Beograd u deficitu sa benzinskim pumpama - od potrebnih 223 radi samo 145

Beogradu je potrebno maksimalno 223 benzinske pumpe, prema nedavno usvojenoj Odluci koja reguliše izgradnju benzinskih stanica u glavnom gradu, u kome trenutno posluje 185 benzinskih stanica, od kojih oko 145 radi, a ostale ili čekaju neophodnu dokumentaciju ili su u fazi izgradnje.

Novi plan obuhvata kako postojeće tako i nove lokacije za izgradnju benzinskih stanica, a pod terminom "benzinska stanica" podrazumevaju se i pumpe gde se toči tečni naftni gas.

Razlog za donošenje ove odluke je želja investitora da u Beogradu grade benzinske pumpe, za koje je neophodan jedan ovakav plan, koji će na moderan i efikasan način regulisati ovu oblast, a u planu je i izrada studije o uticaju benzinskih stanica na životnu okolinu, objavljeno je na sajtu beogradskih "online" elektronskih novina.

Najveći broj benzinskih stanica u Beogradu izgrađen je u drugoj polovini prošlog veka. Više od polovine njih podignuto je pre 1970. godine, dok je u poslednjih desetak godina sagrađeno 20% svih pumpi.

Većina stanica izgrađenih između šeste i sedme decenije 20. veka i danas radi, a najstariju je sagradio "Jugopetrol" u ulici Kraljice Natalije pre 55 godina.

Tokom devedestih godina došlo je do ekspanzije podizanja benzinskih pumpi kako u Beogradu tako i u Srbiji. Najveći broj njih u privatnom su vlasništvu, a u prvim godinama rada svojim vlasnicima donosile su odlične prihode, dok nisu uvedene sankcije, kada su rezervoari mahom bili prazni, a na svakom ćošku se mogao kupiti "crveni" ili "zeleni" benzin iz plastičnih flaša i kanistera.

Benzinske pumpe više ne donose tako astronomske prihode, ali pristojne zarade i dalje ima, tim pre što pumpadžije dodatno zarađuju otvarajući u svojim objektima minimarkete, gde vozač može da kupi sve što mu je potrebno.

U međuvremenu na naše tržište ušli su i "veliki igrači" poput kompanija OMV, "Lukoil" ili "Helenic petroleum" i podigli standard usluga, ali i prigrabili neke izuzetno dobro lokacije.

Iako je između države i trgovaca naftnim derivatima rat stalno otvoren, za sada se niko naročito ne žali, tačnije, još nije primećeno da je neko zatvorio svoj objekat zbog slabe zarade. U poslednjih nekoliko godina pravu malu revoluciju u ovoj oblasti izazvala je pojava pumpi za točenje tečnog naftnog gasa. Ovakvih stanica je sve više, a da je "đavo odneo šalu" shvatili su i u NIS, pa odnedavno i oni na svojim objektima imaju "pištolj" za točenje gasa.

Izgradnja benzinskih pumpi kod nas se obavlja na osnovu "Tehničkih propisa o izgradnji stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištenju i pretakanju goriva", koji su usvojeni još 1971. godine. Međutim, ovaj pravilnik je zastareo, što nadležnim gradskim i republičkim organima zadaje mnogo glavobolja.

Neke od odredaba ovog pravilnika izričite su da benzinska pumpa mora biti udaljena i po nekoliko desetina metara od najbližeg stambenog objekta, što je u praksi teško izvodljivo. U svetu je to sasvim drugačije rešeno. Primera radi, u Rusiji i nekim evropskim zemljama benzinske pumpe se nazale u centru grada ili čak u prizemlju stambenih zgrada.

Drugi problem je to što se neke pumpe nalaze na zelenim površinama ili zauzimaju druge javne površine, pa ih vlasnici danas ne mogu legalizovati. Novi plan trebalo bi da pruži mogućnost za rešavanje i ovih sporova. Pojedini odbornici Skupštine grada nisu se složili s tim da grad ograniči broj benzinskih pumpi na 223, tvrdeći da samo tržište može da odredi koliko ih je potrebno.

Naveden je i primer da u Nemačkoj danas ima 15.200 benzinskih pumpi, od kojih se njih 97,5% nalazi u gradovima, a 2,5% na autoputevima.

Odgovarajući na ove primedbe, gradski čelnici ističu da grad ne želi da ograničava broj pumpi, ali da se u centralnoj gradskoj zoni iz ekoloških razloga ne može graditi neograničen broj ovih objekata. Osim toga, pojedine pumpe moraće i da svoj estetski izgled prilagode okolini.