradovima.

- U selima preventiva je skoro zanemarena. Zdravstvena kultura je na veoma niskom nivou, kao i kultura rada, kvalitet života, način ishrane - naglasio je Hajdin.

On je naglasio da nema preventivnih pregleda u seoskim sredinama, što je bilo nekada, da zemljoradnici ukoliko žele da dobiju medicinsku uslugu moraju često da izgube ceo radni dan, zbog udaljenosti sela od najbližih domova zdravlja, slabih saobraćajnih veza.

- Imamo na hiljade nezaposlenih lekara i medicinskih sestara koji odlaze da rade u Nemački, Libiju, a briga o zdravlju stanovnika sela, posebno žena i dece praktično i ne postoji - naglasio je Hajdin i dodao da se lokalne, pokrajinske i republičke vlasti ovim problemom moraju posebno pozabaviti.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Ferenc Vicko rekao je da je cilj Ministarstva zdravlja da se mnogo više radi na prevenciji bolesti i da organizovanim akcijama treba motivisati ljude da kontrolišu svoje zdravlje. On je dodao da se na promociji zdravih stilova života u seoskim sredinama mogu angažiovati i studenti šeste godine medicine i da bi takve akcije bile na obostranu korist i studenata i seoskog stanovništva.

Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić Trefald naglasila je da su najčešće povrede kod seoskog stanovništva povrede zbog nepoštovanja elementarne procedure rada - padovi sa traktora, kombajna.

- Osim mehaničkog povređivanja sigurno da u poljoprivredi postoji poseban problem izlaganja hemijskim materijama i biološkim štetnostima i tom problemu mora se obratiti posebna pažnja - zaključila je Trefald.

Skup "Zdravlje seoskog stanovništva" biće nastavljen i sutra u prostorijama SANU.