Oko 100 mil EUR uloženo u obnovljive resurse u BiH - Hercegovina dobija prvu vetroelektranu već 2015. godine

Bosna i Hercegovina ima ogromni potencijal za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, pa je zasada izvesno da će se na njenom području graditi četiri vetroelektrane. Prema informacijama koje je portal "eKapija" dobio iz nadležnih ministarstava, Republika Srpska bi prvu vetroelektranu mogla dobiti već sledeće godine, a Federacija 2018.

Subvencije Federacije BiH za proizvodnju električne energije iz OIE sada iznose oko 3 mil EUR na godišnjem nivou i ta količina je dovoljna da se postigne planirana proizvodnja od 41% do 2020. Povećanja subvencija u narednoj godini neće biti, rekao je za naš portal Erdal Trhulj, ministar energije, rudarstva i industrije FBIH.

- Subveniije su minimalne i ostaće na istom nivou u narednom periodu, jer nam nije cilj da se građani opterećuju. Federacija BiH sada ima 36,5% prizvodnje struje iz OIE, i nikada nije išla ispod 32%. Pre četiri godine, proizvodnja električne energije iz OIE bila je oko 40%, a 2013. 50%, što zavisi od hidroloških prilika - kaže Trhulj.

Građani ovog entiteta BiH kroz račune za struju plaćaju 12 feninga kao naknadu za obnovljive resurse.

Veći deo dosadašnjih subvencija (52%) su potrošene na minihidroelektrane, a u Federaciji BiH ih je oko 50. Taj entitet sada ima iskorišćeno 1.350 MW u hidrološkom smislu, a mogla bi da iskoristi još 2.300 MW. Od tih 2.300 MW, "Elektroprivredi BiH" i "Elektroprivredi HZHB" je dodeljeno 1.000 MW, a privatni sektor na raspolaganju ima 1.300 MW.

Ministarstvo energije, rudarstva i industrije FBiH uskoro planira objaviti nove tendere za dodelu lokacija za male hidroelektrane.

- Očekuje se javni poziv za dodelu lokacija za reku Bosnu. Ranije smo pripremili pozive za izgradnju pet MHE, ali nisu raspisani zbog izbora, te se očekuju uskoro. Reč je o MHE snage od 12 do 18 MW – kaže ministar Trhulj i dodaje da su koncesije za MHE do 5 MW u nadležnosti kantona.

Na području Federacije BiH deluje Operator za obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju (Operator za OIEiEK) koji je Vlada osnovala početkom ove godine. Operator je uspostavljen kao neprofitno pravno lice koje podstiče proizvodnju i otkupljuje električnu energiju iz postrojenja koja koriste OIEiEK.

Kako si rekli iz Operatora za naš portal, sa proizvođačima struje iz obnovljivih izvora imaju već potpisane ugovore o isporuci, kako po referentnoj, tako po garantovanoj otkupnoj ceni. Reč je o ugovorima koji su preuzeti od elektroprivrednih preduzeća sa teritorije Federacije BiH. Oni su obavljali poslove Operatora za OIEiEK do uspostave tog tela.

Kada je reč o vetroparkovima, ministar energetike FBIH ističe da se oni mogu graditi i bez subvencija. Najveći potencijal je u Podveležju i Vlašiću. Inače, elektroprenosna mreža BiH može da primi 350 MW, gde je za FBiH predviđeno 230, a za RS 120 MW.

Trhulj kaže da Federacija planira gradnju pet vetroelektrana. Očekuje se da će taj entitet prvu vetroelektranu dobiti 2018. godine.

- "Elektroprivreda BiH" i "Elektroprivreda HZHB" će graditi dva vetroparka – VE "Podveležje" i VE "Mesihovina", a za ostala tri mesta se takmiči nekoliko investitora iz Livna, Kupresa i Tomislavgrada.

Svi zakoni koji regulišu oblast obnovljivih izvora energije u Federaciji BiH doneti su u poslednje tri godine. Budućim investitorima i dalje veliku muku predstavlja birokratija.

- Činjenica je da postoje tri nivoa vlasti. Do građevinske dozvole ide se preko opštine, kantona, Federacije kao entiteta. Samo uporni završe. Veliki cilj je upravo ubrzati celi taj proces – objašnjava Trhulj.

U Republici Srpskoj novac za podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i u efikasnoj kogeneraciji, takođe, se obezbeđuju iz naknade koja se obračunava svim krajnjim kupcima struje. Regulatorna komisija za energetiku RS utvrđuje potreban iznos novca za svaku godinu posebno, a na osnovu garantovanih otkupnih cena za električnu energiju iz obnovljivih izvora i premija.

Kako su rekli iz Ministarstva industrije, energetike i rudarstva RS za portal "eKapija", u 2014. godini za podsticaj proizvodnje struje iz OIE izdvojeno je nešto više od 4 mil EUR. Još u septembru količina proizvodene električne energije iz OIE bila je veća za 8 GWh u odnosu na dobijenu količinu u celoj 2013. godini.

- Poređenja radi, ukupna proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije u 2013. godinu iznosila je oko 25 GWh, dok je u periodu januar - septembar 2014. godine ostvarena proizvodnja od 33 GWh, jer je u 2014. godini u rad pušten određen broj malih hidroelektrana – rekli su u Ministarstvu.

U Ministarstvu podsećaju da je procedura dodele koncesije definisana Zakonom o koncesijama RS, što podrazumeva da planirani energetski objekti moraju biti u skladu sa strateškim opredeljenjem Republike Srpske i prostorno-planskom dokumentacijom. Tako se za solarne elektrane instalisane snage do 250 kW ili elektrane veće snage na postojećim objektima, ne dodeljuju koncesije.

Kada je reč o projektima izgradnje vetroelektrana u Republici Srpskoj, na području opštine Nevesinje gradi se VE "Trusina" instalisane snage 51 MW, vredna 145 mil KM. Koncesionar je "Eol prvi" iz Nevesinja, a završetak prve vetroelektrane u RS planiran je do kraja 2015. godine.

U Ministarstvu su nam rekli da je osim VE "Trusina", na području Hercegovine planirana i izgradnja VE "Hrgud".

Iz nadležnog ministarstva su poručili da je u potpunosti uređena oblast korišćenja i podsticanja podsticanja obnovljivih izvora u Republici Srpskoj, usvajanjem Zakona o obnovljivim izvorima energije i efikasnoj kogeneraciji i donošenjem podzakonskih akata, uključujući i Akcioni plan Republike Srpske za korišćenje OIE.

A šta na sve ovo kaže struka u BiH?

Emir Avdić, predsjednik Asocijacije proizvođača električne energije iz obnovljivih resursa u BiH (APEOR) i prvi investitor u OIE u BiH, ističe da je zakonska regulativa u RS bolja nego u Federaciji. Dok se Zakon u FBiH počeo primenjivati u punom kapacitetu tek od kraja oktobra ove godine, RS je u svojim razvojnim planovima koristila realne podatke i projekcije, i samim tim postala konkurentnija.

- Poslednja zakonska regulativa u RS, poput Zakona o obnovljivim izvorima energije i efikasne kogeneracije, te novi Pravilnik o podsticanju proizvodnje električne energije iz OIEiEK, kojim su predviđene značajno veće otkupne cene, pre svega za projekte malih hidroelektrana, dovele su investitore u ovom entitetu u znatno povoljniji položaj od onih u entitetu FBIH. Cene su, u zavisnosti od instalisane snage elektrane, veće od 10 do čak 15% u odnosu na one važeće u FBIH. To bi moglo podstaknuti mnoge domaće, ali i strane investitore, da počnu ulagati u ovakve projekte - kaže Avdić.

Inače, Avdićeva firma "Intrade energija" je prva privatna firma u BIH koja je investirala u projekte obnovljive energije. Konkretno, tokom 2004. i 2005. investirali su 10 mil EUR u izgradnju četiri male hidroelektrane na području Fojnice.

- Još tokom 2005/2006 pokrenuli smo projekat izgradnje hidroenergetskog sistema na Gornjoj Neretvi za šta su tri različite Vlade FBIH u tri navrata proglašavale tzv. javni interes. Tokom 2010. smo započeli i pregovore sa Komisijom za pregovore oko dodele koncesije. Međutim, pri kraju pregovora Komisija je naprasno prekinula razgovore i od tada imamo status quo. Mi nismo odustali od projekta i očekujemo od nove Vlade FBIH da donese pozivne odluke u pravcu nastavka pregovora.

Prema podacima APEOR-a, u obnovljive izvore energije u BiH do sada je investirano 100 mil EUR, a investitori su domaća i strana fizička lica i kompanije. Svi izgrađeni objekti nakon 30 godina prelaze u državno vlasništvo.

Vedrana Džudža

Kompletan Tematski bilten "Obnovljivi izvori energije-šansa ili obaveza" možete pogledati OVDE.