Kulturno nasleđe ključno za razvoj jake kreativne ekonomije u Srbiji - Održan Drugi Forum kreativne ekonomije u Beogradu

Na nedavno održanom Forumu kreativne ekonomije u organizaciji Grupe za kreativnu ekonomiju i Ministarstva kulture i informisanja, a pod pokroviteljstvom Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, ocenjeno je da je kulturno nasleđe ključ razvoja jakog i održivog kreativnod društva i ekonomije u Srbiji i da kulturno nasleđe mora biti prepoznato kao razvojni potencijal, i na taj način i tretirano u agendi razvoja Srbije.

Povezivanje kreativnih industrija i kulturnog nasleđa je imprativ razvoja nacionalnog kreativnog sektora, a ishodi ovog modela kreativizacije srpske privrede i kulture jesu novo čitanje savremenog stvaralašta s jedne, i lokalnog i nacionalnog nasleđa sa druge strane i smislena i savremena ekonomska upotreba nasleđa kroz kreativne industrije.

U punoj Palati Federacije kroz 3 sesije, učestovalo je 27 govornika i diskutanata od oko 170 učesnika Foruma. Forum su otvorili svojim izlaganjima Hristina Mikić, direktorka Grupe za kreativnu ekonomiju, Majkl Kirbi, ambasador SAD u Srbiji i Ivan Tasovac ministar kulture i informisanja Srbije.

Mikićeva je naglasila "da kulturno nasleđe osigurava kulturni kontinuitet, proces identifikacije i jačanja određenog identiteta unutar zajednice, ali da je ono i baza znanja za razvoj kreativnog društva i privrede, i da zbog toga ima veliki značaj u kreativnoj ekonomiji".

Prema njenim rečima Srbija danas ima zvanično zaštićeno oko 2500 kulturnih dobara, procene su da ih ima mnogo više. Jako mali broj njih ima razrađen plan upravljanja i strategije smislene i savremene ekonomske upotrebe. U sektoru nasleđa u širem smislu zaposleno je oko 5.588 osoba, od čega u zavodima za zaštitu spomenika kulture radi oko 550 osoba. Kulturno nasleđe učestvuje u stvaranju BDV kreativnog sektora prosečno sa oko 0,5% i upošljava oko 5% kreativne radne snage. Godišnje se uloži iz nacionalnih sredstava oko 16,5-18 mil EUR u kulturno nasleđe.

Ivan Tasovac je istakao da je Forum kreativne ekonomije još jedan značajan korak u prepoznavanju kulture kao važnog resursa za održivi razvoj našeg društva. On je dodao da "podizanje kapaciteta profesionalaca u kulturi i relevantnih institucija treba da omogući razvoj upravo ovog potencijala što podrazumeva da se uz zaštitu kulturnog nasleđa mudro koristi i njegov razvojni element. Kako bi se postigao ovaj cilj ova oblast mora konstantno da se prilagođava savremenim tokovima i potrebama društva".

Ambasador Majkl Kirbi je rekao da treba razvijati privatno-javna partnerstva kao novi model rada u kreativnom sektoru u Srbiji i istakao da "Srbija ima veliko i značajno kulturno nasleđe, ali da treba da ga iskoristi kao potencijal za ekonomiski razvoj zemlje" podsetivši "da u zemlji postoji veliki broj divnih manastira, ali i primera moderne umetnosti".

Američki učesnici dr Christina Luke, Donovan Rypkema i John Drew Giblin, ataše za kulturu u Ambasadi SAD u Srbiji predstavili su američki pristup i iskustvo u povezivanju kulturnog nasleđa, kreativne ekonomije i kulturne diplomatije. Rypkema, vodeći stručnjak za projekte rehabilitacije i nekada, ključni ekspert programa Svetske Banke u ovoj oblasti, istakao je da treba razmišljati izvan klasičnih modela ekonomske valorizacije nasleđa, kao što je to turizam, već fokus staviti na povezivanje kulturnog nasleđa i kreativnih industrija.

U Nacionalnoj sesiji "Kulturno nasleđe u socioekonomskom kljuću razvoja Srbije" učesnici su konstatovali da je neophodno ovaj sektor tretirati na sistematskoj osnovi, kao razvojni resurs i izraditi strategiju zaštite i ekonomskog korišćenja kulturnog nasleđa.

Hristina Mikić je predstavila rezultate istraživanja razvojnih aspekata kulturnog nasleđa u Srbiji u poslednjih 10 godina i navela da najveće izazove u oblasti nasleđa predstavljaju veliki budžetski deficit i teški ekonomski uslovi u zemlji, nepostojanje strateškog pristupa u ovoj oblasti, zastarela i neusaglašena regulativa sa konvencijama Saveta Evrope i Unesco, zaštita koja se odvija samo na nivou tehničke zaštite i sistem finansiranja nasleđa. Mikićeva je naglasila da su ključni problemi nasleđa u Srbiji u oblasti upravljanja i finansiranja i da će oba problema biti rešena "prelaskom sa modela klasične tehničke zaštite na pristup upravljanja zasnovan na vrednostima nasleđa, njihovom očuvanju i upravljanju, a potom na pristup živućeg nasleđa koji postavlja ljude i lokalnu zajednicu u centar, a nasleđe tretira kao neodvojiv deo te zajednice".

Asja Drača Muntean, pomoćnik ministra kulture za međunarodnu saradnju i evropske integracije navela je da je Srbija već započela proces razvojnog tretiranja kulturnog nasleđa kroz Regionalni program Saveta Evrope za rehabilitaciju kulturnog i prirodnog nasleđa koji se sada odvija pod nazivom "Ljubljanski proces 2", ali da bi on bio još uspešniji moraju da se primenjuju novi modeli i standardi u vrednovanju i interpretaciji nasleđa.

Estela Radonjić Živkov, iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i nacionalni koordinator projekta Ljubljanski proces 2 Saveta Evrope/EU/TFCS, je istakla da zavodi nemaju kratkoročne niti dugoročne planove i da se kampanje zaštite dešavaju pod okriljem uglavnom nekih proslava- ustanka, rata, jubileja i da se tada bez konkretne ideje utroši velika količina novca, a rezultati često izostanu. Ona je dodala i da "se u samoj konzervaciji ne poštuju osnovni principi uspostavljeni venecijanskom poveljom, diskutuje se o davno prevaziđenim problemima; u zavisnosti od političkog okruženja, favorizuju posebne vrste nasleđa, dok se na druge ne obraća pažnja". Kao moguća rešenja ovih problema i deblokiranje razvojnog potencijala nasleđa Radonjić-Živkov je rekla da je neophodno "izvršiti preliminarnu procenu rehabilitacionog potencijala resursa nasleđa, te na osnovu toga pristupiti planiranju resursa i pravaca rehabilitacije, uvesti strateški pristup u radu zavoda za zaštitu spomenka kulture, doneti novi zakon, raditi na većoj profesionalizaciji sektora, institucionalizovati IPSARH metodologiju, i sve to započeti izradom krovne strategije za zaštitu i ekonomsko korišćenje kulturnog nasleđa".

Poslednja sesija prestavila je lidere inovacija u kreativnoj ekonomiji čiji se rad temelji na aktivnom povezivanju resursa nasleđa sa kreativnim industrijama, ali i na partnerstvu sa korporativnom sektorom. Zajedničko za sve ove primere je da ih je povezala ideja održive rehabilitacije i ekonomske upotrebe kulturnog nasleđa koja omogućuje kontinuitet i očuvanje sociokulturnih vrednosti i dodaje im novu vrednost kroz savremene pristupe ekonomskoj valorizaciji.

(Bora Dimitrijević i Sonja Marić) Bora Dimitrijević direktor Narodnog muzeja Zaječar predstavio je projekat rehabilitacije lokaliteta "Felix Romuliana" i sve veći značaj održivosti ovog lokaliteta kroz njegovu tešnju vezu sa lokalnim kreativnim industrijama. Da kreativne industrije mogu pomoći u afirmaciji nasleđa pokazao je interesantan primer rehabilitacije ovog lokaliteta, inače jednog od onih koje je izabrala Londonska škola za ekonomiju u saradnji sa Savetom Evrope i nacionalnim ekspertima za procenu i kvantifikovanje socioekonomskih efekata konzervacije i upotrebe arheoloških nalazišta.

Ljubiša Šolaja direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica objasnio je kako elementi nalazišta, kamena plastika i mozaici "Carske Palate Sirmium" mogu biti inspiracija za razvoj kreativne ekonomije.

Ksenija Marković i Nenad Radujević lideri razvoja autorske mode u Srbiji ukazali su kroz svoju prezentaciju kako autorska moda kao deo kreativne industrije može biti u funkciji oživljavanja zapuštenih objekata kulturnog nasleđa. Oni su predstavili 15 godišnje iskustvo Beogradske nedelje mode, koje se sada razvija kroz Udruženja modnih dizajnera "BFW Designers Collective" čiji su osnivači, u uspostavljanju dijaloga između prošlosti i sadašnjosti, kroz korišćenje kulturnog nasleđa kao platforme za promociju autorske mode.

Sonja Marić, direktor marketinga UNIQA osiguranja predstavila je primer BizArt partnerstva ove kompanije u oblasti kulturnog nasleđa. Ona je istakla da ova kompanija ima dugu tradiciju saradnje sa privrednim sektorom kroz program ArtUNIQA-specijalno osiguranje kolekcija i umetničkih projekata, ali da je anagažman na realizaciji projekta "Skriveno blago Doma Jevrema Grujića" otvorilo nove perspektive saradnje u ovoj oblasti. Dom Jevrema Grujića zajedno sa Suvačom u Kikindi i Ćaćanskim termama, je jedan od oglednih primera za razvoj mentorskog rada na izradi biznis planova u oblasti nasleđa koji je tokom ove godine realizaovan uz pomoć Savet Evrope. Afirmisanje novog Muzeja diplomatije i avangarde započelo je izložbom "Skriveno blago Dom Jevrema Grujića" koje je za samo mesec dana zabeležilo oko 27.000 poseta.

Miloš Đukelić, direktor filmske kuće Red Production i jedan od 35 lidera kreativne ekonomije u Srbiji u okviru programa internacionalizacije kreativnih industrija "Creative Industries SERBIA", predstavio je inovativne modele korišćenja kulturnog nasleđa kao filmske lokacije. Đukelić je istakao "da nije bitno samo nešto sačuvati, urediti, zaštititi... nego i ponuditi rešenja kako da se sačuvano nasleđe koristi od strane najrazličitijih kreativnih industrija", a onda je na primeru rada svoje produkcijske kuće i korišćenja enterijera i eksterijera tvrđava u Srbiji pokazao kako se može ostvariti smisleno i ekonomski održivo povezivanje filmske i televizijske industrije i kulturnog nasleđa.

Estela Radonjić-Živkov iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika predstavila je rehabilitaciju Suvače u Kikindi i njeno pretvaranje u Community centar, ali i korišćenje narodnog graditeljskog nasleđa kao osnove i centralnog elementa za razvoj lokalnih kreativnih industrija u Kikindi.

Organizatori su najavili da će istraživanje predstavljeno na Forumu, vizije i zaključci Foruma uz dodatne konsultacije objaviti Grupa za kreativnu ekonomiju, kao strateški dokument Beli papir o kulturnom nasleđu u Srbiji: putokaz za izgradnju kreativnog društva i ekonomije koji treba da posluži kao putokaz za unapređenje politika koje tretiraju nasleđe i da pruži mere i reformske pravce koje treba preduzeti kako bi se ostvarili što uspešniji ishodi modela kreativnizacije srpske privrede i kulture.