Svi finansiramo izgradnju solarnih elektrana i vetroparkova - Naknade za "zelenu" energiju građani plaćaju kroz račun za struju

Većina građana Srbije nije ni svesna da svaki mesec kroz račun za struju plaća i naknadu investitorima u obnovljive izvore energije (OIE). To praktično znači da mi svakoga meseca plaćamo izgradnju vetroparkova, solarnih elektrana, minihidroelektrana...

Iako ova naknada nije jedina koji građani plaćaju, novi izgled računa iz februara ove godine pokrenuo je pitanje kakav je značaj naknade za obnovljive izvore. Naime, ova naknada proistekla je iz Uredbe o visini posebne naknade za podsticaj, Uredbe o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije i Uredbe o načinu otkupa i raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije.

Reč je o naknadi za subvencionisanu struju iz obnovljivih izvora energije u iznosu od 8,1 paru po kilovatsatu. U proseku, fizička lica mesečno plaćaju od 16 do 66 dinara u zavisnosti od potrošnje. Sav novac od te nadoknade ide na poseban račun sa koga se plaća struja iz obnovljivih izvora energije, otkupljena od povlašćenih proizvođača po subvencionisanim cenama (takozvanim "fid-in" tarifama).

Kako za "eKapiju" kažu u "Elektroprivredi Srbije" (EPS) prema planu prodaje električne energije za 2014. godinu, po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača, trebalo bi da bude prikupljeno oko 2,2 milijarde dinara. U EPS-u objašnjavaju da će konačan iznos prikupljenih sredstava po ovom osnovu zavisi od procenta naplate. Na naše pitanje za koliko bi ubuduće mogli očekivati povećanje računa na osnovu povećanja količine struje koja stiže iz OIE, u EPS-u kažu da Ministarstvo energetike po ovom pitanju odlučuje u svakog decembra, prema uredbama koje se odnose na povlašćene proizvođače iz obnovljivih izvora.

Legitimno ili ne

Iako iznos koji građani po ovom osnovu mesečno izdvajaju, ipak mnogi su se zapitali da li je ovo legalan potez EPS-a? Da li je iko građane pitao da li hoće da plaćaju ove subvencionisane kilovatsate investitorima koji su svojevoljno rešili da investiraju i našli računicu da proizvode te kilovatsate?

Stručnjaci iz oblasti energetike kažu da je domaće zakonodavstvo prepisalo iskustva okolnih zemalja.

Kako kažu, praksa najvećeg broja zemalja je da "zelene kilovate" plaćaju krajnji potrošači, odnosno građani. Do sada je ovu naknadu plaćao EPS, jer mu je to zbog simboličnih kilovat-sati, bilo isplativije nego da štampa uplatnice. Međutim, kako se u narednom periodu na mreži ubuduće nađe više "zelene" struje, odlučeno je da je plaćaju svi potrošači. Upućeni kažu da je dobra odluka da se ovaj trošak može videti na svakom računi, jer građani treba da znaju šta i koliko plaćaju.

U razvijenim zemljama, gde se "zelena" energija odomaćila na računima, postoji takozvani miks. Tako se tačno zna koliko je struje proizvedeno iz vode, koliko iz vetra, sunca, i sve to plaćaju krajnji potrošači.

Protočni fond za OIE

Odlukom da svi građani plaćaju ovu naknadu da Ministarstvo rudarstva i energetike stvorilo jedan "protočni" fond čiji se iznos povećava sa rastom proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije, a procene su da će se do 2020. godine plaćati po računu u proseku 400 dinara za struju iz OIE.

Na ovaj način Ministarstvo energetike regulisalo je podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora koja je i strateški nacionalni cilj. Podsticajne cene za otkup struje proizvedene iz OIE su jedan od načina da Srbije dostigne cilj o povećanju udela energije iz obnovljivih izvora u potrošnji sa 21,2% na 27% do 2020. godine.

Tarife

Vlada Srbije usvojila je u januaru prošle godine uredbu o podsticajnim cenama za otkup struje iz obnovljivih izvora energije. Glavna novina je da se iznosi podsticaja, takozvanih fid-in (feed-in) tarifa jednom godišnje usklađuju s iznosom inflacije u evro zoni. Novom uredbom je smanjena cena za otkup struje iz elektrana na vetar sa 9,5 na 9,2 evrocenta po kilovat satu i povećana kvota za otkup sa 450 na 500 megavata.

Do kraja 2015. godine biće subvencionisan otkup struje iz vetroelektrana ukupne snage do 300 megavata, a taj iznos biće povećan za dodatnih 200 megavata vetroelektrana koje budu izgrađene do 2020. godine.

Struja iz solaranih elektrana bi trebalo da se otkupljuje po cenama od 16,25 do 19,77 evrocenti, u zavisnosti od snage elektrane, umesto ranijih 23 evrocenta.

U ovoj uredbi zadržan je period trajanja podsticaja od 12 godina. Iz preduzeća "Fortuna" koje je u martu ove godine kod Leskovcu otvorilo solarnu elektranu, kažu da je za njih kao investitore najvažnije da su fid-in tarife predvidive, to jest da se njihov iznos neće menjati u narednom periodu, pa znaju na šta mogu da računaju.

Nikola Ćatović iz konsultantske kompanije MACS smatra da se sadašnje fid-in tarife u Srbiji mogu smatrati zadovoljavajućim po pitanju isplativosti projekta.

- Iako su pre stupanja na snagu Uredbe o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije iz 2013. godine iznosi za fid-in tarife bili viši u proseku od 5% do 25% ali su bile fiksne bez mogućnosti usklađivanja sa stanjem na tržištu. Prema postojećoj Uredbi, godišnje se vrši korekcija fid-in tarifa koje se uskleđuju sa stopom inflacije u evrozoni. Na taj način u periodu trajanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije od 12 godina korekcije otkupne cene bi trebalo da rastu, ako je suditi dosdašnjim trendovima. Sa trenutnim fid-in tarifama, projekti koji su optimizovani obično imaju period povrata investicije između 8 i 10 godina. Gledano na region, fid-in tarife su ugalvnom ujednačene. Retko će se više ponoviti situacija sa početka implementacije subvencionisanih tarifa kada su neke zemlje, čak članice EU morale, retroaktivno da snižavaju fid-in tarife zbog neodrživosti sistema – rekao je Ćatović za "eKapiju".

Predloženo je da se novom uredbom uvedu i fid-in tarife za sve vrste biogasa, kao i otkup struje proizvedene iz solarnih kolektora postavljenih na zgradama da bi se građani podstakli da više koriste taj izvor energije.

Energija iz solarnih kolektora na objektima za, na primer, objekte instalisane snage do 30 kilovata, otkupljivala bi se po ceni od 20,66 evrocenti za kilovat sat.

Uredbom o fid-in tarifama predviđene su i podsticajne cene za otkup struje proizvedene u mini hidroelektranama, iz geotermalne energije i biomase.

Jelena Đelić

Kompletan Tematski bilten "Obnovljivi izvori energije-šansa ili obaveza" možete pogledati OVDE.