(Ekonomist) Rodoljub Drašković, vlasnik Koncerna „Swisslion-Takovo“ - Mercator je pravi partner

(Rodoljub Drašković)

Zauzimanje pozicija i bitka za regionalni „market šer“ ulazi u novu fazu. Akvizicije, merdžovanja, preuzimanja, strateška povezivanja, kobrendovi i zajednički proizvodni projekti... samo su neki od oblika kojim trgovci (ali i proizvođači) u državama regiona pokušavaju da se što bolje pozicioniraju, u nadi da će se tako odbraniti od sadašnjih lokalnih i budućih globalnih konkurenata.

Poslednjeg dana februara predsednik Uprave slovenačke trgovačke kompanije „Merkator“ Žiga Debeljak na konferenciji za novinare vrlo energično odbio je mogućnost da ta firma kupi bosanskohercegovački trgovinski lanac „VF Komerc“, ali nije krio ambicije „Merkatora“ da uskoro u regionu napravi još jedan „dobar posao“. Mesec dana posle te izjave prvog čoveka „Merkatora“ objavljena je vest da je hrvatski „Agrokor“ potpisao ugovor o preuzimanju maloprodajnog i veleprodajnog biznisa „VF komerca“, čime se svrstao na vodeću poziciju u BiH.

Ubrzo je stigao više nego ozbiljan odgovor. Samo dan kasnije od te objave, dogodio se jedan od najvećih poslovnih „potresa“ u regionu jugoistočne Evrope. Dva velika poslovna sistema - „Swisslion-Takovo“ i „Merkator“ potpisali su pismo o namerama za strateško povezivanje, kojim će slovenačka kompanija preuzeti trgovački deo srpske firme, a „Swisslion-Takovo“ preuzima proizvodni deo slovenačke firme. Tako se „Merkator“, posle kupovine trgovine „MB Rodić“, upustio u novi oblik strateškog povezivanja koji je mnogo više od klasičnih akvizicija.
Ko je šta dobio ovim strateškim povezivanjem, kako će izgledati budući odnosi dva partnera, kakve su dalje tržišne ambicije ... za Ekonomist magazin govori Rodoljub Drašković, vlasnik Koncerna „Swisslion-Takovo“.

E Ko je bio inicijator strateškog partnerstva?
Rodoljub Drašković: „Merkator“ me je pozvao u Ljubljanu, razgovarao sam sa predsednikom i članovima Uprave „Merkatora“ i za 45 minuta smo se dogovorili o principima našeg strateškog partnerstva u narednih deset godina. Prvi princip je da trgovinski lanac Koncerna „Swisslion-Takovo“ – SL „Gross“ preuzme Kompanija „Merkator“ na kapital odnosima, čime stiče jednu od vodećih pozicija u trgovini u regionu jugoistočne Evrope.
Drugi princip je da Koncern „Swisslion-Takovo“ na kapital odnosima preuzme industriju „Merkator-Eta“ iz Kamnika i da time postane vodeći proizvođač hrane u regionu jugoistočne Evrope. Treći princip je da sa Kompanijom „Merkator“ u narednih deset godina obezbedimo snabdevanje njihovog trgovinskog lanca na celom tržištu gde ovaj lanac ima instalisane trgovinske kapacitete.
Strateško partnerstvo se zasniva na obostranom ekonomskom interesu, gde će Kompanija „Merkator“ i Koncern „Swisslion-Takovo“ definisati zajednički projekat u oblasti proizvodnje private label, proizvodnje kobrenda i potpune zastupljenosti proizvodnog programa „Swisslion-Takovo“ u trgovinskim lancima „Merkatora“.

U informaciji dostavljenoj medijima posle potpisanog pisma o namerama kaže se da je „Swisslion-Takovo“ najveća kompanija za proizvodnju hrane u jugoistočnoj Evropi. Je li to bila samo stilska figura?
R. Drašković: „Swisslion-Takovo“ je vodeća kompanija za proizvodnju hrane u jugoistočnoj Evropi. Stope rasta i razvoja u poslednjih pet godina koje ostvaruje nisu zabeležene u savremenim privrednim kretanjima Evrope. Koncern „Swisslion-Takovo“ godišnje na svetskom tržištu plasira preko 180 hiljada tona hrane iz svoje industrije. Koncern raspolaže sa preko 70 brend proizvoda, bez kojih ne može ni jedna ozbiljna trgovina u regiji. Pored industrije Swissliona i Takova, koncern ima proizvodnju dečije hrane SL „Juvitana“, mesnog programa SL „Mitros“, proizvodnju prerade voća i povrća SL „Miloduh“, proizvodnju piva SL „Vršačka pivara“, mlinove i silose, fabriku stočne hrane, štamparsku industriju, transport i kooperante u oblasti proizvodnje sirovina. Pored toga Korporacija „Swisslion-Agroplod“ iz Makedonije ima kapacitete u oblasti konditorskog programa, proizvodnje dečije hrane, prerade voća i povrća, plantaže jabuka, proizvodnju konzumnih jaja, trgovinu, hotelijerstvo, ugostiteljstvo i turizam. U Hercegovini Koncern ima industriju IAT koja danas izvozi 95 odsto svog proizvodnog programa i zapošljava 2.500 radnika. Koncern raspolaže sa savremeno opremljenim tržnim centrima u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj...

Zašta je „Merkator“ od svega toga zainteresovan u Srbiji?
R. Drašković: Naša trgovina SL „Gross“ sa svojim centrima u Nišu, Čačku i Leskovcu obezbedila je izuzetno jaku regionalnu pozicioniranost i kao takva postaće vodeća trgovina na tržištu Srbije, „ispod“ Save i Dunava. Da bi se ta pretpostavka ostvarila „Swisslion-Takovu“ neophodan je strateški partner u oblasti trgovine koji profesionalno obavlja tu delatnost, jer mi iz Koncerna, priznajem da nismo profesionalci u oblasti trgovine. To znači da sa „Merkatorom“ želimo podelu rada.

Prema javno definisanim namerama „Merkator“ ulazi u trgovački lanac „Swisslion-Takovo“, a vi ulazite u proizvodni program „Merkatora“?
R. Drašković: To je tačno. Koncern „Swisslion-Takovo“ se ne može pohvaliti da je postigao značajne rezultate na tržištu Slovenije. Ovo je pravi momenat i strateški značajan projekat za Koncern da se pozicionira na tržištu Slovenije u oblasti proizvodnje i trgovine.
„Merkator“ ima proizvodne kapacitete u Sloveniji koji rade robne marke te Kompanije, a to su istaknuti brendovi i mi ni u kom slučaju preuzimanjem industrije „Eta“ ne želimo da te brendove napustimo već naprotiv da ih dalje razvijamo. Za taj program koristićemo komparativne prednosti i proizvodne resurse Takova i resurse naše Kompanije iz Makedonije „Swisslion-Agroplod“. Koncern „Swisslion-Takovo“ ovim projektom obezbeđuje proizvodne kapacitete u EU, to nam otvara to tržište za sveukupan proizvodni program.

Strateško povezivanje privrede jugoistočne Evrope, posebno u državama bivše Jugoslavije, jedini je pravi put za ukupan razvoj privrede, put koji treba da prepozna svaka vlada država regiona. Stvaranje tržišne unije u regionu jugoistočne Evrope naša je budućnost. Tržišna unija podrazumeva savremeno regulisano i organizovano tržište, koje otvara perspektivu razvoja proizvodnje, a samim tim i ukupan ekonomski razvoj. Jedino tako možemo se integrisati u tržište Evropske unije i sačuvati sopstvenu privredu od kolapsa.

Sa firmama iz Hrvatske imate specifične poslovne odnose. Sa „Podravkom“ sarađujete na strateškim projektima i menadžment te kompanije kaže da je veoma zadovoljan saradnjom sa „Swisslion-Takovo“? To što radite sa „Podravkom“ je neka vrsta trećeg modela?
R. Drašković: Tačno, to je posebna oblast. Raspolažemo sa proizvodnim resursima, stručnim timovima i know-how u oblasti tehnološkog inženjeringa, finansijskog konsaltinga, informacionih i organizacionih tehnologija. Sve sa čime raspolažemo maksimalno koristimo i zato nam dobro dođe partnerstvo sa kompanijama kao što su „Podravka“ i „Kraš“ sa kojima radimo kobrendove. To je izazov i veliki posao kojim se iz dana u dan otvara sve veća perspektiva. U ovoj oblasti mnogi projekti su u toku i mi i naši poslovni partneri očekujemo značajne ekonomske efekte.

Kada će sa „Merkatorom“ biti finalizovan dogovor i potpisan ugovor o strateškom partnerstvu?
R. Drašković: Formirani su stručni timovi sa obe strane. Informisan sam da profesionalno rade svoj posao i da prate utvrđenu dinamiku rada. Očekujemo da posle 1. maja timovi prezentiraju svoje izveštaje na osnovu kojih slede finalni dogovori i potpisivanje ugovora. Termin do kraja maja je objektivan i optimalan za obe strane da definišemo obligacione odnose i da u njihovu realizaciju uđemo odmah nakon potpisivanja ugovora.

Da li ste osim strateškog trgovačkog i proizvodnog povezivanja razgovarali i o kapitalskom vezivanju sa „Merkatorom“?
R. Drašković: Ne u ovom momentu. Slede novi projekti razvoja prehrambene industrije „Swisslion-Takovo“ na kapital odnosima, kako u Sloveniji tako u celom regionu, a od „Merkatora“ očekujemo pomoć u tom poslu. Mi nismo na berzi, mi ne trgujemo kapitalom, mi se bavimo privrednim razvojem.

Sada ste u fazi da ulazite u partnerstvo sa uspešnom kompanijom, a do nedavno ste kupovali uglavnom propale firme. Kakvo je iskustvo sa restrukturiranjem takvih loših preduzeća?
R. Drašković: Za svaku firmu postoji specifičan model restruktuiranja, jer su različiti uzroci koji su doveli do propadanja. Dakle, moraju se analizirati uzroci lošeg poslovanja i na osnovu tih analiza pravi se projekat revitalizacije koji podrazumeva ulaganje u novu tehnologiju, opremu, remontovanje i renoviranje imovine, organizaciono restrukturiranje, dovođenje novih kadrova, osposobljavanje kadrova, povratak na tržište, dizajn, novo tržišno pozicioniranje, stvaranje novih robnih marki... Proizvođači hrane koji imaju jasne planove razvoja, ne mogu propasti jer je hrana imperativ potrošača.
Na „Takovu“ smo položili ispit zrelosti i dokazali kako se jedan posrnuli gigant diže na noge. Danas je to vodeća industrija u proizvodnji hrane u Srbiji, „Takovo“ radi punim kapacitetom, firma je primenila evropske standarde kvaliteta, polovinu proizvodnje realizuje na stranom tržištu, osvojila je informativne tehnologije SAP-a, osposobila mlade kadrove koji danas uspešno vode poslovanje.

Koliko je u proseku trebalo vremena za revitalizaciju kupljenih preduzeća?
R. Drašković: Od tri do šest meseci. U „Agroplodu“ Resen u Makedoniji projekat smo realizovali za svega tri meseca i dokazali sposobnost da primenimo svoje metode. Već danas „Agroplod“ je visoko profitabilna Kompanija.

U konditorskoj industriji je sve veća konkurencija, najavljuju se novi proizvođači. Može li se opstati kad su konkurenti za poštovanje?
R. Drašković: Bez jake konkurencije nema razvoja. Jaka konkurencija nas motiviše na uvođenje novih tehnologija, na stvaranje novih brendova, na novi marketing i nove investicione projekte.

Da li nove investicije finansirate iz kredita, preko berze kapitala ili sopstvenim kapitalom?
R. Drašković: Koncern „Swisslion-Takovo“ u ukupnom razvoju isključivo se oslanja na sopstveni kapital, odnosno na sopstveni profit. Ostvareni profit jedino koristim za finansiranje investicionih projekata. To znači da za nove investicione projekte ne koristimo kredite. Kredite isključivo koristimo kao podsticaj likvidnosti, odnosno za obrtni kapital.

Hoće li i ove godine biti reinvestiranja profita iz prošle godine?
R. Drašković: Zadovoljni smo sa ostvarenim profitom u 2006. godini, jer beleži rast u odnosu na prethodne godine. Koncern “Swisslion-Takovo“ ostvario je u prošloj godini promet sa inostranstvom blizu 400 miliona evra, od toga je izvoz oko 200 miliona evra. Godišnji prihodi celog sistema su preko 500 miliona evra, što govori o našoj izvoznoj orijentaciji. Ne znam godinu u poslednjh pet kada smo investirali u nove investicione projekte manje od 50 miliona evra. Za četiri poslednje godine u akvizicije i revitalizaciju kupljenih preduzeća uložili smo preko 150 miliona evra i to iz sopstvenog profita.

Imate li nameru da „Swisslion-Takovo“ izvedete na Berzu kapitala
R. Drašković: U ovom momentu ne razmišljam o tome. Obzirom na našu profitabilnost i dinamični razvoj zasnovan na vlastitom kapitalu, nama nisu potrebna dodatna sredstva „preko Berze“ za dalji razvoj biznisa.
Naprotiv, u Koncernu se razmišlja da isključivo poslujemo sa sopstvenim kapitalom i u sferi finansijsko konsaltinga i u sferi investicionog razvoja.
Ne razmišljam ni o prodaji Koncerna. Poželjno je da Srbija sačuva domaću industriju i to posebno u oblasti hrane.

A šta u slučaju da se pojave velike svetske kompanije, na primer Nestle ili Kraft, i pokažu interes da kupe Vašu kompaniju?
R. Drašković: Zainteresovan sam samo za partnerstvo kakvo već izgrađujemo sa „Podravkom“, „Krašom“... Dakle, zajednički proizvodni projekti. Nisam zainteresovan za dokapitalizaciju Koncerna od strane evropskih kompanija.

Šta su novi poslovni potezi Koncerna u Srbiji i regionu?
R. Drašković: Idem u nove projekte, ali se ne spremam za nove akvizicije u Srbiji. Jer, u to što je ostalo od privrednog bića Srbije, a nije privatizovano, ne vredi dalje ulagati. Ni jedan projekat revitalizacije tih preostalih preduzeća ne bi uspeo jer su te firme definitivno za gašenje. Srbiji su potrebne nove fabričke hale, nova oprema, nova tehnologija, novi kadrovi... I Koncern „Swisslion-Takovo“ će dalje investirati u nove fabrike. Završili smo proces revitalizacije svih kupljenih preduzeća. Završiće se i projekat sa „Merkatorom“ i onda krećemo u treću fazu investicija sa novim znanjem. Treća faza kreće od naredne godine.

Šta je „tema“ te faze razvoja?
R. Drašković: Ostajemo u proizvodnji hrane. Koncern će se dalje širiti prema robama koje danas nema u svom asortimanu. To su mleko, voda i vino. „Swisslion-Takovo“ će se dalje razvijati u oblasti proizvodne kooperacije i širiti svoj proizvodni program u oblasti komplementarne proizvodnje, modernizovati postojeću industriju i uvoditi nove tehnologije u svim oblastima u kojima imamo komparativne prednosti.

Idete li u te projekte sami ili nekome nudite partnerstvo?
R. Drašković: Nisam još prepoznao takvo profesionalno jakog partnera koji bi sa nama ušao u te projekte. Ne prihvatam partnerstvo sa fondovima, jer naš partner morao da ima referencu značajnog proizvođača za Koncern.

Okruženje

E: Koliko Vam smeta trenutna situacija u Srbiji?
R. Drašković: Najveća pomoć države je da nam ne odmaže. Danas nemamo stabilno tržište, stabilnu političku situaciju, skoro ništa nije stabilno, a sve je u nekim neizvesnim procesima, sa nadom da će uskoro postati izvesno i da ćemo krenuti putem saniranja stanja i sveukupnog društvenog razvoja.

E: Šta to znači za Vas kao poslovnog čoveka?
R. Drašković: Smeta mi nestabilnost. Kod mojih partnera ona izaziva nesigurnost u uspostavljanju čvrstih poslovnih odnosa sa poslovnim ljudima iz Srbije, pogotovo kada su u pitanju dugoročni projekti. Oni zaziru od sveukupnog stanja u Srbiji i zato se teško odlučuju da započnu ili da šire već početi biznis u Srbiji.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu