Matija Nastasić, fudbaler - Baš sam se uželeo igranja utakmica

Matija Nastasić prošao je put od mila do nedraga u Mančester Sitiju. Na kraju prve sezone, za veliki novac od Fjorentine kupljeni srpski štoper kovan je u zvezde na Etihadu, da bi samo godinu dana kasnije novi, tvrdoglavi trener Manuel Pelegrini (Manuel Pellegrini) ignorisanjem oterao našeg dvadesetjednogodišnjeg defanzivca na pozajmicu. Na stamenog Valjevca bacilli su oko bezmalo svi veći klubovi Engleske i Italije, ali on je za mesto fudbalskog vaskrsnuća izabrao Nemačku i Šalke.

– Baš sam se uželeo igranja utakmica, takmičarskog adrenalina, konekcije s navijačima... Iza mene je toliko duga pauza da se osećam kao da opet počinjem od nule. Malo je reći da jedva čekam debi za Šalke. Nadam se već u prvom kolu drugog dela sezone. Što bi rekli ljudi, spreman sam kao zapeta puška. Ali i miran i razuman – priznaje Matija Nastasić na početku razgovora za "Mozzart sport".

Kako si preživeo skoro dvanaestomesečnu takmičarsku izolaciju?

– Zamislite kako je teško znati da ti, kada dođu sreda ili vikend, ne gine mesto na tribini. Ma koliko dobro trenirao pre toga. Kao da se vrtiš u začaranom krugu iz kojeg nema izlaza. Mislim da sam tek sada u potpunosti spoznao istinitost stare mudrosti "u radu je spas". Svaka druga reakcija u toj situaciji bila bi pogrešna i kontraproduktivna, korak unazad. Morao sam sačuvati pribranost i ostati profesionalac od početka do kraja.

Da li je bilo dana kada si se osećao kao "trinaesto prase", neko koga niko ne tera, ali i nikoga naročito ne zanima?

– Loše sam se osećao, nije mi bilo pravo... Ali nisam pravio probleme. Nisam dozvolio sebi da mi se nervoza oseti u pristupu obavezama i odnosima s ekipom i stručnim štabom. Nisam dao razočaranju i napetosti na površinu. Nekako sam najviše bio ljut na sebe što ne igram.

Čija ti je pomoć bila najdragocenija u prvoj velikoj krizi u karijeri?

– Roditeljska najviše. Kao što mi nisu dali da poletim posle debitantske sezone iz snova u Mančester sitiju i uspeha u Fjorentini tako mi sada nisu dopustili da se pogubim i potonem. Dobijao sam i bezrezervnu podršku višegodišnje devojke, a saigrači Aleksandar Kolarov, Stevan Jovetić i Edin Džeko samo su potvrdili da su mi veliki prijatelji, moja braća balkanska. Koliko god čovek bio jak ne može ništa sam. Ni u dobru ni u zlu.

Da ti je neko sezonu pre, kada si bio jedan od najboljih novajlija u Premijer ligi i užoj konkurenciji za izbor "Zlatnog dečka" Evrope, rekao da ćeš proći ovo iskustvo da li bi mu poverovao?

– Ne verujem u bajke. Nije realno proživeti karijeru bez trzavica, ali priznajem da nisam mogao ni pretpostaviti ovakvu promenu statusa u Mančester Sitiju. S povredom se sve okrenulo za 180 stepeni. Dug oporavak, nov trener, nova rešenja u zadnjoj liniji, titula koja je dala na težini Pelegrinijevim izborima... Ispao sam iz priče. Najvažnije da sam ostao zdrav. I naučio kako da se nosim s takmičarskom apstinencijom. Nije bilo baš sve tako crno kao što se čini. Toliko o prošlom vremenu, hajde da pričamo o budućnosti u Šalkeu. Verujem lepoj.


Hajde... Šta je to video Šalkeov trener Roberto di Mateo (Roberto di Matteo) što nije primećivao tvoj bivši šef Manuel Pelegrini?

– On zna zašto je insistirao na mojoj pozajmici, a ja zašto sam sam prihvatio poziv Šalkea, a ne nekog od klubova iz Engleske i Italije. Od našeg prvog kontakta prošlog decembra imao sam osećaj da me baš ceni, veruje i ozbiljno računa na mene. Jasno mi je dao do znanja sam potreban njemu i ekipi, a kada se tome još dodaju veličina kluba, redovni izlasci Rudara u Ligu šampiona i snaga nemačke lige nije bilo potrebe za ubeđivanjem. Nadam se da ćemo svi biti zadovoljni na kraju sezone.

Kada te toliko ceni da li ti je obećao mesto startera?

– Pravi treneri ne daju takva obećanja, a pravi igrači ih i ne očekuju. Došao sam na ovu pozajmicu da bih igrao, ali to moram da zaslužim na treninzima. Trudim se iz sve snage da se nametnem Di Mateu. I optmistički se nadam finoj minutaži.

Možda su se on ili ljudi iz kluba za tvoje "zdravlje" raspitivali kod njihovog i Partizanovog bivšeg kapitena Mladena Krstajića. Da li si čuo tako nešto?

– Isto to je zanimalo i nemačke novinare. Ne znam, možda je i on rekao koju o meni. Nisam se odavno čuo s mojim kapitenom s jedinih priprema s prvim timom Partizana, otkako smo se letos slučajno sreli u Srbiji. Vidim, međutim, da ga ovde dosta cene. I kao fudbalera i kao čoveka. Biće mi drago da nastavim njegovim stopama.

Kakvim tim se čine tvoji prvi koraci u novoj sredini? Leži li ti zadnja linija ekipe iz Gelzenkirhena, njen fudbal, formacija...?

– Nisam još sastavio tri nedelje u Šalkeu, ali bih na osnovu treninga i dva test meča rekao da sam dobro izabrao. Sve mi odgovara, ulazim u štos. Trenutno se forsira formacija s tri igrača u zadnjoj liniji, meni poznata iz dva prošla kluba, a nije mi problem ni da se prešaltam na taktiku s četvorkom ispred golmana. S iskustvom iz Premijer lige i Serije A ne bi trebalo da imam problema ni sa privikavanjem na Bundesligu. Ma samo da krene lopta.

(Foto: Mozzart Sport)

Šta očekuješ od nastavka Šalkeove bitke za mesto koje vodi u Ligu šampiona, jer je titula rezervisana za Bajern?

– Biće vrlo važno šta uradimo u tri prva prolećna kola, protiv Hanovera, velikog Bajerna i Borusije iz Menhengladbaha, jer prvi i poslednji od tih rivala vode istu bitku. A s nama još tri-četiri kluba. Moraćemo se svojski potruditi da osvojimo poziciju koja će nam doneti još jednu sezonu u Ligu šampiona. To bi bila kruna naše prvenstvene sezone, pošto je Bajern već viđeni prvak.

REAL JE FAVORIT DO IZLASKA NA TEREN

Real Madrid je već viđeni dobitnik predstojećeg dvomeča s vama. Možete li do podviga zvanog četvrtfinale Lige šampiona?

– Real Madrid izgleda baš moćno ove sezone. Ne poričemo mu ulogu favorita. Ali samo do izlaska na teren. Tamo mu se nećemo ni diviti ni sklanjati. Fudbal je čudna rabota, s čestim iznenađenjima. Imamo pravo na nadu i borbu. Pa neka bude kako mora biti.

NEĆU ŠTEDETI RONALDA

Raduješ li se novom susretu s Kristijanom Ronaldom, koji te je na debiju za Građane, takođe u LŠ, ispoštovao kao sebi ravnog kolegu?

– Rado se sećam njegovog džentlmenskog ponašanja i kolegijalne podrške u toj Mančesterovoj i Realovoj utakmici, što ne znači da ću ga štedeti ako budem dobio priliku u ovom dvomeču. Svako igra za uspeh svog tima.

Piše: Olgica Nikolić