Crnogorsko zrno među Lalama - Na vojvođanske oranice uselio se kolumboć

Na vojvođanske oranice uselio se kolumboć, čije je seme poreklom iz Bjelopavlića, pitomog kraja podno ostroških greda u Crnoj Gori. Pre godinu dana seme belog kukuruza je stiglo na imanje Atile Horvata, iz Srbobrana. Na njegovom imanju rodilo je devet tona kolumboća.

- Pre godinu dana došli su ljudi u Podgoricu, čuli za beli kukuruz i tražili mi seme, kako bi njime "zalili" poljanče u Vojvodini. Bio sam skeptik po pitanju da će im uspeti, ali sam se prevario. Upravo se spremam da pođem kod Horvata i ozvaničimo berbu "crnogorskog kukuruza" - kaže Svetozar Radonjić, vlasnik podgoričke firme "Agrovita", inženjer agronomije, dobitnik mnogobrojnih priznanja i medalja za inovativnost i kvalitet ekoloških proizvoda.

Radonjić podseća da je kukuruz izuzetno zdrav.

- On ne goji, kao ni kačamak od njega. Upravo Crnogorci najviše u Evropi koriste ovaj proizvod u ishrani pa zbog toga prednjače u vitkosti - kaže Radonjić.

- Za naš se proizvod čulo i van Crne Gore i Srbije, u Rusiji i Švajcarskoj, gde se u tamošnjim restoranima nudi hleb od kolumboća.

Prvi pisani tragovi o gajenju su iz Kotorskog arhiva iz 1530. godine, gde se navodi da je Svetozarev daleki predak, Radonja, bio veliki trgovac kukuruzom.

- Taj kukuruz bele boje je gajen u Bjelopavlićima sredinom 16. veka i nigde više u Evropi! Narod ga je nazvao kolumboć ili Kolumbov kukuruz. Akademik prof. dr Ljubo Pavićević ostavio mi je u amanet da pronađem taj "izvorni" kukuruz i spasem najveće bogatstvo Crne Gore. Pronašao sam ga u Malesiji, gde ga zovu "kolomboć", a drugu selekciju u Plavu. Na bazi tog kukuruza ratari iz Bjelopavlića stvorili su izuzetnu selekciju, koju je akademik Pavićević nazvao bjelopavlićki zuban.