Renata Pindžo, pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija - Javni i privatni sektor moraju sarađivati na formiranju turističkih proizvoda

(Renata Pindžo) Gledajući devizni priliv, 2013. godina bila je sa 1,52 mlrd USD rekordna za srpski turizam. Iako su majske elementarne nepogode uzele danak celokupnoj privredi, devizni priliv za prvih 11 meseci 2014. godine iznosi milijardu i 17 miliona USD što je 8,6% više nego u istom period 2013. To nam daje za pravo da verujemo da će 2014. godina biti rekordna kada je reč o deviznom prilivu. O tome kakvi su planovi nadležnog ministarstva, kako privući više investitora, ima li mesta za sve novootvorene hotele u Beogradu i koji su to turisti koje će nadležni pokušati da privuku, u intervjuu za "eKapiju" govori dr Renata Pindžo, pomoćnica resornog ministra za turizam.

eKapija: Koliko je prošla godina bila uspešna za srpski turizam?

- Prema podacima Narodne banke Srbije, devizni priliv za prvih 11 meseci 2014. godine iznosi milijardu I 17 miliona USD što je 8,6%više nego u istom period 2013. koja se smatra rekordnom za srpski turizma kada je devizni priliv u pitanju. Prošla godina je bila izuzetno teška, elementarne nepogode su u značajnoj meri pogodile našu zemlju i naravno da su uticale i na turizam. Međutim, čak i u najkritičnijim trenucima, Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija, čiji smo mi istaknuti član Izvršnog saveta, kao najvišeg tela ove organizacije, izašla nam je u susret i podržala preporukama da turisti nastave da dolaze u našu zemlju, jer nepogode nisu pogodile celu Srbiju. U tom trenutku, preporuka je bila jako važna da stranci ne bi počeli da otkazuju putovanja što bi se veoma negativno odrazilo na devizni priliv od turizma.

U dobre konačne rezultate postignute u 2014. godini verujemo i zbog činjenice da je decembar bio mesec u kojem smo imali organizaciju Samita Kine i 16 zemalja centralno-istočne Evrope, gde su turistički radnici podneli veliki teret i obavezu da predstave zemlju na pravi način. Zatim, na priliv će svakako uticati i doček Nove godine kao i početak zimske sezone. Ne možemo u brojkama procenjivati koliki je uticaj Samit imao, ali znamo da je Beograd bio prepun stranaca, da su delegacije bile velike, te da je samo bilo nekoliko hiljada akreditovanih novinara.

eKapija: Kada smo kod nedavno održanog Samita Kine i zemalja centralno-istočne Evrope, kakvi su utisci, imamo li kapaciteta i da li smo bili dovoljno dobro pripremljeni za organizaciju tako velikih događaja?

- Pokazali smo da jesmo. Moram priznati da je veliki poduhvat organizovati tako ogroman događaj za svega 3-4 meseca, od kada smo dobili organizaciju. To nam govori dobra povratna ocena zemlje organizatora -Kine, ali i svih drugih delegacija. Podsetiću vas da su to bila ustvari tri događaja istovremeno - organizacija samita, bilateralni susreti Kina- Srbija, kao i poslovni trgovinsko-ekonomski samit, gde je bilo dosta kompanija kako iz Kine tako i iz regiona. Prema informacijama koje smo dobili od naših hotelijera, hoteli su bili puni , što je nama važno, ali smo i mi kao zemlja pokazali da smo dorasli ovakvim kompleksnim zadacima. To ćemo ove godine imati prilike ponovo da pokažemo, imajući u vidu da smo zemlja koja predsedava OEBS-om i da bi tim povodom trebalo da organizujemo nekoliko događaja. U najavi su još neki događaji, više privredno-ekonomskog karaktera, koji su nam značajni imajući u vidu da sve više stremimo ka tome da privučemo strane investitore i strane firme, da promovišemo ne samo turističke nego i investicione mogućnosti Srbije.

eKapija: Šta Ministarstvo može još da uradi da privuče investitore? Možemo li uopšte govoriti o privlačenju stranih investitora ako nemamo rešeno pitanje infrastrukture?

- Turizam je multidisciplinarna delatnost. Nije dovoljno samo sagraditi hotel. Turizam je doživljaj, iskustvo, turizam su atrakcije, priroda, kulturno nasleđe. Turizam su ljudi. Turizam je kreativnost i gostoprimstvo. Potrebno je da imate i razvijen marketing, rezervacioni sistem, niz pratećih aktivnosti. Savremenom turisti potrebna je ponuda više, atrakcija više. Mi ćemo zajedno sa drugim resornim ministarstvima pokušati da još preciznije definišemo strateške prioritete, a izgradnja i modernizacija infrastrukture je naravno ključna kako za ukupan ekonomski napredak, tako i za turizam. U 2015. godini, Ministarstvo će finansijski da podrži neke od značajnih, već pripremljenih infrastrukturnih projekata koji u što kraćem roku mogu da daju pozitivne efekte na razvoj turizma kod nas.

Mi već imamo u Srbiji nekoliko prepoznatljivih destinacija, gde su već primamljivi paketi proizvoda, ali ostaje problem dostupnosti, kako doći do tih destinacija.

Preduslovi za razvoj turizma su i završetak nekih osnovnih pravaca, koridora 10 i 11, kao razvoj koridora 7 koji je bitan zbog realizacije ciljeva Dunavske strategije. To je naš zajednički zadatak, zapravo zadatak Vlade Srbije. Premijer Vučić je u ekspozeu rekao da je turizam jedna od strateških grana i to treba imati u vidu prilikom definisanja ekonomske politike.

eKapija: U kojoj meri će aerodrom u Nišu i dolazak low cost kompanija uticati na razvoj turizma na jugu?

- Postoje dva osnovna postulata kada razvijate destinacije, a ovde pod destinacijom podrazumevam Srbiju. U razvijenim turističkim zemljama važi pravilo: "nema razvoja destinacije ukoliko nema razvijenog avionskog saobraćaja". Drugo, nema razvijenog turizma ukoliko nema razvijenog domaćeg turizma. Mi za sada, uslovno rečeno, imamo jedan međunarodni aerodrom. Aerodrom "Nikola Tesla" u 2014. godini beleži rekordan rast broj putnika u Evropi za oko 32%. Početkom novembra su imali oko 4 miliona prevezenih putnika što je već bio rekord, a procene su da je do kraja godine bilo i 4,6 miliona. Međutim, naravno i to može bolje. Razvijanje i osposobljavanje još nekog aerodroma poput aerodroma u Nišu će svakako pomoći razvoju turizma posebno u tom delu zemlje, doprineće razvoju nekih planinskih ali i banjskih mesta. Nemojte zaboraviti da aerodromi pokrivaju šira područja, naše zemlje ali i šireg regiona. Nadam se da ćemo uspeti kao zemlja da održimo ekonomsku isplativost uvođenja tih linija, jer to je ono što avio kompanije najviše zanima.

eKapije: Sa druge strane imamo i situaciju da pojedine niskotarifne kompanije otkazuju svoje letove iz Beograda?

- Ova pitanja su u nadležnosti drugih resora, ali sa aspekta turizma, nama je u interesu da kompanija i letova ima što više, jer je put dvosmeran. Takođe, u interesu nam je da putnici dolaze, bilo redovnim, low cost ili čarter letovima. Ne smemo zaboraviti da su aviokompanije pioniri u razvoju turizma.

eKapija: Za koje turističke proizvode mislite da imaju najviše šanse?

- Kao što one zemlje koje imaju more, znaju da turistima višu nisu dovoljni sunce i plaža, tako i mi moramo da znamo da lepa priroda, čisti vazduh i voda nisu dovoljni. Turistima morate nuditi kompletne turističke proizvode. Da bi Srbija ponudila takve proizvode, i javni i privatni sektor moraju sarađivati na njihovom formiranju i konstantnom unapređivanju. Primera radi, nama godinama raste broj biciklista koji dolaze biciklom niz Dunav i napuštaju našu zemlju u Donjem Podunavlju. Govorimo o 12-15 hiljada biciklista godišnje. To su dobri turisti, jer između ostalog, sa sobom ne nose ništa i troše u našoj zemlji. To su proizvodi koji se zovu specijalni interesi, pojedine male tržišne niše gde Srbija traži svoju šansu. Jedna od stvari koju ćemo u narednom periodu više raditi je promovisanje eko- turističkih proizvoda i destinacija jer su evropska i svetska istraživanja pokazala da taj segment turista najbrže raste. To su svesniji, obrazovaniji i boljestojeći turisti koji znaju koju vrstu proizvoda žele.

Era masovnog turizma se završila '80-'90. godina i prevagnulo je pitanje održivog turističkog razvoja. Srbija možda nije prvi izbor destinacije za odmor. Ali trendovi na međunarodnom tržištu nam idu na ruku. Turisti su se promenili, pogotovu evropski, pa tako idu više puta na odmor, na kraći period i otkrivaju nove destinacije. Ceo regioncentralno-istočne Evrope su nove destinacije. Mi tu tražimo svoj prostor da bismo se nametnuli kao izbor za drugi ili treći odmor - tzv "break". Kroz razvoj regionalne saradnje i kreiranje regionalnih turističkih proizvoda i regionalne ponude, nameravamo da osvojimo daleka tržišta, posebno prekomorska.

eKapija: Koja su to nova tržišta koja su vam interesantna? Koje su to zemlje odakle bismo mogli da privučemo turiste?

- Vlada Republike Srbije je 30. oktobra prošle godine zaista napravila ogroman iskorak, uvođenjem viznih olakšica za sve nosioce stranih putnih isprava koji imaju šengen, britansku ili američku vizu, ili regulisano pitanje boravka u tim zemljama. Oni u Srbiji mogu boraviti bez srpske vize do 90 dana. Iako mnogi smatraju da je to i do sada bilo moguće - nije, i to nas je mnogo sputavalo pri prodaji aranžmana, pre svega na tržištu Dalekog Istoka. Konkretno , Kina nam je jako interesantna. U 2014. se procenjuje da je oko 100 miliona Kineza putovalo po svetu. Veliki broj njih dolazi u Evropu, pogotovu u zemlje Centralno-istočne Evrope. Kina, Japan, Koreja, Indonezija - sve su to velike nacije koje puno putuju po svetu. Potreba da takvi turisti treba još da apliciraju za vizu, nije nam išla na ruku. Zbog toga Srbija nije nuđena nekim turooperaterima. Upravo ta promena dovela je do toga da je krajem decembra prva grupa kineskih turista koja je boravila u Mađarskoj, došla i u Srbiju po novom viznom režimu. Privatni sektor tu ima najveću ulogu jer mora biti dovoljno umešan da ponudi srpske turističke proizvode na pravi način. U 2014. godini broj dolazaka kineskih državljana u Srbiju je u odnosu na 2013. porastao za 66%, a broj noćenja za čak 119%.

Srbija je potpisala sporazum o saradnji s Kinom još 2009, formalno-pravni uslovi u javnom sektoru su zadovoljeni. Ono što je važno je unapređenje aviopovezanosti sa Dalekim Istokom, čije zemlje su , prema podacima Svetske turističke organizacije UN najbrže rastuće emitivno tržište. Ne treba zaboraviti ni zemlje Persijskog zaliva. Ukinute su vize UAE, radi se na uvođenju viznih olakšica sa Kuvajtom i Saudijskom Arabijom. To su takođe emitivna tržišta koja su zainteresovana za sportske pripreme svojih reprezentacija, za zdravstveni turizam. To su šanse, koje mi, mimo privlačenja turista iz evropskih zemalja, moramo da iskoristimo. Uporedo sa otvaranjem novih linija "Air Serbia" , otvara se i mogući izvor dolazaka turista i priliva novca.

eKapija: Kako ocenjujete saradnju privatnog i javnog sektora? Kakva ta saradnja može da bude? Osnovan je Nacionalni savet za razvoj turizma. Kakvi su prvi rezultati rada Saveta, budući da je jedan od ciljeva ovog tela upravo unapređenje JPP?

- Javni sektor mora biti servis privatnog sektora, stoga mora postojati dvosmerna saradnja između javnih i privatnih partnera. Nacionalni savet je osnovan 24. jula prošle godine, održana je konstitutivna sednica, gde su učestvovali predstavnici i svih drugih ministarstava: kulture, sporta, životne sredine, saobraćaja. Tu su i predstavnici privrede, turističkih agencija, hotela, ugostitelja, kao i predstavnici akademske javnosti. Planirano je da Savet krajem februara 2015. godine razmatra predlog Izmena i dopuna zakona o turizmu. Takođe, ono što je ministar Ljajić više puta najavio, Nacionalni savet treba u punom kapacitetu da kanališe i definiše osnovne strateške pravce budućeg razvoja turizma. Treba nam širi nacionalni konsenzus svih ljudi koji se bave ovom delatnošću o tome u kom pravcu turizam treba ubuduće da ide.

Što se tiče javno-privatnog partnerstva, možda je najbolji primer kampanja Turističke organizacije Srbije, JP "Skijališta Srbije" i udruženja hotelijera kojom su se promovisale zimske destinacije. Po prvi put su udružena sredstva i napravljen zajednički plan za zimsku sezonu. Sigurna sam, zbog dosadašnjih dobrih rezultata, da će se ovakva saradnja, u marketinškom pogledu, nastaviti i u narednom period, već za predstojeću letnju sezonu. Sa druge strane nadamo se da će doći do javno-privatnih partnerstava i u investicionim projektima, koji će imati bolji efekat na turizam.

eKapija: Prošle godine otvoreno je nekoliko hotela u Beogradu,a uskoro ćemo dobiti i "Holiday Inn Express", "Marriott", "Hilton"... Da li to znači da Beogradu nedostaje smeštajnih kapaciteta i da ima mesta za sve?

- Što se tiče dolaska hotelskih lanaca, ja duboko verujem da su to kompanije koje ozbiljno procenjuju tržište, očekivani profit, ali i potencijalne rizike pre nego što se odluče da investiraju. Njihove procene su profitno orijentisane i te kompanije su sigurno dobro procenile profitni potencijal tržišta naše prestonice. Prema interesovanju investitora, u Beogradu ima mesta za još novih hotela. Međutim, ostaje pitanje razvijenosti hotelske ponude tih velikih lanaca van Beograda.

eKapije: Hotelijeri se sve više žale na povećan trend izdavanja privatnih apartmana i da im to "ubija promet". U kojoj meri je to posledica sivog tržišta, a u kojoj tržišne utakmice?

- Nažalost svesni smo da sivo tržište postoji i u narednom periodu pokušaćemo da izmenama i dopunama zakona o turizmu, između ostalog, utičemo i na to, prvenstveno kroz spuštanje određenih ingerencija i na organe lokalnih samouprava. Pokušaćemo da uključimo lokalne inspekcije i pojačamo nadzor, kako bismo smanjili sivu zonu turista. Takođe, razmatramo i razvoj stimulativnih mera za one koji posluju kvalitetno i u skladu sa propisima.

Međutim, i hotelijeri moraju da razumeju da je na snazi tržišna utakmica. Hotelijeri bi trebalo da kroz cenovnu politiku i kroz pružanje usluge više, pokušaju naći svoj tržišni segment. Sigurno da nije lako, ali svi smo mi turisti i sve zemlje u koje putujemo imaju privatan smeštaj. Grad kao što je Beograd mora da ima ponudu za različite vrste turista. Mladi ljudi, studenti sigurno očekuju različit smeštaj od poslovnih ljudi. Mi ćemo samo pokušati da privatni smeštaj ne pravi nelojalnu konkurenciju hotelijerima izbegavanjem plaćanja boravišne takse i nekih drugih taksi. Moramo obezbediti iste uslove za rad svim privrednim subjektima.

eKapija: Šta očekujete od ovogodišnjeg Sajma turizma?

Sajam turizma održaće se od 19-22 februara i to po 37. put. Mi očekujemo dobru posetu, prema najavama biće oko 1100 izlagača iz oko 50 zemalja. Pored ovog sajma, istovremeno se održavaju i 11. Međunarodni sajam opreme za hotelijerstvo i ugostitelјstvo HORECA, 6. Sajam vina "BeoWine" i 11. Sajam suvenira. Očekujemo da će Sajam turizma biti i dobro mesto poslovnih susreta i ugovorenih poslova.

Ovo je jedini sajam koji ima rast u proteklih 10-15 godina. Ovogodišnja zemlja partner su Ujedinjeni Arapski Emirati, što se na dobar način nadovezuje na saradnju u okviru projekta Beograd na vodi. Dodala bih da će realizacija takvog projekta dodatno pozicionirati Beograd kao vodeći turistički centar ovog dela Evrope.

Jelena Đelić

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Turizam u Srbiji - pun kofer izazova" možete pročitati OVDE.